• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМ САДУ
Посл.бр. Гж 2-372/13
Дана: 26.06.2013.г.
НОВИ САД

У     И М Е     Н А Р О Д А !

    Апелациони суд у Новом Саду, као другостепени грађански суд, у већу чији је председник судија Шалић Душица, а чланови судије Бајић Верица и Маљковић Бранка, у правној ствари тужиље К. С. из В., ул..... ....., коју заступа пуномоћник В. Г., адвокат из Н. С. проитв туженог К. Д. из В., ул. ..... ...., кога заступа пуномоћник С. В., адвокат из В., ради развода брака и друго, одлучујући о жалбама тужиље и туженог против пресуде Основног суда у Новом Саду, Судска јединица у Врбасу, посл. бр. П2-2831/2012 од 21.03.2013.г, и допунске пресуде од 22.05.2013.г, на седници већа одржаној дана 26.06.2013.године, донео је

П Р Е С У Д У

    Жалбе тужиље и туженог се одбијају, па се пресуда Основног суда у Новом Саду, Судска јединица у Врбасу, посл. бр. П2-2831/2012 од 21.03.2013.г, и допунска пресуда од 22.05.2013.г, потврђују у побијаном делу одлуке о одржавању личних односа млт. К. С. и млт. К. К. са туженим, у усвајајућем и одбијајућем делу одлуке о доприносу туженог у издржавању млт. К. С. и млт. К. К. и у делу одлуке о трошковима поступка.

    Одбија се захтев тужиље за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Образложење

    Побијаном пресудом је разведен брак закључен дана ......године између парничних странака. Вршење родитељског права над млт. К. С. и млт. К. К. је поверено мајци, овде тужиљи. Одређено је одржавање личног односа млт. деце са туженим и то на тај начин да ће се односи одржавати сваке друге недеље од 16,00 до 18.00 часова на јавном месту уз обавезно присуство мајке или уз присуство трећег лица у које деца имају поверења, с тим да ће се овакав контакт одржавати 6 месеци, након чега ће бити подложан промени. Обавезан је тужени да на име свог дела доприноса у издржавању млт. деце плаћа месечно 32% укупно за обоје (односно по 16% за свако дете). Обавезан је тужени да тужиљи на име накнаде трошкова поступка исплати износ од 144.800,00 динара.

    Жалбу је благовремено изјавила тужиља, путем пуномоћника, на део којим је одлучено о доприносу туженог у издржавању млт. деце, из свих разлога предвиђених чл. 373 ст. 1 Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“ бр. 72/2011). У жалби се истиче да је досуђени износ доприноса туженог у издржавању пренизак и да је суд терет издржавања превалио на мајку, овде тужиљу, те да је суд погрешно приликом одређивања доприноса туженог имао у виду и његова кредитна задужења, док је тужени заправо радно способан, не издржава друга лица, станује код оца и дужан је да обезбеди средства за издржавање млт. деце. Са друге стране, занемарен је допринос у издржавању млт деце од мајке, овде тужиље, који се огледа и у свакодневној нези и брзи млт. деце. Тражени су трошкови другостепеног поступка.

    Жалбу против допунске пресуде је изјавила тужиља, путем пуномоћника, и истакла да кредитна задужења не могу утицати на обавезу издржавања, те да је тужени смишљено престао да измирује рату стамбеног кредита почев од закључења главне расправе како би му се та рата узела у обзир приликом одлучивања о обавези доприноса у издржавању млт. деце.

    Одговор на жалбе није достављен.

    Жалбу је благовремено изјавио и тужени, путем пуномоћника, на део одлуке о одржавању личних односа млт. деце са туженим, одлуке о његовом доприносу у издржавњу млт. деце и одлуке о трошковима поступка, из свих разлога предвиђених чл. 373 ЗПП. Наводи се да је пресуда контрадикторна, да тужени није насилан у континуитету, да се против њега не води прекршајни или кривични поступак, да је одлука суда да забрани прилазак туженог млт. деци драконска, и оспорава се одређени начин одржавања личних односа. Истиче се да је суд превисоко одредио допринос туженог у издржавању млт. деце. Оспорава се одлука о трошковима поступка.

    Одговор на жалбу није достављен.

    Овај суд налази да жалбе тужиље и туженог нису основане.

    Испитујући побијану пресуду у границама разлога наведених у жалби, пазећи по службеној дужности на битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачка 1 до 3, 5, 7 и 9 Закона о парничном поступку и на правилну примену материјалног права, сходно члану 386 став 3 ЗПП, овај суд налази да побијана пресуда није захваћена битним повредама правила поступка, те да је чињенично стање правилно и потпуно утврђено, а материјално право правилно примењено.

    Првостепени суд утврђује следеће чињенично стање:

    Парничне странке су закључиле брак дана ......године у В. У браку је рођено двоје деце млт.С., рођен дана .....  године и млт. К., рођену дана .....године. Тужени је испољавао психичко и физичко насиље према тужиљи, али и према млт.С., кога је тужени истукао први пут када је имао годину дана, а након рођења млт.К., насиље према млт.С. интензивирало. Након инцидента који се догодио ......године, када је тужиља затекла млт.С. са модрицама и отоцима и поводом чега је интервенисала полиција, тужиља је са млт. децом отишла код својих родитеља.

    Суд утврђује да је тужиља завршила средњу медицинску школу и запослена је као физиотерапеут у Општој болници у В. У периоду од октобра до децембра 2012.године остварила је просечну нето месечну зараду у износу од 33.564,36 динара. У обавези је да на име рате за кредитну картицу месечно издваја износ од 68,94 евра. Вангрунтовни је власник ½ дела непокретности уписане у ЛН бр. 938 К.о В.-г., која је под хипотеком. Са млт. децом живи у В. Месечни трошкови за кућу износе 8.000,00 динара, у зимском периоду су већи због грејања. Забавиште плаћа 7.000,00 динара месечно. Ради у сменама и неретко у различитим сменама са туженим, када је појачано бринула за млт.С. јер је тужени често био насилан према њему.

    Тужени је завршио средњу машинску школу и запослен је у ДОО „К.“ у В. на пословима одржавања машина у погону. У претходна три месеца је остварио просечну нето зараду у износу од 116.937,00 динара. Зарада коју остварује је променљива, раније се ангажовао да ради прековремено, па му је тада зарада износила око 42.000,00 динара. Плаћа рату за кредит, јер је подигао субвенционисани стамбени кредит, која изнои 120,98 евра, а након 21.05.2033.године до 21.04.2038.године рата ће износити 78,45 евра. Вангрунтовни је власник ½ дела непокретности уписане у лн бр. 938 К.о В.- која је под хипотеком. Живи код свог оца у В.

    Неправоснажном пресудом Основног суда у Новом Саду, Судске једнице у Врбасу посл. бр. П2-2829/12 од 29.01.2013.године изречене су му мере заштите од насиља у породици и наложено да се исели из породичне куће, као и да се приближава млт.С. на растојању од 100 м, као и приступ на истом растојању око места становања и вртића који похађа млт.С., као и да на било који начин даље узнемирава млт.С. Од прекида заједнице није доприносио у издржавању млт. деце. Оперисао је брух и по препоруци лекара у наредних пола године не сме да ради теже послове.

    Млт.С. је рођен дана ......године, похађа предшколску установу у В., као и млт. К. која је рођена дана .......године. Млт.С. показује велику приврженост млт.К., а млт.К. је веома привржена мајци.

    Млт. деца не остварују право на дечији додатак.

    На овако утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио материјално право.

    Жалбама тужиље оспорава се одлука првостепеног суда у погледу одлуке о висини тужбеног захтева у смислу да је суд прениско одредио проценат којим ће тужени доприносити у издржавању своје млт. деце, док се жалбом туженог истиче да је проценат превисок и да ће се на овај начин угрозити његова егзистенција. Овај суд налази жалбене наводе обе жалбе у погледу висине доприноса туженог у издржавању млт. деце неоснованим.

    Одредбом члана 160 став 1 Породичног закона прописано је да се издржавање одређује према потребама повериоца и могућностима дужника издржавања, при чему се води рачуна о минималној суми издржавања. Ставом 2 истог члана прописано је да потребе повериоца издржавања зависе од његових година, здравља, образовања, имовине, прихода, те других околности од значаја за одређивање издржавања. Ставом 3 тог члана прописано је да могућности дужника издржавања зависе од његових прихода, могућности за запослење и стицање зараде, његове имовине, његових личних потреба, обавезе да издржава друга лица, те других околности од значаја за одређивање издржавања, док је ставом 4 прописано да минимална сума издржавања представља суму коју као накнаду за храњенике, односно за лица на породичном смештају периодично утврђује министарство надлежно за породичну заштиту, у складу са законом.

    Према одредби чл.162 ст.2 Породичног закона, ако се висина издржавања одређује у проценту од редовних месечних новчаних примања дужника издржавања (зарада, накнада зараде, пензија, ауторски хонорар итд.), висина издржавања, по правилу, не може бити мања од 15% нити већа од 50% редовних месечних новчаних примања дужника издржавања умањених за порезе и доприносе за обавезно социјално осигурање. Одредбом чл.162 ст.3 истог Закона прописано је да ако је поверилац издржавања дете, висина издржавања треба да омогући најмање такав ниво животног стандарда за дете какав ужива родитељ дужник издржавања.

    Првостепени суд је обавезао туженог да на име издржавања млт. деце плаћа по 16% од месечне нето зараде, или укупно 32% за оба млт. детета. Будући да је законски минимум 15% по издржаваном лицу од остварених примања, да је тужени млад, радно ангажован, јер је запослен на неодређено време, са просечном нето зарадом од 38.979,00 динара, односно 42.000,00 динара када ради прековремено, да је изузев операције бруха, услед чега шест месеци не сме да се напреже, иначе здрав, да станује код свог оца, дакле, стамбено је обезбеђен, досуђеним износом и по ставу овог суда неће се угрозити егзистенција туженог, који има моралну, али и законску обавезу да издржава своју млт. децу, нарочито јер обавезе издржавања других лица нема. То је у складу и са одредбом чл. 8 ст. 1 ПЗ, која прокламује принцип да је издржавање право и дужност чланова породице одређених овим законом.

    Са друге стране, у тренутној ситуацији не постоји простор за досуђење већег дела доприноса туженог у издржавању, будући да тужени остварује, у најбољем случају, износ од 42.000,00 динара радећи прековремено, из ког разлога произилази да нема услова за додатно ангажовање и остваривање додатних прихода, и како тужени плаћа рату кредита, која нема приоритет када је у питању издржавање млт. деце, али овај суд је ценио и ову обавезу туженог. Ово из разлога, што тужени плаћа рату кредита за стамбени објекат који кредит је подигнут за време трајања брака, и плаћањем рате кредита практично, тужени учествује у стамбеном обезбеђивању млт. деце, будући да она станују са мајком у предметној кући. Дакле, када се узме у обзир наведено, као и досуђени проценат издржавања од 32% од нето зараде туженог, који се већ додатно ангажовао, што би свакако морао да чини и у убудуће, када му то здравствено стање дозволи, произилази да би досуђењем већег дела доприноса у издржавању туженом заиста била угрожена егзистенција, јер у овом случају, њему након исплате дела доприноса за издржавање млт. деце (што оквирно износи око 13.440,00 динара укупно), и плаћања рате стамбеног кредита од 120,98 евра, преостаје за подмирење његових потреба износ од око 15.000,00 динара или грубо нешто мало више од трећине остварене зараде, и то када се прековремено ангажује.

    Преостали износ потреба млт.деце задовољаваће мајка, а у исти се свакако узима у обзир и њена свакодневна брига и старање о млт.С. и млт.К..

    Дете има право да одржава личне односе са родитељем са којим не живи (одредба чл. 61 ст. 1 ПЗ). Одлучујући о праву детета на одржавање личних односа са родитељем са којим дете не живи, суд ће се руководити принципом најбољег интереса детета, те у том смислу на брз и ефикасан начин утврдити тај интерес.Током првостепеног поступка, суд је извео доказе и прибавио мишљење Центра за социјални рад, те одредио начин одржавања личних односа млт. деце са туженим, па по ставу овог суда, тужени и кроз постојећу судску одлуку у погледу модела виђања са дететом може остваривати своје родитељско право (уз превентивни надзор мајке или лица у које деца имају поверења), имајући у виду да се ради о млт. деци која су у време одлучивања била старости 6 и 4 године, да је према туженом одређена мера заштите од насиља у породици, јер је утврђено да је нанео телесне повреде млт. С., да му је забрањено да га на било који начин узнемирава, а суд је водећи рачуна о интересу млт. детета да са родитељем успостави нормалан и конструктиван однос, одредио виђање које ће у периоду од 6 месеци захтевати надзор, што је сасвим оправдано, будући да је до насиља према млт.С. долазило, а што тужени ни не спори, већ само истиче да му је жао због „инцидента“. У крајњем случају, увек се од стручног тима Центра за социјални рад може затражити нови извештај у погледу оправданости измене ове судске одлуке, руководећи се првенствено најбољим интересима млт. деце, и њиховим емоционалним потребама и жељама, као и тиме да је у односу туженог дошло до промене, тј. да је успоставио адекватно родитељско понашање. Будући да је туженом одређена мера заштите од насиља у породици, да је тужени био насилан према млт.С., да је млт.К. изузетно везана за мајку и брата, да има 4 године у време пресуђења, оправдана је одлука суда да се за сада у погледу виђања млт.К. примени исти модел као и према млт. С., а након 6 месеци и поновне процене стручних служби, овај начин одржавања личних односа може бити промењен.

    До тада односи ће се одвијати како је то одредио првостепени суд, а жалбени навод туженог да суд не води рачуна да ли он ради викендом, овај суд је ценио, али га не налази релевантним, јер тужени није током поступка, нити у жалби уопште презентовао доказе суду да ради викендом.

    Одлука о начину одржавања личних односа нема везе са одлуком у предмету који се води против туженог због насиља у породици, и тамо одређене привремене мере, јер се управо у овом поступку и требало одредити на који начин ће се лични односи одржавати, што првостепени суд и чини.

    Одлука о трошковима поступка је донета правилном применом чл.207 ПЗ, а тужиљи нису признати трошкови жалбеног поступка, обзиром на њен успех у другостепеном поступку.

    Из наведених разлога, применом чл. 390 ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија,
Шалић Душица, ср
Зто: