• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМ САДУ
Пословни број Гж2. 143/16
Дана, 03.03.2016. године
НОВИ САД

У ИМЕ НАРОДА !

    Апелациони суд у Новом Саду, у већу чији је председник судија Душица Шалић, а чланови судије Оливера Пејак Прокеш и Верица Бајић, у правној ствари тужиље-противтужене М. М. из И., ул. ... бр. …, сада на aдреси Н. С., ул. ... бр. .., коју заступа пуномоћник П.П., адвокат из И., против туженог-противтужиоца Д.М. из И., ул. .... бр. .., кога заступа пуномоћник Д. Ј., адвокат из И., ради развода брака, одлучујући о жалби туженог против пресуде Основног суда у Старој Пазови, Судска јединица у Инђији, посл. бр. П2. 378/15 од 05.11.2015. године, на седници већа одржаној дана 03.03.2016. године, донео је

П Р Е С У Д У

    Жалбу одбија и пресуду Основног суда у Старој Пазови, Судска јединица у Инђији, посл. бр. П2. 378/15 од 05.11.2015. године, потврђује.

    Одбија се захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.

О б р а з л о ж е њ е

    Побијаном пресудом је разведен брак закључен дана ....... године између тужиље-противтужене и туженог-противтужиоца (став 1 иреке). Одлучено је да ће самостално родитељско право над заједничким млт. дететом Ж. М., рођ. ….. године, вршити тужиља-противтужена (став 2). Уређен је начин одржавања личних односа између млт. детета и туженог-противтужиоца (став 3). Делимично је усвојен захтев тужиље-противтужене и обавезан је тужени-противтужилац да на име доприноса за издржавање млт. Ж. М. плаћа месечно износ од 7.000,00 динара и то до 5-ог у месецу за текући месец унапред, почев од дана 07.09.2015. године, као дана подношења тужбе па убудуће док за то постоје законски услови или док се одлука не промени, заостале рате одједном и то поштанском уплатницом на адресу мајке, а у случају задоцњења да плати законску затезну камату (став 4). У преосталом делу за разлику између досуђеног износа на име доприноса за издржавање и захтеваног износа од 30.000,00 динара, тужбени захтев је одбијен (став 5). Усвојен је предлог тужиље-противтужене ради одређивања привремене мере у погледу вршења родитељског права и одређено да ће самостално родитељско право над млт. Ж. М. вршити тужиља-противтужена (став 6). Делимично је усвојен предлог за одређивање привремене мере у погледу доприноса издржавања млт. детета и обавезан тужени-противтужилац да на име доприноса за издржавање млт. Ж. плаћа месечно износ од 7.000,00 динара и то до 5-ог у месецу за текући месец унапред, а заостале рате одједном и то почев од 07.09.2015. године, до правноснажног окончања овог поступка и то поштанском уплатницом на адресу мајке, у случају задоцњења са законском затезном каматом (став 7). У преосталом делу за разлику између досуђеног износа на име доприноса за издржавање и захтеваног износа од 30.000,00 динара, предлог ради одређивања привремене мере је одбијен (став 8). Одлучено је да привремена мера остаје на снази до правноснажног окончања поступка за развод брака, као и да жалба на одлуку о привременој мери не задржава њено извршење (став 9 и 10). Обавезан је тужени-противтужилац да тужиљи-противтуженој надокнади трошкове парничног поступка у зиносу од 2.660,00 динара, у року од 15 дана (став 11). Одбијен је предлог туженог-противтужиоца за одређивање привремене мере у овом поступку од 30.09.2015. године (став 12).

    Тужени је против првостепене пресуде изјавио дозвољену и благовремену жалбу побијајући је због битне повреде одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, погрешне примене материјалног права и погрешне одлуке о трошковима поступка, с предлогом да другостепени суд укине и предмет упути првостепеном суду на поновно расправљање и одлучивање. Потражује трошкове жалбеног поступка.

    Одговор на жалбу није достављен.

    Жалба туженог је неоснована.

    Испитујући побијану пресуду у границама разлога наведених у жалби, пазећи по службеној дужности на битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 1 до 3, 5, 7 и 9 Закона о парничном поступку и на правилну примену материјалног права, према члану 386 став 3 ЗПП, овај суд налази да је чињенично стање правилно и потпуно утврђено, поступак проведен без битних повреда правила поступка на које суд пази по службеној дужности, а материјално право правилно примењено. Иако се жалбом тужене истиче да је побијана пресуда захваћена битном повредом правила поступка из чл.374 ст.2 тач.12 ЗПП, овај суд налази да наведена повреда није учињена јер је првостепена пресуда јасна и без контрадикторности, подобна за испитивање законитости и правилности. Нису основани ни наводи жалбе према којима јавност на главној расправи и то рочиштима од дана 06.10.2015. год, 22.10.2015. год. и 05.11.2015. године, није била искључена, супротно чл.206 Породичног закона. Истина, записнички је у сва три случаја констатовано да је расправа јавна, али из даље садржине записника којом се утврђује која лица су  приступила на расправу, не произлази да су рочиштима за главну расправу присуствовала друга лица, осим самих учесника у поступку.

    Првостепени суд утврђује да су тужиља и тужени закључили брак ….. године. У току заједнице живота рођен је млт. Ж. М. (рођ. ….. године). Због поремећених брачних односа, до фактичког прекида заједнице живота парничних странака, дошло је септембра 2015. године, када се тужиља заједно са млт. Ж. преселила у породичну кућу, где живе и тужиљини родитељи, бака и брат. Стамбени и материјални услови домаћинства су задовољавајући. Тужиља је почетком 2015. године засновала радни однос, остварује зараду од 25.000,00 – 27.000,00 динара. Потребе млт. Ж. износе месечно око 10.000,00 динара. Тужени је радно ангажован ван радног односа по ком основу приходује месечно око 30.000,00 динара. Станује на спрату породичне куће својих родитеља, а од имовине поседује земљу површине 10 ари. Према мишљењу надлежног Центра за социјални рад, оба родитеља су подобна да врше самостално родитељско право, али је за сада предност дата мајци, с обзиром на узраст детета.

    На овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање правилно је првостепени суд применио материјално право.    Члан 272 ст.2 Породичног закона прописује да у случају кад родитељи нису закључили споразум о вршењу родитељског права, одлуку о поверавању заједничког детета једном родитељу доноси суд. Одредбом чл. 270 Породичног закона прописана је дужност суда да, пре него што донесе одлуку о заштити права детета или о вршењу односно лишењу родитељског права, затражи налаз и стручно мишљење од органа старатељства, породичног саветовалишта или друге установе специјализоване за посредовање у породичним односима. Члан 266 став 1 истог закона прописује је да је суд у спору за заштиту права детета и у спору за вршење односно лишење родитељског права увек дужан да се руководи најбољим интересом детета. Дакле, у недостатку споразума родитеља, одлуку о поверавању детета суд доноси имајући у виду најбољи интерес детета, а према одредбама Породичног закона.

    Како је у конкретном случају утврђено да су и отац и мајка подобни да врше родитељско право, у таквој ситуацији правилно је првостепени суд, посматрајући све релевантне околности заједно, а пре свега узраст млт. детета, при томе правилно ценећи извештај надлежног Центра за социјални рад који је вршио опсервацију родитељских компетенција оба родитеља, поверио  на самостално вршење родитељског права мајци. При томе, налазећи да је таква одлука у најбољем интересу млт. детета, јер за такву одлуку не постоје никакве сметње, услед чега су супротни наводи жалбе тужиоца неосновани. 

    Правилност утврђеног чињеничног стања не доводе у сумњу наводи жалбе, према којима је извештај Центра за социјални рад неадекватно сачињен, при чему је првостепени суд пропустио да одређивањем вештачења утврди чињенице које се односе на психо-социјалне карактеристике личности тужиље и њеног оца. Првостепени суд је уважио мишљење Центра за социјални рад, којим је предложено да родитељско право врши мајка, као подобнији родитељ који у већем обиму може да задовољи развојне потребе дететета и с којом дете има емотивнији однос. Извештај надлежног Центра садржи детаљан приказ личности оба родитеља млт. детета, њихових породичних, стамбених и материјалних прилика. Ваљаност тако сачињеног извештаја није доведена у сумњу жалбеним наводима. Околност да тужиља станује у вишечланом домаћинству цењена је као погодна у односу на млт. Ж., с обзиром на подршку коју тужиља има од чланова породице. Здравствено стање оца тужиље, није утврђено као угрожавајуће по млт. дете, нити је таква чињеница током првостепеног поступка учињена вероватном, услед чега је првостепени суд правилно одлучио о предлогу туженог за извођење доказа новим вештачењем. Извештај Центра за социјални рад је сачињене од лица релевантне струке, без неправилности на које се указује жалбом.

    Супротно жалбеним наводима, правилно је првостепени суд обавезао туженог да доприноси издржавању млт. сина, имајући у виду одредбе чл. 154, 160 и 162 ст. 3 Породичног закона. У том смислу, првостепени суд је утврдио потребе млт. детета, као и могућности парничних страна према приходима које обоје остварују радом, прихватајући у овом делу изјаве саслушаних странака, које током поступка нису доведене у сумњу. Имајући све то у виду, а уз уважавање висине минималне суме издржавања, правилно је првостепени суд обавезао туженог да доприноси издржавању млт. Ж. у месечном износу од 7.000,00 динара. У преосталом износу, до утврђених потреба и минималне суме издржавања, потребе млт. детета ће подмиривати мајка, сопственим приходима, као и свакодневном бригом о њему.

    Одлука о трошковима парничног поступка заснована је на правилној примени одредбе чл. 207 Породичног закона. Захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка је одбијен, из разлога што изјављена жалба није довела до промене побијане одлуке.

    Из наведених разлога, применом чл. 390 ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија,
Душица Шалић, с.р.
Зто: