• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМ САДУ
Гж.2.182/16
Дана 24.03.2016.године
Нови Сад

У  И М Е   Н А Р О Д А!

    Апелациони суд у Новом Саду, у већу чији председник  судија Бајић Верица, а чланови судије Пејак Прокеш Оливeра и Крстин Вера, у правној ствари тужиље Р. Љ. из И., улица ….. број .., стан број .., коју заступа Р. М., адвокат у И., против туженог Ћ. М. из Н. К., улица ….. број .., кога заступа С. Н., адвокат у И., ради вршења родитељског права, одлучујући поводом жалбе тужиље изјављене против пресуде Основног суда у Старој Пазови, Судска јединица у Инђији, пословни број I6.П2.407/14 од 23.10.2015.године, у нејавној седници већа одржаној 24.03.2016.године, донео је следећу

П  Р  Е  С  У  Д  У

    Жалба тужиље Р. Љ. из И. се ОДБИЈА, а пресуда Основног суда у Старој Пазови, Судска јединица у Инђији, пословни број I6.П2.407/14 од 23.10.2015.године, се ПОТВРЂУЈЕ.

    Одбија се захтев тужиље за накнаду трошкова жалбеног поступка..

О б р а з л о ж е њ е

    Побијаном пресудом одбијен је тужбени захтев тужиље Р. Љ. из И. којим је тражила да се одреди да родитељско право у односу на млт. Ћ. Ј. и млт. Ћ. С. самостално врши тужиља Р. Љ. као мајка млт. деце, те да се обавеже тужени Ћ. М. да на име свог доприноса за издржавање млт. Ј. плаћа месечно 18.000,00 динара и млт. С. плаћа месечно од 15.000,00 динара односно за обоје деце да плаћа 33.000,00 динара месечно почев од дана подношења тужбе суду па убудуће док за то постоје законски услови или док се та обавеза новом одлуком суда не измени, а да се месечни износи на име издржавања млт. Ј. и С. плаћају од стране туженог до 5. у текућем месецу а доспеле месечне износе на име издржавања тужени плати одједном а све путем поштанске уплатнице на руке мајке деце Р. Љ., а у случају кашњења у плаћању доспелих месечних износа на име издржавања да тужени плати законску затезну камату на неисплаћене новчане износе почев од првог дана падања у доцњу са исплатом, доспелих а не исплаћених износа па све до исплате, све то у року од 15 дана под претњом принудног извршења. Одбијен је и део захтева којим је тражено да се уреде контакти туженог Ћ. М. са децом млт. Ј. и млт. С. у складу са датим предлогом Центра за социјални рад „Д.“ из И., као и да се обавеже тужени да тужиљи надокнади трошкове поступка са законском затезном каматом од дана доношења првостепена пресуде па до исплате, све у року од 15 дана под претњом принудног извршења. Усвојен противтужбени захтев туженог Ћ. М. те је одређено да ће родитељско право у односу на млт. Ћ. Ј. и млт. Ћ. С. самостално вршити отац Ћ. М. а да се обавезује тужиља-противтужена Р. Љ. да на име свог дела доприноса за издржавање млт. деце плаћа месечно укупно износ од 9.000,00 динара и то за млт. Ј. да плаћа месечно по 5.000,00 динара а за млт. С. месечно по 4.000,00 динара почев од дана подношења противтужбе па убудуће док за то постоје законски услови или се прилике не промене сваког 01. до 05. у месецу поштанском упутницом на име оца деце Ћ. М., заостале месечне рате одједном а у случају кашњења у плаћању доспелих месечних износа на име издржавања да тужиља-противтужена плати законску затезну камату на неисплаћене новчане износе на име издржавања од дана падања у доцњу па до исплате у року од 15 дана од дана пријема пресуде. Уређен је начин одржавања личног контакта тужиље-противтужене са млт. децом Ј. и С. и то тако што ће деца проводити код мајке сваки други викенд почев од петка у 18,00 до недеље у 18,00 сати и то тако што ће мајка преузимати децу испред куће где деца живе у Н. К. и у одређено време их враћати у место пребивалишта, као и за сваки други дечији рођендан, сваки други верски државни празник, те 7 дана зимског и 10 дана летњег распуста. Одлучено је да свака странка сноси своје трошкове.

    Против наведене пресуде благовремену и дозвољену жалбу путем свог пуномоћника изјавила тужиља из свих законом прописаних разлога из члана 373. ЗПП, а указала је на постојање битне повреде одредаба чл. 374. ст. 2. тач. 12. ЗПП. Пуномоћник тужиље је тражио трошкове жалбеног поступка за састав жалбе 22.500,00 динара, судске таксе за жалбу у износу од 5.320,00 динара и на одлуку другостепеног суда у износу од 5.320,00 динара.

    Жалба није основана.

    Одговор на жалбу није достављен.

    Испитујући побијану пресуду из разлога наведених у жалби а пазећи по службеној дужности на битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. ст. 2. тач. 1., 2., 3., 5., 7. и 9 ЗПП, овај суд налази да је побијана пресуда донета без битних повреда одредаба парничног поступка, на основу потпуно и правилно утврђеног чињеничног стања и правилном применом материјалног права.  Пресуда није супротна разлозима како то неосновано указује тужиља, те није учињена битна повреда из чл. 374. ст. 2. тач. 12. ЗПП.

    Првостепени суд је током поступка утврдио следеће релевантне чињенице:

    Тужиља Р. Љ. и тужени Ћ. М. закључили су брак …...године у И. и у току брака је рођено једно дете, ћерка Н., …….године. Брак странака је разведен пресудом Општинског суда у Инђији број П.317/99 дана 19.04.2000. године. Парничне странке су се након развода брака у мају месецу 2001. године поново саживеле и у њиховој ванбрачној заједници је рођено двоје деце: ћерка Ј., рођена …...године и син С., рођен ……..године. Ванбрачна заједница је трајала до …………..године, када је и фактички престала да постоји након што је тужиља напустила заједничко домаћинство породичну кућу у Н. К. у којој су странке живела са заједничком децом Н., Ј. и С. Деца странака, у то време пунолетна ћерка Н., као и млт. Ј. и млт. С., остали су сви да живе са туженим у заједничком домаћинству. Тужиља се преселила у И., сместила се у почетку код сестре, а затим изнајмила стан, те и сада живи као подстанар. Током 2014.године најстарија кћер Н. се удала и напустила заједничко домаћинство и живи са својим супругом, док су млт. Ј. и С. остали да живе заједно са оцем. Деца остварују редован контакт са мајком тако што сваког викенда почев од петка до недеље бораве код мајке, а осталим данима са мајком редовно контактирају путем телефона. Млт. Ј. и млт. С. похађају основну школу, постижу врлодобар успех, везани су једно за друго. Тужени обрађује 150 јутара земље, заједно са оцем је власник око 70 јутара земље, а остварује приходе од око 80 евра по јутру. Тужиља је незапослена, али од напуштања ванбрачне заједнице активно тражи посао, покушава да се запосли као продавац у пекари или продавници, а у међувремену помаже најстаријој кћери Н., која се у међувремену породила. Потребе млт. деце на месечном нивоу у погледу гардаробе, хигијене, обуће, хране од око 33.000,00 динара. Тужиља поседује 2 јутра земље које намерава да прода да би привремено обезбедила егзистенцију, а радно је способна. Стручни тим надлежног центра за социјални рад је дао мишљење да оба родитеља поседују општу родитељску подобност и да би обоје одговорно бринули о деци уколико би им иста била поверена, али је дат предлог да отац Ћ. М. самостално врши родитељско право у односу на обоје деце, као и да је у најбољем интересу деце да остану заједно да живе у средини на коју су навикла, да се не раздвајају, уз адекватан модел остваривања личних контаката са мајком.

    На основу овако утврђених чињеница првостепени суд је правилном применом материјалног права одредаба члана 77. став 3., чл. 6. ст. 1. и чл. 266. ст. 1. Породичног закона одлучио да је у најбољем интересу малолетне деце да отац самостално врши родитељско право. Жалбени наводи тужиље којима оспорава овај део одлуке нису основани. Тужиља наводи да отац деце не може пружити деци оно што им може пружити мајка топлину, нежност, пажњу и љубав, што је пресудно за утицај на формирање личности деце, али овај суд ове тврдње сматра стереотипним, које ничим нису довеле у сумњу одлуку првостепеног суда.  Наиме, првостепени суд је дао ваљано и детаљно образложење разлога због којих сматра да је у најбољем интересу деце да се не раздвајају и да остану у средини у којој су до тада живела, што је поткрепљено и детаљно образложеним мишљењем стручног тима Центра за социјални рад, па те разлоге прихвата и овај, другостепени суд.

    У погледу одлуке о висини доприноса мајке за издржавање млт. Ј. и млт. С., првостепени  суд је имао у виду све прописане критеријуме у смислу одредбе члана 160 Породичног закона, а пре свега узраст и потребе деце, могућности мајке као дужника издржавања, као и висину минималне суме издржавања, те чињеницу да мајка није запослена да је подстанар, али да је радно способна. Како је сама тужитељица приликом саслушања определила месечне потребе деце на укупан износ од  33.000,00 динара, овај суд налази  да се тај износ може узети у обзир као износ укупних месечних потреба млт. деце. Имајући у виду све утврђене чињенице, правилан је закључак првостепеног суда да тужиља може без опасности да ће угрозити своју егзистенцију обезбедити месечно укупан износ од 9.000,00 динара које би плаћала као свој део доприноса за дечје издржавање и то за млт. Ј., која је старија износ од 5.000,00 динара, а за млт. С., који је млађи, износ од 4.000,00 динара. Остали део потреба млт. деце задовољаваће се у домаћинству оца коме је поверено самостално вршење родитељског права, а чије су материјалне могућности за сада знатно боље него могућности мајке, као дужника издржавања..

    У погледу одржавања личних контаката млт. деце са мајком првостепени суд је прихватио мишљење и предлог модела Центра за социјални рад који и овај другостепени суд уважава и прихвата налазећи да је првостепени суд правилно применио одредбе чл. 61. и 78. Породичног закона. Жалбени наводи тужиље нису конкретно усмерени на овај део побијане одлуке, а овај суд сматра да је иста и у овом делу донета у најбољем интересу малолетне деце.

    Тужиља у жалби поново указује на постојање здравствених сметњи код туженог које, по њеном мишљењу, битно утичу на способност туженог да врши родитељско право. Овај суд налази да ни тим жалбеним наводима побијана одлука није доведена у сумњу. Наиме, првостепени суд је правилно ценио све доказе изведене у току поступка, сходно одредбама члана 7 и 8 ЗПП, између осталих и приложену фотокопију здравственог картона туженог и извештај лекара специјалисте о томе да је тужени здравствене тегобе имао као последицу развода брака и брачних партнерских проблема, али да се не ради о здравственим тегобама такве врсте које би утицале на његову способност да врши родитељско право. Осим тога, ни стручни тим Центра за социјални рад није указао на било какве сметње, па ни здравствене, које би негативно утицале на способност туженог да самостално врши родитељско право.

    Како се жалба тужиље показала у целости неоснованом, применом чл. 390. ЗПП, жалба је одбијена, а побијана пресуда потврђена.

    Имајући у виду да тужиља није успела у поступку по жалби, њен захтев за накнаду трошкова жалбеног поступка је одбијен.

Председник већа-судија
Верица Бајић,с.р.
зто: