• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМ САДУ
ГЖ.2247/11
12.10.2011.године
Нови Сад

У  И М Е   Н А Р О Д А!

    Апелациони суд у Новом Саду, у већу састављеном од судија Браниславе Апостоловић председника већа, Драгана Скока и Татјане Миљуш чланова већа, у парници тужилаца В. Ј. и В. Р., обоје из Х., ........, чији је пуномоћник Г.Е. адвокат из С., против тужених М. П. и М. Ј. обоје са адресе Х.  ,....., чији је пуномоћник Т. М. адвокат из Х., ради исплате по тужби и по противтужби, одлучујући о жалбама тужилаца и тужених изјављеним против пресуде Вишег суда у Суботици П.18/10 од 01.јула 2010.године и допунске пресуде Вишег суда у Суботици П.18/10 од 31.марта 2011.године, у седници већа одржаној 12.октобра 2011.године, донео је

П  Р  Е  С  У  Д  У

    Жалбе тужилаца В. Ј. и В. Р. се делимично УСВАЈАЈУ и делимично ОДБИЈАЈУ, жалбе тужених М. П. и М. Ј. се ОДБИЈАЈУ, а пресуда Вишег суда у Суботици П.18/10 од 01.јула 2010.године и допунска пресуда П.18/10 од 31.марта 2011.године;

    - УКИДАЈУ у делу у коме је одбијен тужбени захтев тужилаца В. Ј. и В. Р. за износ од 289.818,00 динара са каматом од дана пресуђења па до исплате и за трошкове парничног поступка и предмет враћа Вишем суду у Суботици на поновно суђење у укинутом делу;

    - ПОТВРЂУЈУ у преосталом делу у којем је одбијен тужбени захтев тужилаца В. Ј. и В. Р. преко износа од 289.818,00 динара са каматом, а за износ од 500.580,00 динара са каматом од дана пресуђења 01.07.2010.године па до исплате, као и у деловима којима је одбијен противтжбени захтев тужених М. П. и М. Ј.

О б р а з л о ж е њ е

    Пресудом Вишег суда у Суботици П.18/10 од 01.07.2010.године одбијен је тужбени захтев тужилаца В. Ј. и В. Р., којим су тражили да се обавежу тужени М. П. и М. Ј. да тужиоцима исплате износ од 289.290,00 динара са законском затезном каматом од пресуђења 01.07.2010. па до исплате. Одбијен је противтужбени захтев тужених М. П. и М. Ј., којим су тражили да се обавежу тужиоци В. Ј. и В. Р. да туженима исплате износ од 170.120,00 евра, односно 16.161.400,00 динара са законском затезном каматом од подношења тужбе па до исплате. Одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

     Против првостепене пресуде жалбу су изјавили тужиоци због битне повреде одредаба парничног поступка, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права. Побијали су и одлуку о трошковима парничног поступка.

    Против првостепене пресуде жалбу су изјавили тужени због погрешно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права, тражили су да првостепени суд донесе допунску пресуду.

    Решењем Апелационог суда у Новом Саду Гж.10281/10 од 26.01.2011.године, списи Вишег суда у Суботици П.18/10 враћени су том Суду ради доношења допунске пресуде.

    Допунском пресудом Вишег суда у Суботици П.18/10 од 31.03.2011.године одбијен је тужбени захтев тужилаца В. Ј. и В. Р. преко износа од 289.290,00 динара па до износа од 790.398,00 динара са припадајућом каматом од пресуђења 01.07.2010. године па до исплате, одбијен је противтужбени захтев тужених М. П. и М. Ј. ради исплате износ од 7.200 евра у динарској противвредности те је одлучено да свака странка сноси своје трошкове поступка.

    Против допунске пресуде жалбу су благовремено изјавили тужиоци В. Ј. и В. Р. због битне повреде одредаба парничног поступка, због погрешно и не потпуног утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права. Побијају и одлуку о трошковима парничног поступка.

    Против допунске пресуде жалбу су изјавили тужени М. П. и М. Ј. због погрешне примене материјалног права  и због погрешно утврђеног чињеничног стања.

    Апелациони суд је испитао првостепену пресуду и допунску пресуду на основу одредбе члана 372. ЗПП-а и нашао да су жалбе тужилаца В. Ј. и В. Р. делимично основане, а жалбе тужених М. П. и М. Ј. нису основане.

    У проведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 1., 2., 5., 7. и 9. ЗПП-а, на које Апелациони суд као другостепени суд пази по службеној дужности. Нису учињене ни битне повреде на које се у жалби тужилаца истиче.

    Према утврђеним чињеницама странке су биле сувласници на пољопривредним машинама: трактору, приколици, тањирачи, сејачици за кукуруз, моторној прскалици и машини за сађење биљки и возила: аутомибла Застава 1300 и комбија. Сувласнички удео тужилац В. Ј. је 4/10 дела, В. Р. 2/10 дела, тужене М. П. 3/10, М. Ј. 1/10 дела и утврђен је у парничном поступку који је вођен пред Општинским судом у Кањижи по тужби тужилаца В. Ј. и В. Р. против тужених М. П. и М. Ј. и која је поднета суду 14.06.1996.године. Допуна тужбе поднета је 10.10.1996.године ради утврђења и развргнућа имовинске заједнице и исплате. Основ тужбе и допуне тужбе било је стицање у породичној заједници парничних странака. Захтев тужбе постављен је ради утврђења да заједничку имовину странака стечену у заједничком домаћинству представљају пољопривредне машине и возила наведена у тужби којом је покренута текућа парница и захтевано утврђење удела у заједничкој имовини и укидање имовинске заједнице јавном продајом покретних ствари по правилима извршног поступка и подела добијене цене према сувласничким уделима странака. Сувласнички сразмери су утврђени правноснажном пресудом Општинског суда у Кањижи П.185/04 од 22.09.2005.године и пресудом Окружног суда у Суботици Гж.1420/05 од 27.07.2006.године. Наведеном првостепеном пресудом је делимично усвојен тужбени захтев тужилаца и утврђено да су наведене покретне ствари заједничка имовина странака и утврђени су удели странака, те наложено туженима да предају у супосед наведене покретне ствари тужиоцима. Од краја 1995.године и почетка 1996.године тужени су искључиво користили пољопривредне машине и обрађивали земљу, јер је раскинута породична заједница странака. На основу правноснажне пресуде П.185/04 тужиоци су водили извршни поступак. Према записнику о попису и процени од 30.11.2007.године пописане су пољопривредне машине и возило Застава, али су сем приколице од 4 тоне све остале покретне ствари биле неисправне. Према решењу о намирењу од 13.02.2008.године констатовано је да на јавном надметању покретности, пољопривредне машине и возило је купио Т. Р. за укупну купопродајну цену од 74.000,00 динара. Од остварене купопродајне цени намирени су извршни трошкови а преостали износ купопродајне цене распоређен међу странкама у извршном поступку сразмерно њиховим сувласничким уделима. Пољопривредне машине су по окончаној сезони радова 1995.године предате туженима у исправном стању. У време продаје трактора „Торпедо“ купцу Т. Р. трактор се налази у неисправном стању, са њим се није могла обрађивати земља, јер се није могао упалити, мотор је „зарибао“ није било уља у мотору, већ је било блата, стакла на кабини су била полупана, гуме неисправне. Тракторска приколица носивости 4 тоне је такође била у лошем стању у моменту купопродаје, јер су металне странице јако зарђале, а руда је била варена. На тањирачи је недостајало два тањира и чистачи 4 тањира, лежајеви су били сломљени. Четвороредна сејачица за кукуруз је била без ланца и недостајали су јој делови. На моторној прскалици од 450 литара био је пробушен резервоар и фалило је више дизни. Машина (садилица) за сађење расада биљака била је неисправна, јер јој је недостајала даска, улагачи и још неки делови, па није била за коришћење. Четвороредни култиватор имао је само два и по реда, недостајали су му мотичице. Двобразни плуг је без плужних тела неисправан. Комби „Застава 1300“ година производње 1976. продат је у отпад као старо гвожђе. У периоду од 1996. до 2007.године тужиоци нису имали у својину ни пољопривредно земљиште него су узимали земљу у закуп. Укупно за период од 1996. до 2007.године трошкови тужилаца које су имали за ангажовање трећих лица за обављање агротехничких операција обраде пољопривредног земљишта којег су имали у закупу износи 310.465,40 динара. Услуга машинама за период јуни 2002.године до краја 2007.године износи 153.460,00 динара. Према налазу вештака вредност пољопривредних машина и аутомобила у односу на набавну вредност нових машина и по ценама на дан давања налаза уз умањење вредности до 1996.године и умањење вредности до 2008.године, исказане за сваку пољопривредну машину појединачно у новчаном изразу према врсти машина како је то наведено у првостепеној пресуди а укупно износи 708.705,00 динара. Тужена М. П. је ћеркама тужилаца плаћала закупнину, трошкове исхране и облачења у периоду од 1987.године до 1994.године док су боравиле у Н. С. и С. на школовању и студијама. Од 1973.године до 1976.године В. Ј. и Р. су становали у породичној заједници са туженима на адреси Х., ......., у кући која је била власништво П. М. и њеног супруга, који је умро .....године. Међу њима никада није било речи о томе да би тужиоци плаћали станарину, нити је о томе постојао споразум. Тужиоци су 2006.године се иселили из наведене куће и преселили се у кућу која се налази у Х., ........... Тужиља В. Р. у оставинском поступку који је вођен иза њеног оца, део који је требало да наследи, некретнину у Х., .... уступила је својој мајци туженој М. П. Док су живели у заједници живота сви трошкови режије, струја, грејање и остали трошкови становања плаћали су заједнички до 1996.године. Од 1996.године до 2006.године тужиоци су плаћали накнаду за комплетно потрошену струју за цело домаћинство, иако су посебно користили само једну собу у кући, а купатило које су они доградили, користили су и тужени и све остале просторије као и двориште заједнички су коришћене. Док је трајала заједница живота странака био је дограђен део на главни објекат – кућу 1981.године као објекат који је припојен уз главну стамбену зграду, радило се о приземном објекту, а намена дограђених просторија била је купатило и једна велика соба. По том основу доградње тужиоци су остварили стварно правни захтев власништва на кући правноснажном пресудом. Ћерке тужилаца и то старија отишла је из домаћинства родитеља 1995.године а млађа 1998.године.

    Тужиоци В. Ј. и В. Р. тужбу су поднели 01.јуна 2007.године. Предмет тужбе и тужбеног захтева је накнада штете због умањене вредности покретних ствари – машина у износу од 500.580,00 динара, накнада због издавања тракторске приколице другом лицу у износу од 116.640,00 динара и накнада штете због обраде земље туђим машинама у износу од 173.178,00 динара. Тужени М. П. и М. Ј. су противтужбу поднели 28.01.2009.године. Предмет противтужбе и противтужбеног захтева је накнада штете због умањене вредности покретних ствари – машина у износу од 1.132.400,00 динара, накнада због некоришћења машина у износу од 144.000 евра у динарској противвредности, накнаде за школовање ћерки тужилаца, по свим видовима укупан износ од 170.120 евра односно 16.161.400,00 динара. Поднеском од 15.06.2009.године поставили су захтев за исплату станарина за 12 година у укупном износу од 7.200 евра у динарској противвредности.

    Правилно је првостепени суд на основу изведених доказа и утврђених чињеница одбио тужбени захтев тужилаца и противтужбени захтев тужених за накнаду штете у виду амортизације пољопривредних машина. Правилно закључује првостепени суд да странке нису одговорне да међусобно исплате накнаду штете у виду амортизације пољопривредних машина за периоде који су их користиле, јер би пољопривредна машина по редовном току ствари биле амортизоване и да су се налазиле било код тужилаца било код тужених. Странке би један другој биле у обавези да накнаде само штету настале услед већег процента амортизације него што је то по редовном току ствари и то због неодговарајућег чувања и коришћења пољопривредне маханизације, док су се налазиле код супротне стране. Такву штету ни тужиоци ни тужени нису доказали, иако је поред доказивања те врсте штете било на тужиоцима за период од 1995.године па надаље, а за тужене за период пре 1995.године, а све у смислу одредбе члана 225.ЗПП-а.

    Правилно првостепени суд одбио противтужбени захтев тужених за накнаду штете због немогућности кривицом тужилаца да користе пољопривредне машине за обраду својих 11 јутара земље, као и противтужбени захтев за исплату трошкова школовања ћерки тужилаца. Према утврђеним чињеницама странке су пољопривредне машине заједнички користиле до 1996.године, од када су у искључивом поседу пољопривредних машина били тужени. Потраживање тужених за накнаду штете због некоришћења пољопривредних машина односи се на период пре 1996.године, а противтужбу су поднели 28.01.2009.године. Правилно је првостепени суд закључио да је потраживање због некоришћења пољопривредних машина за период пре 1996.године застарело на основу одредбе члана 376. Закона о облигационим односима. Застарело је потраживање тужених за исплату накнаде за трошкове школовања ћерки тужилаца (закупнина, трошкови исхране, облачење ћерки за време њиховог школовања и студирања) из разлога што је задње плаћање извршено 1994.године, а противтужба је поднета 28.01.2009.године.

    Правилно је првостепени суд одбио противтужбени захтев тужених за исплату станарине за период од 12 година за време док су тужиоци становали у кући у улици .......... у Х.. Према утврђеним чињеницама тужиља В. Р. је у оставинском поступку који је вођен иза њеног оца, а супруга тужене М. П., свој део уступила својој мајци туженој М. П.. Тужиоци су у предметној кући становали све до 2006.године када су се иселили из куће и сада живе у Х., у улици .......... Правилно је првостепени суд на основу изведених доказа утврдио да међу странака није било уговорено плаћање станарине – закупнине како за период до 1995.године када су странке живеле у породичној заједници, а ни након престанка заједнице а до исељења тужилаца 2006.године и да су тужиоци у спорном периоду уз сагласност тужених предметну непокретност користили бесплатно као прекаристи.  Из наведених разлога неосновано у жалби тужени истичу да су тужиоци у обавези да им за спорни период исплате закупнину због употребе туђе ствари.

    Из наведених разлога, неосновано у жалбама тужилаца и тужених се побијају првостепена и допунска пресуда у наведеним деловима.

    Међутим, одлучујући о тужбеном захтеву тужилаца за накнаду због издавања тракторске приколице другом лицу, првостепени суд није утврдио чињенице на околност да ли су тужени тракторску приколицу издавали другом лицу, у ком временском периоду и да ли су наплаћивали накнаду за издавање, иако су тужиоци на те околности предлагали доказе. У побијаној пресуди првостепени суд није дао ни разлога зашто одбија тужбени захтев тужилаца за тражену накнаду, па се у том делу првостепена пресуда не може ни испитати.

    Тужиоци су у тужби поставили захтев за накнаду штете због тога што су се пољопривредне машине налазиле у поседу тужених па су за обраду земље ангажовали трећа лица којима су за услуге земље пољопривредним машинама плаћали накнаду. Накнаду штете су тражили за период од 1996.године до 2007.године. Првостепени суд је одбио тужбени захтев тужилаца, сматрајући да је потраживање тужилаца застарело на основу одредбе члана 376. Закона о облигационим односим, јер су тужиоци за штету која им се наноси зато што не могу да користе пољопривредне машине за обраду пољопривредног земљишта сазнали још у току трајања парничног поступка који је вођен пред Општинским судом у Кањижи под бројем П.13/2008 односно у моменту подношења тужбе дана 14.06.1996.године. Основано у жалби тужиоци истичу да је првостепени суд погрешно применио одредбу члана 376. Закона о облигационим односима, те потраживање накнаде штете од 3 године није могло застарети до дана подношења тужбе. Због погрешне примене материјалног права и рачунања рока застарелости, првостепени суд је пропустио да утврди да ли и у ком обиму су тужиоци трпели штету на име трошкова услуга машинама других лица за период од 3 године до дана подношења тужбе.

    На основу изложеног, Апелациони суд је применом одредбе члана 375. и 377. став 2. ЗПП-а одлучио на начин описан у изреци другостепене одлуке.

    У поновном поступку првостепени суд ће на основу предложених доказа утврдити чињенице релевантне за одлучивање о захтеву тужиоца за накнаду штете због издавања тракторске приколице другом лицу и због накнаде штете због обраде земље туђим машинама. На утврђено чињенично стање правилно ће применити материјално право и поново одлучити о тужбеном захтеву тужилаца у непресуђеном делу и трошковима целокупног поступка.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА – СУДИЈА
Бранислава Апостоловић,с.р.
Зто:

Напомена
Рев 260/12 од 24.10.2012 године одбијена ревизија тужених против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2247/11 од 12.10.2011 године у ставу другом изреке у погледу одлуке о противтужбеном захтеву за накнаду штете због некоришћења пољопривредних машина.