• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМ САДУ
Пословни број Гж 2-622/13
Дана: 31.10.2013. године
НОВИ САД

У   И М Е   Н А Р О Д А !

    Aпелациони суд у Новом Саду, у већу судијe Ђуре Тамаша, председникa већа, Љиљане Цицмил и Здравка Василића, члановa већа, у правној ствари тужилаца млт. Б. Б. кога заступа законска заступница-мајка М.Б. и М. Т. из Н. С., ул..... бр. .., које заступа пуномоћник Б. Ш., адвокат у Н. С., против туженог Б. В. из С., ул.... ... .... бр. .., кога заступа пуномоћник К. Ј., адвокат у Н. С., ради заштите од насиља  у породици, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Основног суда у Новом Саду пословни број П 2-2621/12 од 24.6.2013. године, у седници већа од 31.10.2013. године, донео је

П Р Е С У Д У

    Жалба туженог се ОДБИЈА и пресуда Основног суда у Новом Саду пословни број П 2-2621/12 од 24.6.2013. године ПОТВРЂУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

    Пресудом Основног суда у Новом Саду пословни број П 2-2621/12 од 24.6.2013. године према туженом су одређене мере заштите од насиља у породици тако што му је забрањено да се приближава тужиоцима на удаљености мањој од 500 метара, да приступа око места становања тужилаца у Н. С., ул..... бр. .., да приступа месту рада тужиље М. Т. на удаљености мањој од 500 метара, да на било који начин даље узнемирава тужиоце, да се уздржи од сваког дрског, злонамерног и безобзирног понашања којим угрожава телесни интегритет, душевно здравље и спокојство тужилаца. Мере заштите одређене су на период од годину дана у ком периоду је тужени лишен личних контаката са млт. Б. Б. који су утврђени пресудом Општинског суда у Новом Саду пословни број П 6102/06 од 11.9.2007. године. Наведено је да жалба не задржава извршење. Обавезан је тужени да тужиоцима накнади трошкове поступка у износу од 87.445,00 динара, у року од 15 дана.  

    Против наведене пресуде жалбу је благовремено изјавио тужени из свих разлога предвиђених чланом 373. став 1. ЗПП.

    Жалба није основана.

    Испитујући побијану пресуду у смислу члана 386. ЗПП, овај суд установио је да је првостепена пресуда донета без битних повреда одредаба парничног поступка, уз правилно и потпуно утврђено чињенично стање на које је материјално право правилно примењено.

    Према чињеничном стању које је утврдио првостепени суд, пресудом Општинског суда у Новом Саду пословни број П 6102/06 од 11.9.2007. године разведен је брак тужиље М. Т. и туженог, млт. Б. Б. је поверен мајци ради самосталног вршења родитељског права, обавезна је тужени В. Б. да на име дечјег издржавања плаћа износ од 9.000,00 динара месечно почев од 11.9.2007. године па убудуће, одређен је начин одржавања личних односа између млт. Б. Б. и туженог. Тужиља је рођена ..... године, запослена у „З.“. Тужени је рођен ..... године, запослен као аутопревозник у сопственој фирми. Млт. Б. је рођен ....... године и ученик је трећег разреда основне школе.

    У току брака тужиља је трпела насиље од туженог, а након развода брака настављено је са психичким насиљем (псовке на националној основи, упућивање претњи путем телефона). Када тужени малолетног Б. враћа мајци након одржавања личних односа каже да ће доћи за 15 минута, а појави се после неколико часова, док тужиља све време чека испред зграде да преузме дете. Млт. Б. се од оца враћа траумиран и говори „немој мама ништа да ме питаш, тата говори да ће те убити“. Тужени је једном приликом возио дете колима брзином од 220 км/часу због чега се дете упишкило од страха. Тужиља је од детета чула да се у стану туженог налази пуно порнографских часописа, као и порнографских садржаја у рачунару. Од подношења тужбе насиља није било, а контакти детета и туженог су прекинути јер је дете од јула 2012. године одбијало да се виђа са оцем све до недавно када је млт. Б. боравио код оца да би видео свог полубрата. Тужени је у међувремену позивао тужиоца телефоном једном у десет дана, али је овај одбијао да му се јави.  

    Тужени не показује заинтересованост за кориговање свог односа према детету, нити за усвајање адекватних родитељских вештина, минимизира свој утицај на дечаково понашање, не увиђа дететове потребе, излаже дете опасним ситуацијама пребрзе вожње колима, јако виче на дете, заврће му уши, некад га ошамари, чини детету доступним порнографске часописе. Као последице таквог понашања туженог код млт. Б. се развио интензиван страх који га спутава у свакодневном функционисању. Млт. Б. Б. има негативан став према оцу који је додатно интензивирала бизарна порука коју је путем мобилног телефона примио од оца, не жели да га виђа. Оца доживљава као опасну и страшну особу. Након виђања са оцем дете постаје агресивно и раздражљиво, неконтролисано мокри у гаћице. Млт. Б. осећа страх и за мајчину безбедност и сугерише јој да промени браве.   

    На заједничком разговору у просторијама Центра за социјални рад дана 16.10.2012. године тужени је отворено показивао отпор, нервозу и некултурност, Изгубио је контролу и почео да виче на М. и да је псује и вређа, након чега је прекинут рад са странкама. Тужени се понаша незрело у интерперсоналним односима, приоритетно сагледава своје потребе, без спремности да емпатише са члановима породице, снижене је фрустрационе толеранције, лако плане, свадљив је и агресиван, склон је свађи и нецелисходном доказивању.

    Идентификовани су облици насиља: физичко (гурање, стискање, цимање, дављење, насртање у току трудноће, разбијање и уништавање ствари по кући), психолошко (називање супруге погрдним именима, вређање и омаловажавање, претња трећим лицима). Тактике уоченог насиља су застрашивање, викање, псовање, заплашивање погледом и уношењем у лице, ломљењем и уништавњем ствари по кући, негирање, коришћење млт. Б., вређање и омаловажавање тужиље у присуству детета, подржавање детета да не поштује мајку, испитивање детета о мајци, претње. 

    Психичке последице насиља код тужиље су немир, осећај исцрпљености, страха за дете и његов психички развој, осећај беспомоћности и усамљености, проблеми концентрације.

    Према мишљењу Центра за социјални рад оправдано је одредити мере заштите од насиља у породици према туженом-забрана приближавања тужиоцима на удаљености мањој од 500 метара, забрана приступа око места становања тужилаца и рада тужиље на удаљености мањој од 500 метара, забрана узнемиравања тужилаца. Према мишљењу Центра за социјални рад није сврсисходно предлагати одржавање лични односа млт. Б. са туженим. 

    Жалбени наводи туженог којима се указује на погрешно утврђено чињенично стање и на погрешну оцену доказа нису основани. Оцена доказа првостепеног суда, то јест разлози наведени за утврђене чињенице су јасни и логични, непротивречни међусобно и непротивречни садржини изведених доказа због чега овај суд нема разлога да сумња у савесност, брижљивост и свеобухватност поступања првостепеног суда приликом оцене доказа. Дакле, чињенице о актима туженог према тужиоцима и о страху који тужиоцу осећају од туженог суд је утврдио на основу исказа тужиље М. Т.. Саслушање тужиоца Б. Б., супротно неоснованим жалбеним наводима, није било потребно за утврђивање битних чињеница и само би беспотребно негативно утицало на психички интегритете малолетног детета. Чињеница да ли је тужени слао спорну ММС поруку малолетном Б. није од битног утицаја на пресуђење будући да је утврђено низ других аката туженог који су правилно окарактерисани као насиље у породици. Без обзира што је суд чињенице утврдио и из кривичне пријаве и оптужнице против туженог, побијана пресуда је законита и правилна будући да су чињенице које су довољне за пресуђење утврђене из исказа тужиље и поткрепљене налазом и стручним мишљењем ЦСР. Првостепени суд је од надлежног Центра за социјални рад затражио у складу са чланом 286. ПЗ да се изјасни о сврсисходности одређивања тражених мера заштите од насиља у породици и правилно је поступио када је уважио предлог ЦСР, као установе специјализоване за проблематику породичних односа, да се мере заштите од насиља у породици одреде према туженом. Наведено поступање суда је у сладу са законским овлашћењима и обавезама и суда и ЦСР, те су супротни жалбени наводи којима се истиче да је битне чињенице утврдио ЦСР, а суд их само препричао, неосновани.    

    Како је Центар за социјални рад истакао да није сврсисходно предлагати одржавање личних односа млт. Б. са туженим, првостепени суд је у складу са чланом 61. став 3. ПЗ, правилно ограничио одржавање личних односа у периоду од годину дана јер је то у најбољем интересу малолетног Б.. 

    Супротно неоснованим жалбеним наводима туженог, првостепени суд није имао могућност да затражи налаз и стручно мишљење Центра за социјални рад у Б. јер се надлежност Центра за социјални рад одређује према пребивалишту странка. Поред наведеног, није било ни потребе да првостепени суд одређује извођење доказа вештачењем путем И. за п. КЦВ јер су утврђене чињенице о понашању туженог према тужиоцима, а из тих чињеница је недвосмислено да акти туженог представљају насиље, због чега није било потребе за поновном опсервацијом парничних странака од стране стручних лица. Вештачење се одређује када је за утврђивање чињеица потребно стручно знање којим суд не распоаже, а из утврђених чињеница о понашању туженог суд може да утврди да је тужени вршио насиље.      

    Супртно неоснованим жалбеним наводима, побијана пресуда није захваћена битном поредом одредаба парничног поступк аиз члана 374. став 2. тачка 12) ЗПП. Изрека пресуде је јасна, а образложење садржи разлоге о свим чињеницама битним за пресуђење, то јест о актима туженог према тужиоцима и о страху који постоји код тужилаца. Утврђене чињенице сагласне су садржини изведених доказа. Сходно наведеном, побијана пресуда не садржи недостатке због којих се не би могла испитати. 

    Насиље у породици, према одредби члана 197. став 1. ПЗ, јесте понашање којим један члан породице угрожава телесни интегритет, душевно здравље или спокојство другог члана породице. Ставом 2. истог члана наведена су понашања која се неизоставно сматрају насиљем у породици. Насиље у породици постоји када један члан породице физички, психички или вербално угрожава или нарушава интегритет другог члана породице и када такво понашање другог члана породице ставља у неравноправан положај који је праћен осећајем немоћи и страха. Како је у конкретном случају утврђено да акти туженог према тужиоцима представљају физичко и психичко насиље и да тужиоци осећају страх и немоћ у односу на туженог, правилно је првостепени суд одредио мере заштите о насиља у породици.

    У складу са напред изнетим, овај суд је, применом одредбе члана 390. ЗПП, одлучио као у изреци.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА- СУДИЈА
Ђура Тамаш с.р.

Напомена:
Рев 59/2014 од 30.01.2014.године одбијена је као неоснована ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж2 бр. 622/13.