• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМ САДУ
Гж2.240/13
25.4.2013. године
Нови Сад

У   И М Е   Н А Р О Д А !

    Апелациони суд у Новом Саду, као другостепени грађански суд, у већу чији је председник судија Шалић Душица, а чланови судије Бајић Верица и Андријашевић Мирјана , у правној ствари тужиље Е. Е. из П.,.... ...., коју заступа П. Д., адвокат у П., против туженог Г. А. из З., ..... кога заступа Ј. Г., адвокат у З., ради измене одлуке о начину уређења личних односа, решавајући по жалби туженог изјављеној против пресуде Основног суда у Панчеву П2.860/12 од 28.2.2013. године, у нејавној седници већа одржаној дана 25.4.2013. године донео је следећу

П Р Е С У Д У

    Жалба туженог се ОДБИЈА па се пресуда Основног суда у Панчеву П2.860/12 од 28.2.2013. године ПОТВРЂУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

    Првостепеном пресудом усвојен је тужбени захтев тужиље и уређено одржавање личних односа млт.Г. Л. са оцем Г. А., прве и треће седмице у месецу на дан недеља од 12,00 до 16,00 часова у присуству мајке детета, тужиље, тако што ће се прве недеље у месецу контакт остваривати у П. у Н. б., а треће недеље у месецу у Тржном Центру „М.“ у Б.. Тиме је измењена пресуда Првог основног суда у Београду 2П2. 2009/10 од 14.04.2010.год. у ставу три изреке пресуде којом је уређено одржавање личних односа млт.Г. Л. са оцем Г. А.. Обавезан је тужени да тужиљи на име трошкова парничног поступка исплати износ од 127.500,00 динара, у року од 15 дана под претњом извршења.

    Против наведене пресуде тужени је, путем пуномоћника, благовремено изјавио жалбу, побијајући је из свих законом прописаних разлога, са предлогом да овај суд пресуду укине.

    Одговор на жалбу није достављен.

    Испитавши побијану пресуду са разлога који су наведени у жалби, пазећи по службеној дужности на битне повреде одредаба парничног поступка из члана 372 ст. 2 ЗПП („Сл.гласник РС“ бр. 125/2004 и 111/2009) у вези са чл. 506 ст. 1 ЗПП ("Сл. гласник РС" бр. 72/2011), овај суд је нашао да је побијана одлука донета без битних повреда, на подлози потпуног и правилног чињеничног утврђења и уз правилну примену материјалног права.

    Релевантне чињенице које је првостепени суд утврдио су следеће:

    Млт. Г. Л. је заједничко дете странака, рођен ...... године. Пресудом Првог основног суда у Београду 2П2. 2009/10 од 14.04.2010.год. млт. дете странака поверено је овде тужиљи на самостално вршење родитељског права. Тужени је обавезан да на име свог доприноса за издржавање млт. Л. плаћа износ од 25% месечно умањених за порезе и доприносе за обавезно социјално осигурање и уређен је начин одржавања личних односа млт. Л. са оцем тако што ће се исти одвијати сваке суботе или недеље од 17,00 до 19,00 часова у присуству мајке детета, а када дете напуни две године, до 4.9.2010.године сваки други викенд почев од суботе у 10,00 часова до недеље у 19,00 часова тако што ће дете преузимати и враћати испред куће где дете живи са мајком у П. Тужени је долазио у П. суботом и тада је шетао са Л. по парку - Н. б. била је присутна и тужиља или је тужиља водила Л. у З. што је тужени финансирао и контакт је оствариван по пресуди до почетка септембра 2010.године. Млт.Л. је каснио у свом развоју од самог рођења. Тужиља је у августу 2010. године проценила да Л. није спреман да ноћи код оца када напуни две године како је пресудом одређено, јер он у то време још увек није проговорио, носио је пелене и био је изразито везан за тужиљу. Тужиља је због проблема у развоју детета одвела дете код психолога у диспанзер за децу 7.09.2011. године па јој је психолог дао савет да се обрати логопеду што је тужиља и учинила. Тужиља је по препоруци психолога из Центра за социјални рад одвела Л. у И. за м. з. у Б. 22.02.2012.године. Према извештају лекара специјалисте И. за м. з. у Б. од 22.02.2012. године наведено је да млт. Л. своје потребе исказује показивањем прстом или узима мајку за руку и води, да се уназад 3-4 месеца интензивније развија говор, да своје потребе изражава кратким реченицама, да носи пелене, да у моменту прегледа прихвата контакт, али не продубљује и не одржава, да пажњу на разговор задржава врло кратко па губи интересовање, да су одговори на питања ехолалични, а када спонтано говори присутан проблем експресивног говора. Тужиља је млт. дете одвела у И. за м. з. 26.03.2012. и са дететом је боравила у Институту до 6.4.2012.године. Током боравка на одељењу урађено је низ испитивања: дефектолошка процена, психолошко тестирање и укључен је у интензивни дефектолошки третман, рађено је и са мајком дечака на обучавању за спровођење реедукативних терапијских поступака дато је мишљење да се ради о дечаку с мешовитим специфичним развојним поремећајем и посебним сметњама у сфери комуникације и стереотипних образаца понашања. Дата је препорука да се дечак обавезно укључи у вршњачку групу здраве деце у оквиру вртића ради стимулације развоја пре свега комуникације као и да се настави с дефектолошким третманом. Наведено је и да дечак захтева стално присуство мајке која је обучена за стимулативни рад с дечаком и свако ремећење устаљених образаца понашања и ритма живота може имати неповољног утицаја на развој дечака. Тужиља је дете водила на контролу у И. за м. з. у Б. када је у извештају од 14.08.2012.године наведено је да је млт. Л. основне ствари зна да каже, фонд речи му је бољи. У извештају Института од 29.01.2013.године наведено је да дете изговара просте реченице,употреба гестова у потпуности и даље није у стању да преприча догађаје, да мајка мисли да све разуме, а да је проблем недовољно успостављене вербалне комуникације, да је укључен у вртић, остварује добре релације с вршњацима, a једини проблем је галама тада вришти или се удара у груди.

    Када је Л. напунио две године и када је по пресуди наведеној требао да се остварује сваког другог викенда у З. у стану туженог такав конктакт није оствариван јер тужиља то није омогућила.Тужиља је инсистирала да се виђање одвија у њеном стану. Тужени је 21.09.2010.године Основном суду у Панчеву поднео предлог за извршење, који је усвојен решењем о извршењу Основног суда у Панчеву од 28.09.2010.године, у делу наведене пресуде који се односи на одржавање личних односа. У том извршном поступку био је ангажован и Центар за социјални рад С. П. који је сачинио план интервенције, на основу консултација супервизора, дечијег психолога и водитеља случаја и родитељи детета су позвани на разговор са психологом 11.11.2011 .године када су се и одазвали позиву. Следећи разговор је заказан за 15.11.2011.године, али тужени није приступио. Са дететом и тужиљом није био на првом прегледу код логопеда, иако је претходно у Центру за социјални рад постигнут споразум да оба родитеља иду са дететом на први преглед, а о чему је Центар за социјални рад у П. обавестио суд у извршном поступку извештајем од 13.12.2013. године.  У  извештају Центра за социјални рад С. П. од 3.05.2012.године наведено је да се тужиља као мајка успешно сналази у родитељској улози, редовно препознаје базичне и развојне потребе детета и задовољава их, да постоје услови за измену постојећег модела уређења односа млт. Л. са оцем јер је то најбољи интерес детета и имајући у виду здравствени статус млдб.детета по мишљењу дечијег неуропсихијатра И. за м. з. у Б., те да је стручно мишљење органа старатељства Центра за социјални рад у П. да је адекватан следећи модел одржавања личних односа детета са оцем прве и треће седмице у месецу на дан недеља у присуству мајке од 12 до 16 часова с тим што би прве недеље у месецу контакт био оствариван у Н. б. у П., а треће недеље у месецу у Б. а место контакта би договорили родитељи, а по предлогу оца детета. Орган старатељства Центар за социјални рад у З. је 26.06.2012.године у налазу и мишљењу навео да је отац у контакту са тим органом старатељства показао висок степен сарадљивости да прихвата савете и сугестије водитеља случаја у односу на усвајање примерених васпитних стилова и утицаја на дете а посебно везаних за развој млт.Л. да је он у стању да се издигне изнад партнерског постразводног коифликта са бившом супругом и да интересе млт.Л. ставља на прво место, да он разуме важност постепеног одвајања од мајке и свог осамостаљивања у контактима са дететом, дат је закључак да отац поседује све потребне психопедагошке породичне и социоекономске услове за одржавање контакта са млт.Л. да разуме посебне развојне потребе млт.детета и значај постепеног осамостаљивања контакта детета и оца, наведено је и да тај орган старатељства није надлежан за процењивање сврсисходности измене ранијег модела виђења од стране оца као и процене опсервације односа између оца и детета већ само за процену родитељског капацитета оца па је из тих разлога од стране тог Центра изостала процена најбољих интереса и потреба млдб.детета у односу на тужбу мајке за промену модела виђења јер ће синтетизовање свих стручних налаза и мишљења обавити Центар за социјални рад П. Због протека времена суд се обратио Центру за социјални рад „С.“ П. дописом од 20.12.2012.године са захтевом да дају стручно мишљење о начину уређења личних односа детета са оцем и поводом тог захтева Центар за социјални рад П. је суду доставио мишљење од 31.1.2013. у којем је наведено да остају код налаза и мишљења о начину уређења личних односа детета са оцем од 03.05.2012. године, а достављен је и извештај лекара специјалисте Института од 29.01.2013.године о контролном прегледу млт.Л.Тужиља живи са мајком, коју је такође обучила специјалном начину комуникације са млт. Л., на начин како је и самој тужиљи објашњено у И. за м. з.

    На основу утврђеног чињеничног стања, правилно првостепени суд налази да је у најбољем интересу млт. детета да се уреди начин одржавања личних односа млт. Л. са туженим као оцем, на начин како је то тражено тужбеним захтевом.

    Овакав правни закључак првостепеног суда је у потпуности правилан.

    Неосновано жалилац указује на то је да је поступак спроведен без учешћа млт. Г. Л. у поступку иако се у поступку одлучује управо о његовим потребама и интересима. Овим наводима спори се, као и у току првостепеног поступка, активна легитимације тужиље за подношење предметне тужбе. Овакво указивање није основано.

    У том смислу правилно се првостепени суд позвао на одредбу чл. 263 ст. 1 Породичног закона којом је прописано да тужбу за заштиту права детета могу поднети: дете, родитељи детета, јавни тужилац и орган старатељства. Тужиља, као мајка млт. Г. Л., стога јесте активно легитимисана за подношење предметне тужбе, насупрот жалбеним наводима туженог.

    Одредбом члана 3 став 1 Конвенције о правима детета, која је ратификована 1990. године ("Службени лист СФРЈ" бр. 15/90) предвиђено је да у свим активностима које се тичу деце, без обзира да ли је предузимају јавне или приватне институције од првенственог значаја су најбољи интереси детета. Ставом 2 истог члана предвиђено је да ће се детету обезбедитити таква заштита и брига која је неопходна за његову добробит, узимајући у обзир право и обавезе његових родитеља или других лица који су за њега одговорни, а оваква обавеза предвиђена је и чланом 6 Породичног закона Републике Србије, по коме је свако дужан да се руководи најбољим интересима детета у свим активностима које се тичу детета.

    За одлучивање о одржавању личних односа родитеља и детета морају се испитати сви модели одржавања односа који су у интересу детета.

    Одржавање личних контаката представља право родитеља, али пре свега, што је приоритет којим се суд мора руководити, представља право детета из чл. 61 Породичног закона. Стога суд, приликом одлучивања и уређења начин одржавања личних контаката, руководити тиме шта је најпримереније узрасту детета, његовим навикама, његовом здравственом стању, слободном времену, али и квалитету досадашњих односа са родитељем са којим не живи. У том циљу се и прибавља мишљење органа старатељства, Центра за социјални рад, који се користи као оквир који ће саобразити чињеницама које утврди у поступку.

    У ситуацији када здравствено стање млт. детета то налаже и када се стручна лица у поступку изјасне о томе да је потребно и у најбољем интересу млт. детета да се измени и конкретизује начин одржавања личних односа са родитељем са којим не живи, свакако је неопходно удовољити захтеву који гласи на конкретно постављен начин одржавања личних односа млт. Л. и туженог као оца. Начин одржавања личних односа млт Л. Г. и туженог као оца примерен је свим специфичностима у развоју детета, његовим посебним развојним потребама у смислу специфичности у начину комуникације за коју је тужиља као мајка обучена у И. за м. з.. Правилно првостепени суд одлуку о основаности тужбеног захтева образлаже и тиме да тужени није обучен за стимулативни рад са млт. Л. у И. за м. з. у Б., јер није приступио у Институт, а како дете има проблема у психофизичком развоју неопходно је да се лични контакти одржавају у присуству мајке. На овај начин тужени ће имати могућност да временом успостави адекватну и квалитетну релацију са млт. дететом.

    Имајући у виду наведено, а применом одредбе чл. 375 ЗПП („Сл.гласник РС“ бр. 125/2004 и 111/2009) у вези са чл. 506 ст. 1 ЗПП ("Сл. гласник РС" бр. 72/2011), одлучено је као у диспозитиву.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Душица Шалић с.р.
зто:

Напомена:
Рев 837/2013 од 04.09.2013.одбијена као неоснована ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж2 240/2013.