• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМ САДУ
Пословни број Гж2. 426/16
Дана, 14. јула 2016. године
НОВИ САД

У ИМЕ НАРОДА!

    Апелациони суд у Новом Саду, у већу чији је председник судија Душица Шалић, а чланови судије Верица Бајић и Снежана Глушчевић Симовљевић, у правној ствари тужиље Ј.С. из Н.С., ул.…, стан .., чији је пуномоћник С.Б., адвокат у Н.С., против туженог Н.С. из Н.С., ул..., стан .., чији је пуномоћник Д.Ш.Б., адвокат у Н.С., ради дечијег издржавања, одлучујући о жалбама туженог, изјављеним против пресуде Основног суда у Новом Саду, посл. бр. П2.1393/15 од 25.11.2015. године и допунске пресуде од 11.05.2016. године, на седници већа одржаној дана 14.07.2016. године, донео је

П Р Е С У Д У

    Жалбу туженог изјављену против допунске пресуде одбија и допунску пресуду Oсновног суда у Новом Саду, бр. П2.1393/15 од 11.05.2016. године, потврђује.

    Делимично усваја жалбу туженог против пресуде Основног суда у Новом Саду бр. П2.1393/15 од 25.11.2015. године и наведену пресуду у усвајајућем делу преиначава, на начин да одбија тужбени захев ради плаћања доприноса за издржавања млт. Л.С., преко износа од 9.000,00 динара до износа од 12.000,00 динара и за млт. Ј.С., преко износа од 6.000,00 динара до износа од 8.000,00 динара, са захтеваном законском затезном каматом на износ одбијене разлике, а у преосталом жалбу одбија, наведену првостепену пресуду у преосталом усвајајућем делу, потврђује.

О б р а з л о ж е њ е

    Побијаном пресудом је обавезан тужени да на име свог дела доприноса за издржавање млт. Л. плаћа месечно 12.000,00 динара, а за млт. Ј. 8.000,00 динара, на текући рачун мајке, почев од пресуђења па убудуће, доспеле рате одједном, а будуће сваког 10-ог у месецу за претходни месец, са законском затезном каматом од доспећа сваке месечне накнаде до коначне исплате, у року 15 дана. Део тужбеног захтева преко досуђених износа на име издржавања је одбијен. Уређен је начин одржавања личних односа деце са оцем. Одлучено је да свака страна сноси своје трошкове поступка.

    Допунском пресудом је ближе уређен начин одржавања личног односа деце са оцем, на начин описан у изреци наведене пресуде.

    Против првостепене пресуде тужени је изјавио дозвољену и благовремену жалбу, побијајући је у усвајајућем делу одлуке о издржавању, те у делу одлуке којим је уређен начин одржавања личних односа деце са оцем, из свих законом прописаних жалбених разлога, с предлогом да другостепени суд закаже расправу за одлучивање. Посебну жалбу изјавио је и против допунске пресуде, незадовољан начином на који је том пресудом уређен начин одржавања личних односа деце с њим.

    Одговори на жалбе нису поднети.

    Жалба против пресуде је делимично основана, а жалба против допунске пресуде је неоснована.

    Испитујући побијану пресуду у границама разлога наведених у жалбама, пазећи по службеној дужности на битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 1 до 3, 5, 7 и 9 Закона о парничном поступку и на правилну примену материјалног права, према члану 386 став 3 ЗПП, овај суд налази да је чињенично стање правилно и потпуно утврђено, поступак проведен без битних повреда правила поступка на које суд пази по службеној дужности и на које се указује жалбама, а материјално право делимично правилно примењено.

    Првостепени суд утврђује да су у брачној заједници парничних странака рођене млт. Л. (....) и млт. Ј. (....). Разводом парничних странака, деца су поверена на самостално вршење родитељског права мајци. Живе са мајком, у стану њеног оца. Тужиља је запослена, остварује месечне приходе око 100.000,00 динара. Од имовине у власништву има стан, у којем живе њени родитељи. Млт. Л. је ученица основне школе, њене месечне потребе су утврђене у износу од 36.000,00 динара и односе се на трошкове становања, исхране, гардеробе, школских, друштвених и рекреативних активности. Млт. Ј. похађа предшколску установу, а њене месечне потребе износе 21.000,00 динара и обухватају трошкове становања, исхране, гардеробе, играчака и куповине производа за третман коже. Тужени је власник стана у ком сам станује, запослен је и месечно остварује зараду од 31.000,00 динара, са могућношћу да оствари бонус који није већи од 5.000,00 динара месечно. Од прекида брачне заједнице, комуникација међу парничним странкама је сведена на минимум и не постоји договор око начина виђања деце са оцем. Надлежни Центар за социјални рад се у свом налазу и мишљењу изјаснио да је лични однос деце са оцем, водећи рачуна о свим релевантним околностима (квалитет родитељске комуникације, досадашњи начин виђања, потребу деце да живе на једном месту и да им се обезбеди стабилност), потребно уредити тако да се контакти одвијају сваког другог викенда, током радних дана сваке друге недеље, оне недеље када отац ради пре подне, а у току летњег распуста 2 x 15 дана и другу половину зимског распуста, државне и верске празнике наизменично, за дечије рођендане и светог Николу код мајке, а 1. мај код оца, јер су се у том делу родитељи сагласили.

    На овако правилно и потпуно утврђено чињенично стање, правилно је првостепени суд применио материјално право одлучујући о начину одржавања личних односа деце са оцем. Одлука о висини доприноса за издржавање млт. деце је заснована на неправилној примени материјално права, те је утолико побијана пресуда преиначена, а обавеза туженог по наведеном основу смањена.

    Чланом 61 ст. 1 Породичног закона је прописано да дете има право да одржава личне односе с родитељем с којим не живи, а одредбом чл. 6 ст. 1 наведеног Закона прописано је да је свако дужан да се руководи најбољим интересом детета у свим активностима које се тичу детета. Одредбом чл.270 Породичног закона прописана је дужност суда да, пре него што донесе одлуку о заштити права детета или о вршењу односно лишењу родитељског права, затражи налаз и стручно мишљење од органа старатељства, породичног саветовалишта или друге установе специјализоване за посредовање у породичним односима.

    Полазећи од цитираних одредаба материјалног права, те утврђених чињеница, правилно је првостепени суд, посматрајући све релевантне околности заједно, ценећи извештај надлежног Центра за социјални рад, одлучио о начину одржавања личних односа деце са оцем. Одлука првостепеног суда je у складу са предлогом Центра за социјални рад, те с потребом деце да живе на једном месту и да им се обезбеди стабилност. Супротно жалбеним наводима, првостепени суд је правилно ценио садржину извештаја надлежног Центра за социјални рад, који током поступка није доведен у сумњу. Имајући у виду несклад у комуникацији родитеља, према ставу и овог суда, уређење начина одржавања лични односа деце са оцем, на начин описан у изреци пресуде и допунске пресуде, има за циљ најбољи интерес деце, и испуњење њихове потребе да време проводе с оцем. Наводи туженог о адекватности досадашњег начина одржавања личних односа, цењени су као мање погодни у овом моменту. Дакле, није реч о томе да наведени начин није био у добробити деце, већ о томе да из садржине извештаја ЦСР произлази предложени начин као адекватнији. Јасно произлази да је у циљу стабилности односа родитеља и деце, потребно да се контакти деце са оцем уреде тако да се они одвијају сваког другог викенда, а током радних дана уторком и четвртком, оне недеље када отац ради пре подне, у току летњег и зимског распуста, државних и верских празника наизменично, све у време и на начин ближе описан побијаним пресудама. Прецизним одређивањем временских интервала у оквиру којих ће деца време проводити с оцем, штите се њихови интереси. Променом начина одржавања личних односа, који је функционисао према наводима туженог на задовољавајући начин, није онемогућено да се уз евентуално постизање сагласности родитеља лични односи одвијају у мање рестриктивном режиму, све према потребама и интересу деце.

    Имајући у виду одредбе Породичног закона, којима се регулише обавеза родитеља да издржава малолетно дете, према критеријумима које је суд дужан да цени, а који се односе на могућности и потребе повериоца, као и дужника издржавања, према становишту овог суда, обавеза туженог на име доприноса за издржавање обе млт. ћерке, је превисоко одређена.

    Потребе повериоца издржавања зависе од његових година, здравља, образовања, имовине, прихода, те других околности од значаја за одређивање издржавања, док могућности дужника издржавања зависе од његових прихода, могућности за запослење и стицање зараде, његове имовине и личних потреба, обавезе да издржава и друга лица, те других околности од значаја за одређивање издржавања, све према одредбама члана  160 став 2 и став 3 Породичног закона. Ако је поверилац издржавања дете, висина издржавања треба да омогући најмање такав ниво животног стандарда за дете какав ужива родитељ који је дужник издржавања, што је предвиђено чланом 162 став 3 Породичног закона.

    У конкретном случају, чињенице које се односе на месечне потребе млт. деце и приходе које остварују њихови родитељи, правилно су утврђене. Потребе млт. деце су утврђене на основу исказа тужиље, а тужени својим доказним предлозима није довео у сумњу садржину њеног исказа, те неосновано у жалби указује на пропусте код чињеничног утврђења у том делу. Оно што је првостепени суд приликом доношења одлуке о висини доприноса на име издржавања пропустио да цени, јесте разлика у животним стандардима који уживају родитељи деце. Тужиља је своје наводе о потребама деце засновала на околности да је сопственим приходима у могућности да деци обезбеди средства за задовољавање потреба које превизилазе нужне. Дакле, реч је о издацима којима се утиче на поспешење квалитета живота млт. деце, а који утичу на повећање њихових потреба. Животни стандард туженог подразумева знатно ниже приходе, које он остварује својим радом, а који у сразмери с износом доприноса за издржавања, на чије плаћање је обавезан побијаном пресудом, доводе у питање његову егзистенцију. Имајући у виду наведену чињеницу, ценећи утврђене потребе млт. деце, као и могућности туженог, преиначењем првостепене пресуде, тужени је обавезан да доприноси издржавању млт. Л. у месечном износу од 9.000,00 динара, а млт. Ј. у месечном износу од 6.000,00 динара. У преосталом износу, утврђене потребе млт. деце ће подмиривати мајка, сопственим приходима, као и свакодневном бригом о деци. Код досуђења наведених износа, овај суд је имао у виду да деца проводе током месеца време и код оца, што значи да он такође својом бригом око њих, а и непосредним издацима, доприноси њиховом издржавању.

    Одлука о трошковима поступка донета је правилном применом одредбе чл. 207 Породичног закона, на начин да свака парнична странка сноси своје трошкове.

    Из наведених разлога, применом чл. 390 и чл. 394 ст. 1 т. 4 ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија,
Душица Шалић, с. р.
Зто: