• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

Република Србија
Апелациони суд у Новом Саду
Гж2. 153/16
9. март 2016. године
Нови Сад

У ИМЕ НАРОДА

    Апелациони суд у Новом Саду у већу судија Мирјане Андријашевић, председника већа, Здравка Василића и Бранке Маљковић, чланова већа, у парници тужиоца-противтуженог С.В. из С., …, чији је пуномоћник М. Ј., адвокат у К., против тужене-противтужиље М.С. из С., …, чији је пуномоћник Д.З., адвокат у С., ради вршења родитељског права, одлучујући о жалби тужене-противтужиље против пресуде Основног суда у Врбасу, Судска јединица у Кули П2.434/15 од 30. децембра 2015. године, у седници већа одржаној 9. марта 2016. године, донео је

ПРЕСУДУ

    Жалба тужене-противтужиље се ДЕЛИМИЧНО УСВАЈА, ДЕЛИМИЧО ОДБИЈА и пресуда Основног суда у Врбасу, Судска јединица у Кули П2. 434/15 од 30. децембра 2015. године,

    ПРЕИНАЧАВА у делу одлуке о издржавању тако што се ОБАВЕЗУЈЕ тужена-противтужиља да досуђени износ издржавања (из става 3 изреке пресуде), уместо од пресуђења (30.12.2015. године) плаћа од предаје детeта па убудуће док за то постоје законски услови и ОБАВЕЗУЈЕ тужену-противтужиљу да на име трошкова парнице тужиоцу-противтуженом исплати износ од 15.400,00 динара,са законском затезном каматом од  30.12.2015. године до исплате, у року од 15 дана, док

    ПОТВРЂУЈЕ у преосталом побијаном делу (ставови 2 и 4-6 изреке).

    ОДБИЈА се захтев тужене-противтужиље за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Образложење

    Побијаном пресудом П.434/15 од 30. децембра 2015. године усвојен је тужбени захтев (став 1 изреке). Млт. С.В., рођен … године, поверен је оцу ради самосталног вршења родитељског права (став 2 изреке). Тужена-противтужиља је обавезана да на име издржавања млт. С.В. плаћа месечно 5.000,00 динара, од пресуђења (30.12.2015. године) па убудуће док за то постоје законски услови, доспеле рате одједном, а будуће до 15-ог у месецу за месец за текући месец (став 3 изреке). Уређен је начин одржавања личних односа тужене-противтужиље са млт. С. В. тако да се лични односи одржавају сваког првог, другог и четвртог викенда од петка 16,00 часова до недеље 16,00 часова, треће среде у месецу од 14,00 до 19,00 часова, у време зимског распуста од почетка зимског распуста до 3. јануара, за време летњег распуста у месецу јулу, прву половину пролећног распуста, сваке парне године на дан рођендана млт. детета, наизменично у време државних празника када ће млт. С.В. боравити у домаћинству мајке, тужене-противтужиље (став 4 изреке). Тужена-противтужиља је обавезана да у року од 15 дана преда млт. С.В. оцу, тужицу-противтуженом под претњом принудног извршења (став 5 изреке). Одбијен је противтужбени захтев којим је тражено да се млт. дете повери туженој-противтужиљи, да се обавеже тужилац-противтужени да плаћа издржавање у износу од 5.000,00 динара месечно, док за то остоје законски услови, те да се уреди начин одржавања личних односа тужиоца-противтуженог са млт. С.В. тако да се лични односи одржавају сваког првог, другог и четвртог викенда од петка 16,00 часова до недеље 16,00 часова, треће среде у месецу од 14,00 до 19,00 часова, у време зимског распуста од почетка зимског распуста до 3. јануара, за време летњег распуста у месецу јулу, прву половину пролећног распуста, сваке парне године на дан рођендана млт. детета странака, наизменично у време државних празника када ће млт. С.В. боравити у домаћинству оца (став 6 изреке). Обавезана је тужена-противтужиља да тужиоцу-противтуженом на име трошкова поступка исплати износ од 219.350,00 динара са законском затезном каматом од 30.12.2015. године до исплате у року од 15 дана (став 7 изреке). 

    Тужена-противтужиља дозвољеном и благовременом жалбом побија првостепену пресуду у целости, из свих законом предвиђених разлога.

    Апелациони суд је испитао пресуду у смислу члана 386. ЗПП-а у вези члана 202. Породичног закона и налази да је жалба тужене-противтужиље делимично основана.

    Побијана пресуда је донета у поступку проведеном без битних повреда одредаба парничног поступка из члана 374. ст. 2. тач. 1.-3., 5., 7. и 9. ЗПП-а на које другостепени суд пази по службеној дужности. Неосновано тужена-противтужиља указује на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тач. 12. ЗПП-а јер пресуда нема недостатака због којих се не може испитати, док разлози о битним чињеницама садржани у пресуди, насупрот наводима жалбе, нису ни нејасни ни противречни.  

    У првостепеном поступку је утврђено да су парничне странке закључиле брак … године из које заједнице имају једно дете (млт. В.С., рођен … године). Заједница живота парничних странака је фактички прекинута … године. Брак парничних странака је разведен. У време пресуђења млт. В. има … година. Од прекида брачне заједнице живи са мајком туженом-противтужиљом, у кући њеног стрица. Млт. син странака је у раном детињству заостао у развоју говора. Због проблема са говором, пажњом и концентрацијом наставу у школи похађа по прилагођеном програму. Због сметњи у учењу користи услуге Службе за рани третман и дијагностику деце са сметњама у развоју. Од 29. маја 2015. године тужена-противтужиља млт. С. В. није водила на заказане дефектолошке третмане и поред чињенице да су му исти били потребни. Млт. С. В. је емотивно незрео, подједнако је везан за оба родитеља, без могућности у увид о родитељима као индивидуама које су од значаја за ауторитет и узор, инфатилан је, са јаком потребом да све инструкције најпре схвати кроз могућност забаве и игре. Међусобне сукобе, нетрпељивост и несарадљивост родитеља доживљава као сталну претњу себи те више тражи заштиту и потребу да буде уз особу од поверења. Емотивно је регресиван и у немогућност да се дистанцира од личности својих родитеља и тиме да се определи, односно да се установи јача емотивна приврженост једном од родитеља. Привржен је обома од родитеља и јако емотивно завистан од обоје, али је емотивно растерећенији од стресних садржаја уз личност оца него мајке. Парничне странке су посвећене напретку заједничког детета али имају потпуно супротне васпитне стилове и очекивања, што млт. сина парничних странака доводи у изразиту конфузију. Тужилац-противтужени реално процењује способности детета и врло је посвећен раду на усвајању садржаја који су тешкоћа за млт. дете. Тужена-противтужиља има изразите разлике у свакодневним очекивањима, поготову у погледу похвале и осуде успеха млт. сина који ставови флуктуирају од става да се дететове могућности прецењују до тога да се потцењују. Посвећена је његовом напретку, ради са њим али не увиђа јасно његове способности. На основу карактеристика личности родитеља степен емотивне контроле коју странке испољавају према млт. сину је знатно адекватнији у личности оца у односу мајку. Не постоји озбиљна суштинска разлика у подобности парничних странака као родитеља али је емотивна контрола тужиоца-противтуженог према млт. сину странака значајнија, увиђајнија и боље утиче на развој личности млт. детета. Тужилац-противтужени је тренутно незапослен. Живи у домаћинству са родитељима који су корисници пензије. Тужена-противтужиља живи у кући свога стрица, незапослена је.  

    Ценећи утврђене чињенице правилна је одлука првостепеног суда када млт. дете странака поверава на старање оцу, при чему суд у потпуности прихвата, у побијаној пресуди изнете разлоге првостепеног суда и на њих жалиоца упућује ради избегавања понављања.

    Нису основани наводи тужене-противтужиље, којима указује да најбољи интерес детета није правилно утврђен са разлога што је суд одбио доказни предлог тужене-противтужиље ради психијатријског вештачења на околност подобности родитеља. У конкретном случају тужена-противтужиља превиђа чињеницу да се, поред стручног налаза и мишљења и допуне налаза и мишљења вештака Института за здравствену заштиту деце и омладине Н. С. и вештак за клиничку психологију Д.В. на рочишту дана 30.12.2015. године (и поред околности да вештак не даје мишљење у погледу поверавања детета једном од родитеља већ у погледу подобности за вршење родитељског права) недвосмислено изјаснио да је најбољи интерес млт. детета странака да буде поверено оцу. Тужена јесте посвећена напретку млт. детета али не увиђа јасно његове способности. Иако не постоје озбиљне суштинске разлике у подобности родитеља, у конкретном случају  у најбољем интересу млт. детета странака је да се о њему самостално стара отац јер се уз личност оца осећа сигурније, послушан је и емотивно привржен оцу. Уз оца је растерећенији од стресних ситуација а и степен емотивне контроле коју странке испољавају према мат. сину знатно је адекватнији у личности оца. Те околности на страни оца су од значаја за бољи развој личности млт. детета странака с обзиром да се ради о детету код кога је важно да напредују његови когнитивни односно логични резултати. Са наведених разлога је првостепени суд  правилно одлучио када је одбио доказни предлог за додатно психијатријско вештачење у погледу родитељске подобности странака јер су све битне чињенице утврђене изведеним доказима, а вештаци су се јасно и опредељено изјаснили на све примедбе тужене-противтужиље. Како се млт. дете странака налази код тужене-противтужиље правилно је првостепени суд, применом одредбе члана 272. ст. 3. Породичног закона, наредио туженој-противтужиљи да млт. дете одмах преда тужиоцу-противтуженом.

    Према одредби члана 160. Породичног закона, критеријуми на основу којих се одређује висина доприноса за издржавање су потребе повериоца издржавања, које зависе од његових година, здравља, образовања, имовине, прихода те других околности од значаја, и могућности дужника издржавања, које зависе од његових прихода, могућности за запослење и стицање зараде, његове имовине и личних потреба, обавезе да издржава и друга лица, те других околности од значаја за висину издржавања (уз обавезу суда да води рачуна о минималној суми издржавања). У конкретном случају  првостепени суд је утврдио основне најнужније потребе мал. детета странака у износу од 10.000,00 динара и правилно обавезао тужену да на име издржавања плаћа месечно износ од 5.000,00 динара који износ је минималан, с обзиром на узраст млт. детета, на могућности тужене-противтужиље, као и могућности оца који је такође незапослен и који ће не само у новцу, доприносити издржавању и радом и старањем уложеним у негу и васпитање млт. детета. Тужиља је у свом исказу (од 5.5.2015. године) месечне потребе детета определила на око 15.000,00 динара, те се не могу прихватити неосновани разлози изнети тек у жалби, којима се оспорава правилност пресуђења у погледу висине издржавања, због недостатка ближег утврђења појединачних потреба млт. детета. Плаћањем наведеног минималног износа на име издржавања, неће бити угрожена егзистенција тужене-противтужиље, а уз одговарајући допринос оца млт. детету ће бити доступна средства у обиму који је довољан за задовољење његових основних животних потреба.

    Међутим основан је жалбени навод тужене-противтужиље да ју је погрешно суд обавезао на давање издржавања од дана доношења првостепене пресуде, с обзиром на околност да млт. дете странака и надаље живи са њом. Са наведеног разлога је првостепена пресуда преиначена тако што је тужена-противтужиља обавезана да досуђени износ издржавања од 5.000,00 динара месечно плаћа од дана предаје детета оцу, па убудуће док за то постоје законски услови.

    Такође основано се жалбом оспорава одлука о трошковима парнице. То са разлога јер су парница за развод брака и самостално вршење родитељског права у интересу не само родитеља већ и интересу заједничког детета странака. Стога се усвајање захтева за самостално вршење родитељског права и одлука о поверавању заједничког детета једном од родитеља не може сматрати успехом у парници, у смислу одредбе чл.153.ст.1ЗПП-а. Са наведеног, по становишту овог суда, разлози правичности налажу да странке подједнако сносе трошкове судске таксе и награде и трошкова вештачења, због чега је овај суд одлуку о трошковима парнице преиначио тако што је обавезао тужену-противтужиљу да тужиоцу-противтуженом накнади половину трошкова судске таксе у износу од 2.400,00 динара и награде и трошкова вештачења у износу од 13.000,00 динара (односно укупно износ од 15.400,00 динара), са законском затезном каматом од пресуђења до исплате, све позивом на одредбу чл. 207. Породичног закона. Тужиоцу-противтуженом са изнетих разлога не припадају други захтевани трошкови (првенствено трошкови заступања од стране пуномоћника адвоката) као што исти трошкови не би могли припасти ни туженој-противтужиљи да је усвојен противтужбени захтев.

    Са наведених разлога, применом одредбе члана 387. ст. 1. тач. 2. и 5. ЗПП-а, суд је одлучио као у изреци.

Председник већа-судија
Мирјана Андријашевић, с.р.
зто: