• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМ САДУ
Гж2.138/16
01. марта 2016. године
Нови Сад

У ИМЕ НАРОДА!

    Апелациони суд у Новом Саду, у већу за решавање спорова из породичних односа, у саставу судија Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Радославе Мађаров и Наде Бачкалић, чланова већа, у правној ствари тужиоца М.B. из Ц., кога заступа пуномоћник Ј.С., адвокат из К., против тужених малолетне Н.Б. из Ш., коју заступа законски заступник А.Б., мајка, А.Б. из Ш. и Д.Т. из Т., ради оспоравања очинства, одлучујући о жалби тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Новом Саду П2.50/2014 од 03.11.2015. године и жалби привременог заступника тужених првог и другог реда изјављеној против решења Вишег суда у Новом Саду П2.50/2014 од 04.01.2016. године, у седници већа одржаној дана 01.03.2016. године, донео је

П Р Е С У Д У

    Жалбе ОДБИЈА, пресуду Вишег суда у Новом Саду П2.50/2014 од 03.11.2015. године и решење Вишег суда у Новом Саду П2.50/2014 од 04.01.2016. године ПОТВРЂУЈЕ.

    Одбија захтев привременог заступника тужених првог и другог реда за накнаду трошкова жалбеног поступка.

О б р а з л о ж е њ е

    Првостепеном пресудом одбијен је тужбени захтев да се утврди да тужилац није отац тужене малолетне Н.Б., рођене у Н.С. дана …. године (уведен у МКР у К. под текућим бројем …. за … годину), од мајке А.Б., те да се обавежу тужени да тужиоцу солидарно накнаде трошкове поступка, са законском затезном каматом од пресуђења до исплате, у року од 15 дана, под претњом извршења. Тужилац је обавезан да привременом заступнику тужених првог и другог реда накнади трошкове поступка у износу од 78.750,00 динара, у року од 15 дана, под претњом извршења. Одбијен је предлог тужиоца за ослобођење од плаћања трошкова поступка.

    Против наведене пресуде, тужилац је изјавио благовремену жалбу из свих разлога прописаних одредбом чл.373 ст. 1 Закона о парничном поступку, са предлогом да је овај суд преиначи на тај начин што ће усвојити тужбени захтев или укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

    Решењем Вишег суда у Новом Саду П2.50/2014 од 04.01.2016. године одбијен је предлог привременог заступника тужених првог и другог реда да се исправи првостепена пресуда у делу одлуке о трошковима.

    Против наведеног решења, привремени заступник тужених првог и другог реда је изјавио благовремену жалбу из свих разлога прописаних одредбом чл.373 ст. 1 Закона о парничном поступку. Предлаже да га овај суд преиначи на тај начин што ће му на терет буџетских средстава Вишег суда у Новом Саду исплатити трошкове целокупног поступка у року од 8 дана од пресуђења.

    Жалбе нису основане.

    Испитавши побијане првостепене одлуке у границама жалбених и разлога на које пази по службеној дужности, у складу са одредбом чл.386 ст.3 Закона о парничном поступку, овај суд налази да је иста донета без битних повреда одредаба парничног поступка из чл.374 ст.2 тач. 1, 2, 3, 5, 7 и 9 Закона о парничном поступку, као и без битне повреде из тач. 12 истог члана, на коју је жалбом тужиоца указано. Одлучено је на подлози правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања и уз правилну примену материјалног права.

    Према утврђењу првостепеног суда тужилац и тужена А.Б. су закључили брак ….. године. До фактичког прекида брачне заједнице рођено је двоје деце, малолетни С.Б., дана …. године и малолетна М.Б., дана …. године. Почетком ….. године, тужена А.Б. је прекинула заједницу живота са тужиоцем. Након тога, заједница живота међу њима није поново успостављана. Правноснажном пресудом Општинског суда у Тителу П.231/05 од 16.03.2006. године разведен је брак тужиоца и тужене, а малолетни С.Б. и М.Б. су поверени тужиоцу на самостално вршење родитељског права.

    Након прекида заједнице живота са тужиоцем, тужена А.Б. је засновала ванбрачну заједницу са туженим Д.Т. У току трајања ове заједнице је дана ….. године рођена малолетна тужена Н.Б., чије рођење је заведено у матичној књизи рођених за матично подручје Н.С. под текућим бројем … за ... годину. С обзиром да у том тренутку брак између тужиоца и тужене А.Б. још није био разведен, у матичну књигу рођених је као њен отац уписан тужилац, за шта је исти сазнао крајем 2006. године када му је тужена А.Б. показала извод из матичне књиге рођених. 

    Тужилац сада живи са другом женом, њихово четворо заједничке малолетне деце и двоје малолетне деце из његовог брака са туженом А.Б. Живе у кући његовог покојног оца, супруга не ради, остварују социјалну помоћ у износу од 10.000,00 динара месечно и дечји додатак у износу од 12.000,00 динара месечно. Тужилац је пријављен на евиденцији Националне службе за запошљавање као  незапослено лице, али ради приватно као мајстор на грађевини и месечно може да заради до 500,00 евра. Месечне потребе тужиочеве породице износе око 40.000,00 динара.

    На основу овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је, позивом на одредбе чл.56 ст.1 и 2, 251 ст.1 и 252 ст. 1 и 3 Породичног закона, одбио тужбени захтев, налазећи да је тужилац преклудиран у праву на подношење тужбе, с обзиром да је од дана сазнања да није отац малолетне Н.Б. до дана подношења тужбе 21.08.2014. године протекло више од једне године. Првостепени суд је обавезао тужиоцa да привременом заступнику тужених првог и другог реда накнади трошкове поступка у износу од 78.750,00 динара, те је одбио предлог тужиоца да се ослободи обавезе плаћања трошкова поступка, у смислу одредби чл. 168 Закона о парничном поступку

    Тужилац у жалби истиче да није правилно утврђење првостепеног суда да је он крајем 2006. године сазнао да је уписан у матичну књигу рођених као отац малолетне Н.Б. Овакви наводи жалбе нису прихватљиви. Ово стога што сам тужилац у свом исказу датом на рочишту од 26.10.2015. године наводи да му је тужена А.Б. крајем 2006. године показала извод из матичне књиге рођених за малолетну Н.Б. и да је тада видео да је он уписан као њен отац. Сагласно изнетом, правилан је закључак првостепеног суда да тужилац због протека преклузивног рока не ужива судску заштиту, при чему није било места интервенцији овог суда иако је донета мериторна одлука о тужбеном захтеву, пошто тужилац у другом поступку не може исходовати повољнију одлуку. По одредби чл. 252 ст. 1 Породичног закона неорочено право на тужбу ради оспоравања очинства припада само детету.

    Насупрот жалбеном становишту тужиоца, правилно је првостепени суд одлучио о предлогу за ослобађање од плаћања трошкова поступка, имајући у виду његово опште имовно стање, пре свега да остварује месечна примања, социјалну помоћ и дечји додатак, да живи у кући свог оца, али и да његова супруга, иако је радно способна не ради, јер јој сам тужилац не дозвољава из разлога што жели да се она брине о деци.      Неприхватљиви су жалбени наводи привременог заступника тужених првог и другог реда да трошкови поступка, у складу са одредбама чл. 34 ст. 3 и 4 Правилника о накнади трошкова у судским поступцима, требају да му се накнаде из буџетских средстава суда. Одредбама члана на које се привремени заступник позива регулисана је накнада трошкова у кривичном поступку, те нема услова за њихово шире тумачење и евентуалну сходну примену и на накнаду трошкова парничног поступка. Поступак у овој правној ствари инициран је тужбом тужиоца, а у циљу стварања процесних услова за његово спровођење туженима првог и другог реда је постављен привремени заступник. Следом изнетог, а имајући у виду и исход поступка, правилна је одлука првостепеног суда о обавези тужиоца да, у складу са одредбом чл. 155 ст. 1 Закона о парничном поступку, накнади трошкове поступка због случаја који се њему догодио.   

    Како привремени заступник тужених првог и другог реда није успео са жалбом, то му ни трошкови жалбеног поступка не припадају, о чему је одлучено на основу  одредбе чл. 165 ст. 1 Закона о парничном поступку.

    Из изнетог, одлучено је као у изреци, применом одредби чл.390 и 401 тач. 2 Закона о парничном поступку.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Јелица Бојанић-Керкез, с.р.
Зто: