• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМ САДУ
Посл.бр. Гж2. 336/16
Дана: 01.06.2016.године
НОВИ САД

У  И М Е  Н А Р О Д А!

    Апелациони суд у Новом Саду у већу судија Тамаш Ђуре, председника већа, Цицмил Љиљане и Вере Крстин, чланова већа, у правној ствари тужиље Б.Ј. из Н.Б, насеље Б. – …, коју заступа пуномоћник В.Ш, адвокат из Н.С, против туженог Б.М.1 из Н.Б, насеље Б. – …., кога заступа привремени заступник Б.М.2, адвокт из С.П., ради развода брака, вршења родитељског права  и издржавања детета, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Основног суда у Старој Пазови посл.бр. П2. 352/15 од 29.01.2016. године, у седници већа одржаној 01.06.2016. године, донео је


П Р Е С У Д У

    Жалба се ДЕЛИМИЧНО УСВАЈА, ДЕЛИМИЧНО ОДБИЈА и пресуда Основног суда у Старој Пазови посл.бр. П2. 352/15 од 29.01.2016. године ПРЕИНАЧАВА у делу којим је одлучено о трошковима поступка из става 5. изреке одлуке тако што се обавеза туженог Б.М1. да тужиљи накнади трошкове парничног поступка снижава са износа од 43.240,00 динара на износ од 14.330,00 динара, са законском затезном каматом од 29.01.2016. године  и за ту разлику захтев тужиље са припадајућом законском каматом одбија, а ПОТВРЂУЈЕ у делу одлуке којим је одлучено о вршењу родитељског права  и дечјем издржавању.

    ОДБИЈАЈУ СЕ странке са захтевима за накнаду трошкова жалбеног поступка.

О б р а з л о ж е њ е

    Првостепеном пресудом од 29.01.2016. године разведен је брак странака, закључен ......... године у Н. П. (став први изреке). Заједничко дете странака мал. Б.М.3 рођена ......... године поверена је на самостално вршење родитељског права мајци, овде тужиљи Б.Ј. и за место пребивалишта детета одређено пребивалиште мајке у Н.Б, насеље Б. – ……..(став други изреке). Обавезан је тужени Б.М.1 да издржавању заједничког детета, мал. Б.М.3 доприноси месечно са износом од 10.000,00 динара почев од 29.01.2016. године па убудуће док за то буду постојали законски услови или док се одлука о издржавању не измени, месечно унапред до 5-ог у месецу на текући рачун тужиље, а заостале рате да плати одједном у року од 15 дана, под претњом извршења (став 3. изреке). Обавезан је тужени да тужиљи надокнади парничне трошкове у износу од 43.400,00 динара са законском затезном каматом од 29.01.2016. године (став четврти изреке), а тужиља да привременом заступнику туженог накнади трошкове заступања у износу од 18.000,00 динара, све у року од 15 дана, под претњом извршења (став пети изреке). 

    Против наведене пресуде жалбу је благовремено у име туженог изјавио његов привремени заступник. Жалбом је предложено да се побијана пресуда преиначи и тужбени захтев у целости одбије а тужиља обавеже на плаћање свих трошкова поступка, или да се пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење. Тражена је накнада трошкова жалбеног поступка у висини награде за састав жалбе и таксе на жалбу по одлуци суда.

    У одговору на жалбу, тужиља истиче да наводи из жалбе нису основани и предлаже да се иста одбија и пресуда потврди.Тужиља је истакла захтев за накнаду трошкова жалбеног поступка за састав и таксу на одговор на жалбу.

    Жалба је основана у односу на побијани део пресуде из става 4. изреке, а у преосталом је неоснована.

    Дргостепени суд је испитао жалбене наводе и побијану пресуду у смислу члана 386 ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 и 55/14), и установио да нема битних повреда одредаба парничног потупка из чл. 374. ст. 2. тачка 1-3, 5, 7, и 9. ЗПП на које пази по службеној дужности, као и да је првостепени суд дао потпуне и јасне разлоге за оцену о најбољем интересу заједничког малолетног детета странака, о потребама детета и могућностима родитеља у погледу  издржавања, коју је засновао на подробно испитаним и утврђеним чињеницама, тако да не постоји битна повреда одредбаба ЗПП из чл.374. ст.2. тачка 12. ЗПП, на коју жалба туженог неосновано указује. Првостепени суд је правилно применио материјално право код одлуке о главном захтеву, али је погрешно применио материјално право код одлуке о трошковима поступка.

    Противно жалбеним наводима, у спроведеном поступку није учињена ни битна повреда поступка из чл.374. став 2 тачка 9 ЗПП јер је пуномоћник тужиље имао потребно овлашћење за вођење парнице. Према стању у списима тужиља је против туженог поднела тужбу ради развода брака са захтевом да се малолетно дете њој повери на чување и васпитање а тужени противтужилац обавеже на плаћање издржавања. Тужбу је поднела путем пуномоћника адвоката. Пуномоћје приложено уз тужбу (стр. 5а. списа) је оверено и садржи констатацију да је издато управо ради заступања у брачном спору, уз констатацију о именима странака, датуму склапања брака и својеручни потпис тужиље. Одредба чл.221 Породичног закона, која је императивне природе, прописује да пуномоћје за подношење тужбе у брачном спору мора бити специјално, односно оверено и издато само ради заступања у брачном спору и мора да садржи наводе у погледу врсте тужбе и основа за подношење тужбе. Пошто је пуномоћје предато уз тужбу у складу са одредбом чл.221 Породичног закона, тужба је поднета од стране лица које је имало потребно овлашћење да је поднесе.

    Према утврђеном чињеничном стању странке су закључиле брак ....... године. Из брака имају заједничко малолетно дете, кћерку М.Б.3 рођ. ...... године. Странке су живеле у закупљеном стану у Н.Б. и обоје радили у истој транспортној фирми. Заједница живота парничних странака престала је у јуну месецу 2015. године због озбиљно и трајно поремећених брачних односа, који су били присутни од 2010. године. Тужиља је са кћерком отишла код својих родитеља  у С.П. Тужиља живи са кћерком, родитељима и братом који није ожењен. Кћерка парничних странака похађа предшколску установу. О њеном издржавању стара се тужиља. За кћеркино похађање вртића, тужиља издаваја месечно 5.000,00 динара. Тужиља је способна и у могућности да се стара о детету. За време живота са туженим је била непосредно ангажовани више ангажовани родитељ у старању о детету. Дете је упућено на мајку и емотивно везано за њу. Тужиља ужива подршку примарне породице која је и материјално помаже. Живе у стану који је уредно одржаван и задовољава потребе породице. У режијским трошковима за стан тужиља на месечном нивоу учествује са износом од 6.000,00 динара. Ради на безинској пумпи и остварује зараду око 23.000,00 динара месечно. Тужилац М.Б2 је возач у међународној шпедицији. Његова зарада у Србији износила је приближно  80.000,00  динара. Од престанка брачне заједнице, странке нису у контакту. Тужени се актуелно налази на раду у Немачкој и тужиљи није позната његова адреса нити лична и материјлана ситуација. У овој ствари туженом је постављен привремени заступник.

    На основу овако утврђеног чињеничног стања првостепени суд је закључио да су испуњени услови за развод брака, с тим да се родитељско право у односу на малолетно дете повери мајци Б.Ј., а да се тужени Б.М2. обавеже на плаћање доприноса за издржавање малолетног детета у износу од 10.000,00 динара почев од пресуђења па убудуће док за то постоје законски услови. У образложењу првостепени суд се позвао на одредбе чл.6, чл.8, чл. 41, чл.61, чл.67, чл.68, чл.77. ст.3, чл.154, и чл.160-168. Породичног закона, и на правила из Конвенције о заштити права детета. Становиште првостепеног суда као правилно и примену материјалног права прихватио је и другостепени суд.

    Предмет одлучивања по жалби је вршење родитељског права, одлука о издржавању малолетног детета и одлука о трошковима поступка.

    Утврђујући потребе малолетног детета као повериоца издржавања, и могућности туженог као дужника издржавања, а водећи рачуна о минималној суми издржавања, првостепени суд је правилном применом материјалног права одлучио о издржавању малолетне кћерке странака досуђујући износ од 10.000,00 динара на име издржавања од доношења пресуде па убудуће док за то постоје законски услови на терет туженог - оца. Суд је имао у виду критеријуме за одређивање издржавања из члана 160. Породичног закона као и начин одређивања издржавања из члана 161 истог Закона, а такође и одредбу члана 162.Породичног закона по којој детету као повериоцу издржавања висина издржавања треба да омогући најмање такав ниво животног стандарда какав ужива родитељ дужник издржавања. Пошто је тужени на раду у Немачкој, у немогућности да се с тачношћу утврде његове садашње прилике, одлучено је према достављеним подацима о њему. Тужени Б.М2. је рођен ..... године, радно је способан, остваривао је зараду на нивоу од 80.000,00 динара месечно док је живео са тужиљом,а актуелно живи у Немачкој и по закону дужан је да доприноси издржавању свог малолетног детета. Малолетна кћерка је предшколског узраста и одраста у породичном домаћинству мајке. Суд је имао у виду скромна примања мајке, допринос мајке за издржавање детета кроз рад и старање који свакодневно улаже у негу и подизање детета, као и узраст и потребе детета које похађа предшколску установу. Полазећи од набројаних околности, правилно је првостепени суд закључио да је тужени дужан да доприноси дечјем издржавању у висини од 10.000,00 динара месечно. Одсуство туженог није било на штету његових правних интереса. Туженом је постављен привремени заступник, а чињенице о тужениковим оствариваним примањима суд је утврдио ценећи исказ тужиље која је до пре годину дана, са туженим живела у заједници и то у периоду дужем од 5 година. Полазећи од конкретне  породичне и животне ситуације у којој су супружници прекинули све односе и комуникацију, а један од њих напустио земљу без пријаве новог места боравка, релевантним се сматрају  последњи расположиви подаци о заради туженог у земљи. Стога паушални жалбени наводи туженог којима се оспорава оцена доказа тврдњама да се у поступку нису могле утврдити материјалне прилике туженог, нису основани. 

    Насупрот жалбених навода да одржавање родитељских односа између оца и малолетног детета није посебно и фиксно уређено, стоји чињеница да тужениково место боравка ни тужиљи ни суду није тачно познато, па стога није могуће уредити начин и дужину времена које ће дете проводити с оцем, те преузимање и враћање враћање детета мајци као законском стараоцу. Виђање детета са родитељем је право детета, а право и дужност родитеља. Начин на који ће се реализовати виђање детета са родитељем који не врши родитељско право, зависи и од воље родитеља. У ситуацији када један од родитеља није доступан ни суду ни детету, услова није било за то да суд одлучује о њиховом виђању, па није пропуст суда што о начину одржавања односа туженог и његове малолтене кћерке није одлучио.

    Навод да је привремени заступник туженог након доношења првостепене пресуде са истим ступила у констакт не утиче на другачије пресуђење у овој ствари.  Околност да тужени живи и ради у другој држави за суд не представља нову чињеницу. Странке су фазом у поступку преклудиране у изношењу новота, у смислу чл. 359. ЗПП, осим ако докажу да за њих нису знале или да су без своје кривице биле спречене да их изнесу до закључења главне расправе. У жалби се никакве нове чињенице не истичу, нити се пружају нови докази о релевантним околностима, већ се сугерише да је тужени незадовољан донетом одлуком, а конкретно не износи у ком делу и на шта конкретно. Са изнетих разлога применом члана 390. Закона о парничном поступку жалба туженог у делу који се односи на поверавање детета мајци и досуђено издржавање одбијена је као неоснована.

    Преиначена је побијана одлука о трошковима поступка. Имајући у виду да је овај поступак вођен ради регулиасања статусних питања као питања од интереса за обе странке, правично је да странке подељено сносе трошкове којима се тужиља оправдано изложила покретањем и вођењем ове парнице. Зато је преиначена одлука о висини њој припадајуће накнаде трошкова поступка на терет туженог. Тужиљи на рачун туженог припада половина накнаде за састав тужбе, таксе на тужбу и таксе за судски оглас , у границама опредељеним трошковником, и то према такси на тужбу у износу од 5.320,00 динара признаје се тужиљи тражених 2.660,00 динара, од траженог за састав тужбе 16.500,00 динара признаје се 8.250,00 динара и тражено за оглас са накнадом за рад привременог заступника 3.420,00 динара, укупно 14.330,00 динара које су ставке тражене у трошковнику. Накнада трошкова жалбеног поступка није досуђена. Тужени није са жалбом успео у побијању одлуке о предмету спора, а одговор на жалбу није утицао на доношење другостепене одлуке.

    Због изложеног, а на основу одредбе члана 390. и члана 394. тач. 4. Закона о парничном поступку, овај суд је донео одлуку као у изреци.

Председник већа-судија
Ђура Тамаш,  с.р.
Зто;