• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

Република Србија
АПЕЛЦИОНИ СУД У НОВОМ САДУ
Гж2.557/13
01.10.2013. године
НОВИ САД

У    И М Е   Н А Р О Д А !

    Апелациони суд у Новом Саду, у другостепеном већу састављеном од судија Јелице Бојанић-Керкез, председника већа, Радославе Мађаров и Наде Бачкалић, чланова већа, у правној ствари тужилаца првог реда В. С., другог реда М. С., обоје из О., које заступа пуномоћник К. Р., адвокат из З. и трећег реда О. Ј. Т. у З., против туженог Љ. С. из О., којег заступа пуномоћник Г. М., адвокат из З., ради заштите од насиља у породици, одлучујући о жалби тужилаца В. С. и М. С. против пресуде Основног суда у Зрењанину број 9 П2.38/13 (2009) од 17.04.2013. године, у седници већа одржаној 01.10.2013. године, донео је

П Р Е С У Д У

    ОДБАЦУЈЕ жалбу тужилаца В. и М. С. изјављену против дела пресуде Основног суда у Зрењанину бр. 9 П2.38/13 (2009) од 17.04.2013. године којим је тужба О. ј. т. у З. одбачена (ставови 1. и 2. изреке), док у преосталом делу жалбу ових тужилаца одбија и првостепену пресуду у делу којим је тужбени захтев одбијен ( став 3. изреке) и делу о парничним трошковима (став 7. изреке) ПОТВРЂУЈЕ.

    Трошкови жалбеног поступка тужиоцима В. С. и М. С. се не досуђују.

О б р а з л о ж е њ е

    Ставовима 1. и 2. изреке првостепене пресуде одбачен је као недозвољен тужбени захтев (тужба) О. ј. т. у З., којим је предложено изрицање мера заштите од насиља у породици, у трајању од једне године, забране туженом да на било који начин даље узнемирава своју супругу В. С. и снаху К. С., обе из О.; налагање туженом да се уздржава од сваког дрског, злонамерног и безобзирног понашања којим се угрожава њихов телесни интегритет, душевно здравље и спокојство; забране становања туженом у породичној кући у О., улица ..... ..... број .. и налагање да се из ове куће исели у року од 48 сати. Ставом 3. изреке првостепене пресуде одбијен је тужбени захтев тужилаца В. и М. С. из О. у делу којим су предложили да се изда налог туженом Љ. С. из О. за исељење из породичне куће у О., улица ..... ... број .. у року од 3 дана по пријему пресуде, у делу којим су предложили да се туженом забрани приближавање тужиљи В. С. и члановима породице М. С., његовој малолетној деци, у делу којим је предложено да се туженом забрани да приступа у стамбени простор и економско двориште са помоћним објектима и машинама у О., улица ..... ..... број .., и у делу којим се предлаже да се изда налог туженом да повуче своју забрану издату према тужиоцу М. С. и тужиљи В. С. уласка у посед у односу на половину површине од 115 катастарских јутара, коју забрану је тужени поставио тужиоцима тако да тужиоци и њихови чланови породице могу користити за живот 57 катастарских јутара земље која се налази у к.о. О., Ф. или П.. Ставом 4. изреке забрањено је туженом приближавање тужиоцу М. С. и његовој супрузи К. С. на удаљености од 300 метара. Ставом 5. изреке наложено је тужиљи В. С. да се у року од 5 дана усели у кућу у О., улица .... .... број .., а тужени Љ. С. обавезан је да јој то омогући, под претњом извршењем. Ставом 6. изреке одређено је да ће изречене мере заштите од насиља у породици трајати годину дана од доношења пресуде, те да могу бити продужаване уколико не престану разлози због којих су изречене. Ставом 7. изреке одређено је да свака странка сноси своје парничне трошкове. Став 8. изреке садржи констатацију да жалба изјављена против  пресуде не задржава извршење у делу одлуке којим су изречене мере заштите од насиља у породици.

    Против ове пресуде у делу којим је тужбени захтев одбачен ( ставови 1. и 2. изреке), тужбени захтев одбијен ( став 3. изреке) и одлучено о парничним трошковима ( став 7. изреке) тужиоци В.и М. С. су изјавили благовремену жалбу из свих разлога предвиђених одредбом чл. 373. ст. 1. ЗПП-а, посебно указујући на апсолутно битну повреду одредаба парничног поступка из чл. 374. ст. 2. тач. 1. и 12. ЗПП-а, са предлогом да је овај суд укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или је преиначи тако да тужбени захтев усвоји и туженог обавеже да им надокнади целокупне парничне трошкове. Постављају опредељени захтев за накнаду трошкова жалбеног поступка.

    Жалба је недозвољена у делу побијања решења о одбачају тужбе О. ј. т. у З., садржаног у ставовима 1. и 2. изреке првостепене пресуде, због изостанка правног интереса тужилаца. У конкретном случају жалиоци су спор за заштиту од насиља у породици иницирали дана 16.10.2009. године, док је О. ј. т. у З. иницирало самосталну парницу дана 10.10.2012. године. Првостепени суд спојио је ове две парнице ради заједничког расправљања и одлучивања, па је сагласно одредбама чл. 192. ст. 1. ЗПП-а,  те је чл. 284. ст. 2. и 287. Породичног закона о захтевима тужилаца, обичних супарничара правилно донео посебну одлуку код утврђења да је о делу захтева О. ј. т. у З. у току ове парнице донета правноснажна одлука, а да о делу захтева тече парница по раније поднетом захтеву тужилаца В. и М. С.. С тога, у конкретној парници тужиоцима М. и В. због изостанка правне користи не достаје правни интерес за изјављивање жалбе против одлуке садржане у ставовима 1. и 2. изреке првостепене пресуде, па је у том делу њихову жалбу ваљало одбацити на основу одредби чл. 389. ст. 1. и чл. 378. ст. 3. ЗПП-а.

    Жалба је неоснована у делу побијања одлуке којим је тужбени захтев тужилаца М. и В. делимично одбијен и одређено да свака странка сноси своје парничне трошкове. Првостепени суд је без битних повреда одредаба парничног поступка, дајући јасне и прихватљиве разлоге потпуно и правилно утврдио све релевантне чињенице и на њих правилно применио материјално право. Одредбом чл. 35. ст. 3. ЗПП-а (који је у примени од 01.02.2012. године и по чијим правилима је спроведен првостепени поступак након пресуде Врховног касационог суда Републике Србије бр. Рев.955/2012 од 13.12.2012. године) изричито је прописано да у парничном поступку у вези са породичним односима у првом степену увек суди судија појединац. Одредбом чл. 507. ст. 2. ЗПП-а прописано је да даном ступања на снагу тог закона престаје да важи чл. 203. Породичног закона. Стога су неприхватљиви жалбени наводи везани за регулативу чл. 203. Породичног закона и непрописан састав првостепеног суда те да је стога првостепена пресуда захваћена битном повредом одредаба парничног поступка из чл. 374. ст. 2. тач. 1. ЗПП-а.

    Према утврђењу првостепеног суда тужиља В., рођена ..... године и тужени Љ., рођен ..... године су супружници, а тужилац М., рођен ..... године, је њихов син. Тужилац М. је ожењен и има своју породицу. Тужени Љ. има непокретну мајку, стару 87 година, о којој води бригу.

    До јуна месеца 2012. године парничне странке, М. породица и мајка туженог живели су на адреси О., улица ..... ..... број ... Тужиља В. и тужени Љ. користили су доњу етажу спратне куће, тужилац М. и његова породица спрат те куће, док мајка туженог живи у посебној кући на истој парцели. Некретнине су у власништву туженог, а на њима право доживотног плодоуживања има његова мајка. Породица се издржава из прихода који се остварују пољопривредном производњом.На основу наслеђа и рада странке су стекле непокретну и покретну имовину – 120 ланаца пољопривредног земљишта у три катастарске општине, четири куће у О., стан у З., кућу у С.,бројну пољопривредну механизацију и стоку. Међу странкама су у току имовински спорови иницирани у сврху поделе наведене имовине.

    Изостанак споразума у погледу својине на имовину и начину њеног коришћења иницирао је међусобне сукобе, који су ескалирали у току 2009. године. Поводом сукоба тужиље В. и туженог на дан ..... године, у ком је тужени својој супрузи ударио један шамар, вођен је кривични поступак због кривичног дела насиља у породици из чл.194. став 1. Кривичног законика, који је окончан 07.фебруара 2011.године одустанком овлашћеног тужиоца од гоњења уз сагласност оштећених. Тужени је уплатио износ од 30.000,00 динара у корист Ф. за ж. од н. у породици.

    Од јуна месеца 2012.године тужиоци и М. породица живе у његовој кући у О., која се налази у улици .... ..... ...... ... Ова стамбена зграда саграђена је на парцели површине 32 ара. И за тог времена тужени сам води бригу о својој непокретној мајци, тако што плаћа жену која борави у кући.

    Породични односи странака поремећени су уназад 30 година, а њихово интензивирање узроковала је емотивна веза туженог са другом женом. Странке се од прошлог лета нису сретале, али постоји сумња да ће се проблеми наставити пошто живе у истом селу.

    Са полазиштем на већ изречену меру заштите од насиља у породици по пресуди Врховног касационог суда од 13.децембра 2012.године у трајању од 1 године од тог датума, првостепени суд у ставовима 4. и 5. изреке одређује даље мере заштите за временски период од годину дана у односу на доношење првостепене пресуде. Овај део одлуке жалбом се не побија. Код утврђене чињенице да парничне странке од јуна месеца 2012.године не живе више на истој адреси, већ да тужиоци живе у кући која је власништво тужиоца М., као и да у протеклом временском периоду од преселења тужилаца никаквих контаката међу странкама није било, првостепени суд налази неоправданим изрицањем мера исељења туженог из своје куће, забране да користи своје двориште и пољопривредне машине, као и забране да користи половину површине од 115 катастарских јутара земљишта у 3 катастарске општине.

    Супротно жалбеном указивању и у поновљеном поступку, као и у поступку до доношења пресуде Врховног касационог суда од 13.децембра 2012.године, из утврђених чињеница, држања странака и навода тужилаца на рочишту од 07.марта 2013.године да ће повући тужбу уколико са туженим постигну споразум о подели заједничке имовине, јасно следи закључак да ова парница за тужиоце има лукративни циљ. При томе, тужиоци занемарују права немоћне мајке туженог, старе 87 година на физички и психички интегритет, као и на њено право на душевно здравље и спокојство у породичном дому у О., улица ..... ...... бр..., на коме има право доживотног плодоуживања.

    Код утврђења да само у О., где је пребивалиште странака, оне поседују четири стамбене зграде, да је стамбена зграда у којој протеклих годину дана живе тужиоц у власништво тужиоца М., као и да у протеклих годину дана није било никаквих контаката између странака, несумњиво је да натпросечне имовинске прилике чланова породичног домаћинства омогућавају такав начин организације живота, која искључује даље насиље.

    Стога, овај суд прихвата становиште првостепеног суда да нема услова за изрицање заштитних мера чијим извршењем би се туженом одузео посед куће у којој живи, пољопривредна механизација и једна половина дела пољопривредног земљишта пре правноснажног окончања имовинских спорова, који су у току међу њима.

    Имајући у виду држање тужилаца у овом спору и њихов коначни успех у парници правилно је првостепени суд на основу одредбе чл. 207. Породичног закона нашао да свака странка коначно треба да сноси сопствене издатке које је имала вођењем парнице.

    Тужиоци нису успели са жалбом, па се трошкови којима су се изложили вођењем овог другостепеног поступка не могу превалити на туженог.

    Из изнетих разлога одлука  којом се делимично потврђује првостепена пресуда донета је на основу одредбе чл.390. ЗПП-а.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА – СУДИЈА
ЈЕЛИЦА БОЈАНИЋ КЕРКЕЗ,с.р.
Зто:

напомена:
Рев 1424/2013 од 30.01.2014. одбија се као неоснована ревизија тужилаца В.С. и М.С. обоије из О., изјављена против пресуде Апелационог суда у Новмом Саду Гж2 557/13.