• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color
Саопштење од 11.06.2015. године

    Након одржане јавне седнице у присуству заменика АЈТ, окривљених Ганић Алојза, Станишић Славише, Ратковић Дејана и Папуга Мирослава и њихових бранилаца, Апелациони суд у Новом Саду је 02.04.2015.год. донео пресуду у предмету поводом догађаја у дискотеци „Контраст“ у Новом Саду.

    Пресуда Вишег суда у Новом Саду бр. К 272/12 од 23.06.2015.год. је ПРЕИНАЧЕНА само у делу одлуке о кривичним санкцијама и то тако што је Апелациони суд у Новом Саду, окривљеног Ганић Алојза због кривичног дела тешко дело против опште сигурности из чл.288 ст.2 КЗ у вези са кривичним делом изазивање опште опасности из чл.278 ст.3 у вези са ст.1 КЗ, уместо на казну затвора у трајању од пет година колико је изрекао првостепени суд, осудио на казну затвора у трајању од четири године.

    Апелациони суд је пресуду преиначио и у односу на окривљеног Станишић Славишу тако што је делимичним усвајањем жалбе Вишег јавног тужиоца окривљеном уз казну затвора у трајању од девет година, изрекао и меру безбедности забрана вршења угоститељске делатности у трајању од три године, која ће се рачунати од правоснажности пресуде с тим да се време проведено на издржавању казне затвора не урачунава у време трајања мере.

    У преосталом делу, другостепени суд је одбио као неосноване жалбе ВЈТ, окривљених лично и њихових бранилаца па је ПОТВРДИО пресуду Вишег суда у Новом Саду, којом је окривљени Ратковић Дејан оглашен кривим због кривичног дела тешко дело против опште сигурности из чл.288 ст.2 КЗ у вези са кривичним делом изазивање опште опасности из чл.278 ст.3 у вези са ст.1 и 2 КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од седам година, а окривљени Папуга Мирослав због кривичног дела тешко дело против опште сигурности из чл.288 ст.2 КЗ у вези са кривичним делом изазивање опште опасности из чл.278 ст.3 у вези са ст.1 КЗ на казну затвора у трајању од девет година.

    Свим окривљенима се у изречене казне затвора урачунава време проведено у притвору почев од 01.04.2012.год., а окривљеном Папуга Мирославу од 02.04.2012.год. када су лишени слободе па до 23.06.2014.год.

    Оштећени Павловић Љубиша, Далмација Божо, Далмација Јелена, Вуковић Снежана, Игњатовић Зорица, Аничић Раде, Аничић Мара, Аничић Горан, Миладиновић Деса, Миладиновић Бранко и Миладиновић Ненад су са својим имовинскоправних захтевима упућени на грађанску парницу.

    У образложењу Апелационог суда се наводи да, супротно жалбама одбране, првостепена пресуда није захваћена апсолутно битним повредама кривичног поступка, те да је правилно утврђено да су сви окривљени били свесни да услед њихових поступања, може доћи до опасности за живот и тело људи па су на то пристали, а да су у односу на тежу последицу поступали са свесним нехатом, односно да су олако држали да последица у виду смрти више лица неће наступити или да ће је моћи спречити.

    Апелациони суд налази да је утврђено да у дужем временском периоду није поступано у складу са прописима у вези са противпожарном заштитом и обезбеђивањем услова за безбедно обављање делатности те да је то довело до тога да дође до избијања пожара и његовог распламсавања, иако је код свих окривљених постојала свест о чињеници да се ради о месту где се окупља већи број људи. Иако су решења Сектора за ванредне ситуације којим је било наложено да се изврше одговарајући радови, уклоне недостаци и друго, гласила на окривљеног Ганић Алојза, то не искључује кривицу окривљених Станишића и Ратковића. Пре свега окривљени Ганић је ову обавезу имао као власник објекта па је без утицаја што су закупци говорили да ће они те радове извршити, посебно у ситуацији када је видео да они те мере не предузимају. Исто тако како у уговору о закупу локала из 2007.године, није било регулисано ко треба да изврши ове обавезе, оне су представљале и обавезу закупаца, окривљених Станишића и Ратковића.

    Одговорност окривљеног Папуга Мирослава се огледа у томе што је преко своје фирме „Пупуга електро“ извео радове на електричним инсталацијама супротно прописима, односно без претходно припремљеног и одобреног пројекта који је морао бити сачињен од стране лиценцираног пројектанта, на бази енергетске сагласности и стандарда и оверен што би значило да су задовољене све мере заштите и стандарди техничке контроле.

    Према оцени суда правилно је утврђено да је до пожара дошло испод бине и да су узрок пожара кратки спојеви, до чега је дошло услед оштећења инсталација односно оштећења изолације електричних проводника, а суд је прихватио налазе вештака Института за превентиву Нови Сад које механизме није искључио ни НКТЦ Београд, да је до оштећења изолације дошло услед дејства глодара. Како су и почетком 2012.год. у објекту већ била уочена оштећења изолације (изгрижени каблови и огољени проводници), а ова опасност очигледно није адекватно схваћена јер нису предузете мере да се стање поправи и каблови боље заштите од механичког оштећења што је директно довело до пожара, не може се сматрати да су радови на електро-инсталацијама били стручно изведени од стране окривљеног Папуга Мирослава, као што су и остали окривљени били упознати са тим. Чак и да се прихвати да није постојала могућност боље заштите каблова од глодра, онда објекат свакако није смео радити и у њему се нису смели окупљати гости.

    Такође, овај суд налази да је правилно првостепени суд утврдио постојање узрочности између пропуста окривљених и последица до којих је то довело, односно стварања конкретне опасности од пожара, те избијања пожара и у крајњој линији губитка живота шест лица. Ради се о специфичној врсти узрочности јер се ради о нечињену, чије се постојање цени спрам процене да постоји велика вероватноћа да последица не би наступила да су предузете радње које су се морале предузети, односно да би такве последице биле избегнуте. Ти пропусти се односе на непоступање по мерама заштите од пожара.

    Питање учешћа ватрогасаца, према оцени овог суда није од утицаја на постојање кривице код овде окривљених, јер не доводи до прекида узрочно последичне везе између радњи окривљених и наступелих последица, јер се у конкретном случају може сматрати да последица не би наступила без пропуста на страни окривљених.

    Такође, према оцени суда на њихову кривицу не утиче ни евентуално питање доприноса оштећених јер исто не доводи до прекида узрочно поседичне везе, као и да је од стране вештака констатовано постојање страха најјачег интезитета, самртног страха који се у таквим кризним ситуацијама преноси са једног учесника на другог, па се не може говорити о било каквом доприносу оштећених настанку последице у виду њихове смрти, нити то умањује или искључује кривицу окривљених.

    Разматрајући одлуке о казни, овај суд је нашао да на страни само окривљеног Ганић Алојза првостепени суд није у довољној мери ценио олакшавајуће околности и то његову животну доб (71 година) и нарушено здравствено стање, па га је осудио на казну затвора у трајању од четири године, док је на страни осталих окривљених нашао да су све околности правилно цењене и казне одмерене тако да ће се у целости остварити сврха кажњавања и постићи како циљеви специјалне тако и генералне превенције у смислу утицаја на све потецијалне учиниоце и учвршћивање обавезе поштовања закона.

    Окривљеном Станишић Славиши је изречена и мера безбедности забрана вршења угоститељске делатности у трајању од три године, јер је суд нашао да би даље вршење те делатности било опасно, јер је утврђено да је од стране тог окривљеног направљен већи број пропуста у вези са обављањем угоститељске делатности а које се састоје у непримењивању више прописа што је довело до последице.