• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМ САДУ
Гж2. 41/16
21.01.2016. године
НОВИ САД

У     ИМЕ  НАРОДА!

    Апелациони суд у Новом Саду у већу судија Мирјане Андријашевић, председника већа, Бранке Маљковић и Здравка Василића, чланова већа, поступајући у правној ствари тужиоца Ш. Н. из Т., ул…….бр…., чији је пуномоћник Л. Д., адвокат у Т., ул……… бр…., против туженог Ш. Л. из Т., ул…….бр…, чији је пуномоћник П. Н., адвокат у Н. С., ради исплате, одлучујући о жалби тужиоца против пресуде Основног суда у Новом Саду посл.бр. П2.749/2015 од 26.10.2015.године, у седници већа одржаној дана 21.01.2016. године, донео је

П  Р  Е  С  У  Д  У

    Жалба тужиоца ДЕЛИМИЧНО СЕ УСВАЈА и ДЕЛИМИЧНО ОДБИЈА  и пресуда Основног суда у Новом Саду посл.бр. П2.749/2015 од 26.10.2015. године се

    ПРЕИНАЧАВА  утолико што се обавезује тужени да тужиоцу исплати законску затезну камату на износ од  24.000,00 динара почев од 7.5.2015. године до 16.7.2015. године, ( део камате из става 4. изреке пресуде ) у року од 15 дана под претњом принудног извршења, и утолико што се обавезује тужени да тужиоцу исплати трошкове парничног поступка у износу од 18.090,00  динара са законском затезном каматом од 26.10.2015. године до исплате, у року од 15 дана под претњом принудог извршења ( став 5. изреке пресуде )

    ПОТВРЂУЈЕ  у преосталом побијаном одбијајућем делу.

    ОДБИЈА СЕ захтев тужиоца за накнаду трошкова жалбеног поступка.

О б р а з л о ж е њ е

    Побијаном пресудом обавезан је тужени  Ш.Л. из  Т. да тужиоцу  Ш. Н. исплати износ од 12.000,00 динара на име доприноса за дечије издржавање са законском затезном каматом од 07.05.2015. године као дана подношења тужбе па до коначне исплате у року од 8 дана под претњом извршења. Обавезан је тужени да тужиоцу на име доприноса за дечије издржавање исплати 4.000,00 динара са законском затезном каматом од 11.03.2014. године до коначне исплате, 4.000,00 динара са законском затезном каматом од 11.04.2014. године до коначне исплате, 4.000,00 динара са законском затезном каматом од 11.05.2014. године до коначне исплате, 4.000,00 динара са законском затезном каматом од 11.06.2014. године до коначне исплате, 4.000,00 динара са законском затезном каматом од 11.07.2014. године до коначне исплате, 4.000,00 динара са законском затезном каматом од 11.08.2014. године до коначне исплате, 4.000,00 динара са законском затезном каматом од 11.09.2014. године до коначне исплате, 4.000,00 динара са законском затезном каматом од 11.10.2014. године до коначне исплате и 4.000,00 динара са законском затезном каматом од 11.05.2015. године до коначне исплате у року од 8 дана под претњом принудног извршења. Са делом преиначеног тужбеног захтева да се тужени обавеже да му исплати износ од 4.000,00 динара за сваки месец са припадајућом законском затезном каматом почев од новембра 2014. године до априла 2015. године је одбијен. Одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

    Против ове пресуде жалбу је изјавио тужилац, у делу у којем је одбијен тужбени захтев и у делу одлуке о трошковима парничног поступка, због погрешне примене материјалног права и битних повреда поступка.

    Жалба је делимично основана..

    Испитујући побијану пресуду у складу са одредбом чл. 386. ст. 3. Закона о парничном поступку овај суд је нашао да је суд потпуно и правилно утврдио чињенично стање, на које је у поступку без битних повреда, делимично  правилно и делимично погрешно применио материјално право када је одлучио као у изреци.

    У првостепеном поступку утврђено је да је тужилац Ш. Н. рођен……..године, син туженог Ш. Л. из његовог брака са Ш. И. Овај брак је разведен пресудом Општинског суда у Темерину 03.07.2003. године и том пресудом је тужени обавезан да на име свог дела доприноса за издржавање тада малодобног тужиоца месечно плаћа износ од 3.000,00 динара. Тужени и мајка тужиоца су 5.11.2007. године закључили вансудско поравнање у коме су навели да ће тужени убудуће на име издржавања тужиоца плаћати износ од 4.000,00 динара од сваког 01-ог до 10-ог у месецу. Наведени износ тужени је плаћао редовно неко време, да би касније тај износ почео нередовно плаћати. Мајка тужиоца је водила евиденцију о неплаћеном издржавању тако што је бележила месеце када јој тужени није до 10-ог у месецу износ од 4.000,00 динара, а питала би тужиоца да ли је њему тужени дао новац издржавање, ако њој није. На дан 01.06.2013. године укупан дуг туженог за издржавање тужиоца је износио 92.000,00 динара. Дана 04.06.2013. године тужени је адвокату тужиоца, односно његове мајке предао износ од 45.000,00 динара и изјавом од истог дана обавезао да ће преостали дуг у износу од 47.000,00 динара исплатити до 01.09.2013. године. Истог дана пуномоћник  Ш. И. је од Ш. А. примио износ од 20.000,00 динара на име издржавања тужиоца, а преостали дуг је на дан  04.06.2013. године износио 27.000,00 динара. Тужени је након овога дана 13.02.2014. године адвокату исплатио износ од 27.000,00 динара, а признаницом од истог дана је утврђено да је преостало дуговање туженог на дан 13.02.2014. године 36.000,00 динара. Након тога тужени није тужиоцу плаћао издржавање да би поштанском упутницом дана 16.07.2015. године уплатио тужиоцу издржавање за период од новембра 2014. године закључно са априлом 2015. године у укупном износу од 24.000,00 динара. Тужилац је у мају 2015. године завршио с. е. ш. и одмах је нашао запослење, а не планира да наставља школовање.

    На основу овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је закључио да тужилац не може да урачунава уплату од 24.000,00 динара у најраније доспео дуг, јер је тужени тачно означио на шта се односи уплата, а то су рате издржавања за период од новембра 2014. године до маја 2015. године или 6 месеци.

    У жалби против дела пресуде којом је одбијен  део тужбеног захтева тужилац тврди да је његово право да изврши урачунавање испуњења, те да су погрешни разлози због којих је суд одбио законску затезну камату за период од доспелости до исплате, јер је несумњиво закаснио са плаћањем. Жалбом се напада и одлука о трошковима спора и тужилац сматра да му припадају трошкови сразмерно успеху у спору, а ако се одлука суда заснива на примени члана 207.Породичног закона онда му трокшкови припадају у целости.

    По становишту овог суда на основу сходне примене одредбе члана 312. Закона о облигационим односима, право је дужника да, најкасније приликом уплате одреди ред урачунавања испуњења. Право дужника је да одреди да је исплатио дуг који је касније настао и доспео, а поверилац издржавања није тиме дошао у неповољнији положај, јер је тужбени захтев могао уредити у складу са урачунавањем које је извршио дужник. Наиме, право да се одреди редослед испуњења обавеза има дужник, најкасније приликом испуњена, а став тужиоца био би исправан и прихватљив да је дужник пропустио да одреди редослед испуњења.

    Делимично су основани жалбени наводи да је суд погрешном применом материјалног права одбио захтев тужиоца да се обавеже тужени да му исплати законску затезну камату на износ од 24.000,00 од доспелости до исплате. Обавеза тужиоца на исплату износа од 4.000,00 динара месечно   утврђена вансудским поравнањем од 5.11.2007. године настаје најкасније до 10-тог у месецу. Вансудским поравнањем није уговорено да ће на доспеле а неисплаћене износе издржавања тећи затезна камата. Стога, како се ради  о повременом потраживању ( потраживању издржавања ) на које тече камата од дана када је суду поднет захтев за њихову исплату , у смислу члана 279.став 3. Закона о облигационим односима, а то је од 7.5.2015. године до исплате дана 16.7.2015. године.  За овај период тужилац основано потражује камату на износ од 24.000,00 динара.

    Основано у жалби тужилац наводи да му припадају сразмерно успеху у спору трошкови поступка на основу одредбе члана 153.став 2. Закона о парничном поступку, па је овај суд на основу члана 165.ст.2. одлучио о целокупним трошковима поступка. Тужилац је тужбом тражио да се обавеже тужени да му исплати износ од 72.000,00 динара,  а суд му је досудио 48.000,00 динара што значи да је успео са 67% главног захтева, па му припада сразмеран део трошкова. Укупни трошкови тужиоца су за заступање пуномоћника адвоката : за састав тужбе 6.000,00 динара, за два одложена рочишта по 3.750,00 динара, за поднесак 6.000,00 динара и за 1 одржано рочиште 7.500,00 динара или 27.000,00 динара, а припадају му сразмерно успеху у спору у износу од 18.090,00 динара, што је све у складу са важећом АТ .

    Суд је одбио захтев тужиоца за трошкове жалбеног поступка јер је незнатно успео са жалбом.

    На основу свега наведеног одлучено је на основу чланова 387. став 1 тачка 2 и  5Закона о парничном посутпку, као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА
СУДИЈА
МИРЈАНА АНДРИЈАШЕВИЋ
зто