• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМ САДУ
Гж2.101/16
19. фебруара 2016. године
Нови Сад

У ИМЕ НАРОДА!

    Апелациони суд у Новом Саду, у већу за решавање спорова из породичних односа, у саставу судија Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Радославе Мађаров и Наде Бачкалић, чланова већа, у правној ствари тужиље М.С. из Б. против туженог З.Ј. из Ш., кога заступа пуномоћник Г.П., адвокат из Ш., ради измене одлуке о висини издржавања, одлучујући о жалби туженог против пресуде Основног суда у Старој Пазови, Судске јединице у Инђији П2.300/15 од 23.11.2015. године, у седници већа одржаној дана 19.02.2016. године, донео је

П Р Е С У Д У

    Жалбу ОДБИЈА, пресуду Основног суда у Старој Пазови, Судске јединице у Инђији П2.300/15 од 23.11.2015. године у побијаном усвајајућем делу одлуке о тужбеном захтеву ПОТВРЂУЈЕ.   

О б р а з л о ж е њ е

    Првостепеном пресудом измењена је пресуда Основног суда у Сремској Митровици, Судске јединице у Инђији П2.189/13 од 27.03.2013. године у делу којим је одлучено о висини издржавања и тужени је обавезан да месечно доприноси издржавању тужиље износом од 10.000,00 динара, сваког првог до петог у месецу, за текући месец унапред, почев од дана подношења тужбе 08.07.2015. године, па убудуће док за то постоје законски услови, заостале рате одједном путем поштанске упутнице на адресу тужиље, у случају доцње са законском затезном каматом на сваки месечни износ, под претњом извршења. Преко досуђеног, па до траженог износа од 12.000,00 динара месечно на име доприноса издржавању, тужбени захтев је одбијен. Тужиља је ослобођена плаћања таксе.

    Против наведене пресуде у делу којим је усвојен тужбени захтев, тужени је изјавио благовремену жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, са предлогом да је овај суд укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

    Жалба није основана.

    Испитавши пресуду у побијаном делу у границама жалбених и разлога на које пази по службеној дужности, у складу са одредбом чл. 386 ст. 3 Закона о парничном поступку, овај суд налази да је иста донета без битних повреда одредаба поступка из чл. 374 ст. 2 тач. 1, 2, 3, 5, 7 и 9 Закона о парничном поступку, као и без битне повреде из тач. 12 истог члана, на коју је жалбом туженог указано. Одлучено је на подлози правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања и уз правилну примену материјалног права.

    Првостепени суд утврђује да је правноснажном пресудом Основног суда у Сремској Митровици П2.189/13 од 27.03.2013. године тужени обавезан да месечно доприноси издржавању тада малолетне тужиље износом од 6.000,00 динара, коју обавезу није редовно испуњавао. Тужиља и тужени нису у контакту.

    Тужиља је незапослена и студент је прве године В. п. ш. с. с. у Н. С. Школарина за једну годину студија износи 60.000,00 динара. Приликом уписа, тужиља је платила 5.000,00 на име трошкова полагања пријемног испита и 3.000,00 динара на име осигурања. Од 01.12.2015. године живи у Н.С. као подстанар. Трошкови станарине и режијски трошкови месечно износе 70 евра. Тужиља се бави фолклором за шта плаћа месечну чланарину 700,00 динара. Уз то, сноси и трошкове путовања када наступа у иностранству. Тужиљина мајка остварује месечне приходе у износу од 40.000,00 динара, а тужиљин деда је корисник пензије у висини од 22.000,00 динара. Њена мајка има обавезу издржавања још једне ћерке која је малолетна. Месечне потребе тужиље, које обухватају и трошкове школарине, износе око 20.000,00 динара.

    Тужени остварује месечна примања у висини од 23.308,21 динара. Живи у кући свог покојног оца за шта не плаћа станарину, у свом власништву нема некретнина и нико га финансијски не помаже.

    На основу овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је, позивом на одредбе чл. 160 ст. 1, 2 и 3 и чл. 164 Породичног закона, усвојио тужбени захтев, налазећи да тужени може да доприноси издржавању тужиље месечним износом од 10.000,00 динара, с обзиром да остварује примања, да је релативно млад, здрав, радно способан и да нема обавезу издржавања других лица, док је преко досуђеног, па до траженог износа од 12.000,00 динара месечно тужбени захтев одбио.

    Тужени у жалби истиче да примањима која остварује није у могућности да подмирује потребе тужиље које су се увећале превасходно због уписа на студије. Овакви жалбени наводи нису прихватљиви. Наиме, одредбом чл. 155 ст. 2 Породичног закона прописано је да пунолетно дете које се редовно школује има право на издржавање од родитеља сразмерно њиховим могућностима, а најкасније до навршене 26. године живота. Претходна судска одлука у овој правној ствари је донета 2013. године, када је тужиља била малолетна, живела са мајком у Б. и била ученик средње школе. Тужиља је сада пунолетна, 2015. године је уписала прву годину студија и живи у Н.С. као подстанар, те је правилно становиште првостепеног суда да су се њене основне месечне потребе, са аспекта узраста и томе сразмерних трошкова издржавања, повећале и да износе 20.000,00 динара. Сагласно изнетом, правилна је оцена првостепеног суда да су испуњени услови из одредбе чл. 164 Породичног закона и да тужени, као родитељ и дужник издржавања, без угрожавања сопствене егзистенције, може да доприноси издржавању тужиље месечним износом од 10.000,00 динара, као и тужиљина мајка. С обзиром да је тужени здрав и радно способан, дужан је да активира све своје потенцијале и законској обавези према тужиљи удовољи, па и на терет обима задовољења сопствених потреба, јер је образовање тужиље на В. п.ј ш. с. с. у интересу тужиље, као питање које у смислу одредбе чл. 78 ст. 4 Породичног закона битно утиче на живот детета.

    Како тужени опредељен захтев за накнаду трошкова жалбеног поступкa није поставио, процесних услова за одлучивање о њима, по одредби чл. 163 ст. 1 Закона о парничном поступку, нема.

    Из изнетог, одлучено је као у изреци, применом одредбе чл. 390 Закона о парничном поступку.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Јелица Бојанић-Керкез, с.р.
Зто: