• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМ САДУ
Гж2.325/16
01. јуна 2016. године
Нови Сад

    Апелациони суд у Новом Саду, у већу за решавање спорова из породичних односа, у саставу судија Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Радославе Мађаров и Наде Бачкалић, чланова већа, у правној ствари тужилаца Д.Л. из В., коју заступа законски заступник отац Б.Л1. из В. и Б.Л2. из В., кога заступа пуномоћник Б. К.-Б., адвокат из Н.С., против тужене С.К. из Ш., коју заступа пуномоћник В.П., адвокат из Н. С., ради издржавања и регреса, одлучујући о жалбама парничних странака против пресуде Основног суда у Новом Саду П2.1064/2015 од 25.03.2016. године, у седници већа одржаној дана 01.06.2016. године, донео је 

РЕШЕЊЕ

    Жалбе УСВАЈА, пресуду Основног суда у Новом Саду П2.1064/2015 од 25.03.2016. године у побијаном делу којим је одлучено о тужбеном захтеву и трошковима поступка УКИДА и предмет враћа првостепеном суду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

    Првостепеном пресудом тужена је обавезана да доприноси издржавању тужиље првог реда износом од 3.000,00 динара месечно, почев од дана подношења тужбе 23.06.2015. године па убудуће док за то буду постојали законски услови, доспеле износе да плати одједном са законском затезном каматом од доспелости сваке рате до исплате, а будуће до 15-ог у месецу за текући месец путем поштанске упутнице на адресу тужиоца другог реда, као њеног законског заступника, све у року од 15 дана, под претњом извршења. Тужена је обавезана да тужиоцу другог реда исплати на име регреса износ од 170.911,20 динара, са законском затезном каматом почев од 25.03.2016. године до исплате, у року од 15 дана, под претњом извршења. Преко досуђених, па до износа од 11.500,00 динара месечно на име издржавања и износа од 1.371.885,70 динара на име регреса, тужбени захтев је одбијен. Одбијен је предлог тужилаца да се тужена обавеже да до правноснажног окончања поступка доприноси издржавању тужиље првог реда месечним износом од 15.000,00 динара. Тужена је обавезана да тужиоцима накнади трошкове поступка у износу од 83.812,00 динара, у року од 15 дана, под претњом извршења.

    Против наведене пресуде обе парничне странке су изјавиле благовремене жалбе.

    Тужиоци жалбом побијају одбијајући део одлуке о тужбеном захтеву из свих разлога прописаних одредбом чл. 373 ст. 1 Закона о парничном поступку, са предлогом да је овај суд преиначи на тај начин што ће усвојити тужбени захтев или укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

    Тужена жалбом побија усвајајући део одлуке о тужбеном захтеву и одлуку о трошковима поступка из свих разлога прописаних одредбом чл. 373 ст. 1 Закона о парничном поступку. Предлаже да је овај суд укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или преиначи на тај начин што ће одбацити тужбу као неуредну, односно исту одбити и тужиоце обавезати да јој накнаде трошкове поступка.

    Жалба су основане.

    Испитавши наведену пресуду у побијаном делу у границама жалбених, као и разлога на које пази по службеној дужности у складу са одредбом чл. 386 ст. 3 Закона о парничном поступку, овај суд налази да је она донета без битних повреда одредаба парничног поступка из чл. 374 ст. 2 тач. 1, 2, 3, 5, 7 и 9 Закона о парничном поступку, као и без битне повреде из тач. 12 истог члана, на коју је жалбама указано, али да због погрешне примене материјалног права нису утврђене све битне чињенице.

    Првостепени суд утврђује да су тужилац другог реда и тужена бивши супружници. Заједница живота између њих је прекинута ... године, а брак је разведен ... године. У браку су рођене две ћерке, Б. ... године и Д. ... године, овде тужиља. У тренутку развода обе су биле пунолетне, остале су да живе са тужиоцем другог реда и није одлучивано о њиховом издржавању.

    Тужиља првог реда је рођена са Дауновим синдромом и тешком менталном недовољном развијеношћу. Решењем Основног суда у Новом Саду од 18.05.2015. године тужиоцу другог реда је продужено родитељско право над њом. У потпуности је зависна од помоћи другог лица. Није болнички лечена, нити пије неку терапију, сем витамина који месечно коштају око 1.500,00 динара. Од августа 2015. године прима новчану накнаду за негу и помоћ другог лица у висини од 26.813,00 динара. Пре овога је примала износ од 9.804,00 динара. Њене месечне потребе износе око 30.000,00 динара, у које је урачуната и накнада трећим лицима која је чувају док тужилац другог реда није код куће.

    Тужилац другог реда живи у заједничком домаћинству са тужиљом првог реда и својом мајком. Кућа у којој живе је његово власништво. Режијски трошкови овог домаћинства у грејној сезони износе око 13.500,00 динара месечно, односно 8.500,00 динара ван грејне сезоне. Корисник је пензије у висини од око 33.500,00 динара месечно. Тренутно од овог износа прима 11.162,20 динара, јер је на истој одређено извршење пленидбом 2/3 дела ради исплате туженој њеног удела у брачној сутековини. Не остварује друге приходе.

    Тужена од .... године живи и ради у Ш.. Запослена је са четворочасовним радним временом и остварује месечна примања у висини од 780 евра. Ради додатно. На трошкове становања месечно издваја износ од 400 евра. Од престанка заједнице живота са тужиоцем другог реда није доприносила издржавању тужиље првог реда, изузев што јој је повремено слала гардеробу.

    Првостепени суд утврђује да је тужена за период од 23.06.2005. године до 22.06.2015. године на име регреса тужиоцу другог реда дужна исплатити износ од 156.727,92 динара са законском затезном каматом, укупно 170.911,20 динара. Приликом обрачуна суд је пошао од претпоставке да је тужена у овом периоду могла да доприноси издржавању тужиље првог реда највише износом од 15 % минималне суме издржавања, при чему је у тај износ потребно урачунати новчане накнаде за негу и помоћ другог лица које је тужиља првог реда у том периоду примала.

    На основу овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је, позивом на одредбу чл. 155 ст. 1 Породичног закона, обавезао тужену да доприноси издржавању тужиље првог реда месечним износом од 3.000,00 динара, сматрајући га довољним с обзиром на утврђену висину њених месечних потреба од око 30.000,00 динара и да остварује новчану накнаду за негу и помоћ другог лица у износу од 26.813,00 динара месечно. Позивом на одредбу чл. 165 ст. 1 Породичног закона, првостепени суд је обавезао тужену да тужиоцу другог реда исплати износ од 170.911,20 динара на име регреса за период од 23.06.2005. године до 22.06.2015. године. Преко досуђених, па до тражених износа од 11.500,00 динара на име издржавања и 1.371.885,70 динара на име регреса, тужбени захтев је одбијен.

    Основано се жалбом тужилаца истиче да није правилно становиште првостепеног суда да се део средстава потребних за издржавање тужиље првог реда подмирује из средстава које она остварује по основу новчане накнаде за негу и помоћ другог лица. Наиме, карактер ове накнаде је, као што и сам њен назив говори, да омогући нужна средства лицима чија озбиљност и тежина здравствених сметњи захтевају ангажовање других лица за задовољавање основних животних потреба. Како је реч о социјалној помоћи, она се не може сматрати извором средстава за издржавање. С друге стране, издржавање је намењено подмиривању основних месечних потреба повериоца издржавања, овде тужиље првог реда, које пре свега обухватају трошкове исхране, трошкове гардеробе и средстава за хигијену, те део режијских трошкова домаћинства у ком живи, које првостепени суд пропушта да утврди, на шта се жалбом тужене основано указује. Сагласно изнетом,  неопходно је да првостепени суд, сходно истражном начелу, употпуни чињенично стање руководећи се критеријумима из одредбе чл.160 ст.2 Породичног закона. Уз то, потребно је испитати и ко тужиљу првог реда чува у току дана, односно да ли се у ту сврху ангажују друга лица, с обзиром да је тужилац другог реда пензионер.

    Такође, основано се жалбом тужилаца указује и да није правилан обрачун првостепеног суда приликом одлучивања о захтеву за исплату на име регреса који полази од претпоставке да би тужена у спорном периоду могла доприносити издржавању тужиље првог реда месечним износом од највише 15 % минималне суме издржавања од ког износа одбија висину накнаде за негу и помоћ другог лица коју је тужиља остваривала у том периоду. Наиме, минимална сума издржавања је претпостављена сума средстава потребних за издржавана лица, а коју суд узима у обзир, али висину издржавања прилагођава потребама повериоца издржавања и могућностима дужника издржавања у сваком конкретном случају, у смислу одредби  чл. 160 Породичног закона. Полазиште за обрачун не може бити апстрактан износ до кога се није дошло сагледавањем потреба повериоца издржавања и могућности дужника издржавања у предметном случају. Стога је у поновном поступку потребно утврдити потребе тужиље првог реда и могућности тужиоца другог реда и тужене, као њених родитеља у периоду од 23.06.2005. године до 22.06.2015. године. С тим у  вези, неопходно је испитати колико су износили месечни приходи тужиоца другог реда у том периоду и колико је од остварених примања издвајао на име издржавања тужиље првог реда, те да ли је у том периоду она остваривала новчану накнаду за негу и помоћ другог лица и уколико јесте у ком износу, с обзиром да из утврђеног чињеничног стања остаје нејасно по ком основу је примала износ од 9.804,00 динара. 

    Насупрот жалбеном становишту тужене, иако је формално-правно над тужиљом првог реда, рођеном ... године родитељско право продужено тек ... године, она је евидентно била издржавана од стране тужиоца другог реда, имајући у виду њено здравствено стање које је такво од рођења. Тужилац другог реда ју је несумњиво издржавао од развода брака парничних странака ... године, иако свој захтев за регрес поставља у време када тужена иницира парницу ради поделе брачне сутековине.

    На основу одредбе чл. 165 ст. 3 Закона о парничном поступку, укинута је одлука о парничним трошковима, па ће у поновљеном поступку првостепени суд одлучити о трошковима целокупног парничног поступка.

    Из изнетог, одлучено је као у изреци, применом одредбе чл. 392 ст. 2 Закона о парничном поступку.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Јелица Бојанић Керкез, с.р.
Зто: