• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМ САД
Гж2. 80/14
25.02.2014.године
Нови Сад

У  И М Е   Н А Р О Д А!

    Апелациони суд у Новом Саду, у већу за решавање спорова из породичних односа,  састављеном од судија Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Радославе Мађаров и Наде Бачкалић, чланова већа,  у парници тужиоца К. К. из Б. против туженог К. Л. из Б. Т., кога заступа пуномоћник М. Ч. адвокат из Б. Т., ради издржавања, одлучујући о жалби туженог на пресуду Основног суда у Суботици, Судска јединица у Бачкој Тополи, II-20П2. 787/13-9 од 25.10.2013.године, у седници већа одржаној дана 25.02.2014.године, донео је

П  Р  Е  С  У  Д  У

    Жалбу као неосновану ОДБИЈА и пресуду Основног суда у Суботици, Судска јединица у Бачкој Тополи, II-20П2. 787/13-9 од 25.10.2013.године ПОТВРЂУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

    Пресудом првостепеног суда усвојен је тужбени захтев, тако да је обавезан тужени К. Л. да на име свог дела издржавања тужиоца К. К. плаћа износ од 15.000,00 динара месечно почев од 15.07.2013.године па док за то постоје законски услови, до 10.тог у месецу за текући месец, доспеле износе са законском затезном каматом рачунајући од доспећа сваког појединачног износа до коначне исплате, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом извршења. Одлучено је да свака странка сноси своје трошкове.

    У благовременој жалби на ову пресуду тужени је навео да исту побија због битне повреде процесног права, погрешно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.  Предложио је да се побијана пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење.

    Жалба је неоснована.

    Другостепени суд је испитао првостепену пресуду у границама разлога наведених у жалби и разлога на које пази по службеној дужности према одредби члана 386. став 3. ЗПП-а и установио да нема битних повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачке 1. до 3., 5. 7. и 9. нити повреда на које жалба указује. Првостепени суд је потпуно и правилно утврдио чињенично стање и правилно применио материјално право, усвојивши тужбени захтев у целости.

    Према утврђеним чињеницама, тужилац К. К. рођен ......године студент је IV године студија на Природно математичком факултету у Н. С., редовно испуњава обавеза скопчане с школовањем, а од августа 2012.године његов отац не учествује у његовом издржавању. Родитељи тужиоца су се сепарисали априла месеца 2012.године. По завршетку семестра, у току лета, тужилац је боравио код оца и радио на пословима у пољопривреди, а августа 2012.године отац му је саопштио да напусти кућу и да га неће у даљем финансирати. Тужилац је преселио код мајке која живи у Б., током школске године борави у Н. С. где за становање плаћа 90 евра, о викендима долази код мајке, мајка му припрема храну коју користи током недеље, са мајком је летос радио на брању јабука и тако зарадио 12.000,00 динара. Од напуштања очевог дома једном је био на ручку у тој кући по позиву своје сестре.

    Тужиочева мајка К. И. (рођена .....године) живи у Б. у сопственој кући коју је купила од продате земље, нема сталних прихода, ни друге имовине, ради у надницу по кућама, у воћњацима и на другим физичким пословима.

    Тужени К. Л. (рођен ........године) бави се сточарством и ратарством, држи више бикова и више крава, испоручује млеко, свиње и живину држи за потребе домаћинства, обрађује 10 – 12 кј земље сопственом механизацијом, којом и другим лицима пружа услуге уз накнаду.

    Родитељи тужиоца имају још два сина и ћерку, сви су пунолетни, најстарији син живи засебно у својој кући, а други син и ћерка живе код оца, с тим што повремено раде и бораве на другом месту. Тужени нема законску обавезу издржавања других лица осим тужиоца.

    Суд је утврдио обим потреба тужиоца и износ неопходан за подмирење његових потреба од 30.000,00 динара на месечном нивоу. Оцена о могућностима дужника издржавања заснива се на чињеницама које су о његовим приликама изнете у поступку, у ком се он није одазвао позиву суда ради саслушања, нити пружио доказе о разлозима спречености да се том позиву одазове.

    Другостепени суд прихвата чињенично стање утврђено првостепеном пресудом, као и примену материјалног права. Налази да је висина издржавања одређена у складу са критеријумима прописаним чланом 160. Породичног закона, који у ставу 1. прописује да издржавање се одређује према потребама повериоца и могућностима дужника издржавања, при чему се води рачуна о минималној суми издржавања, а у осталим одредбама упућује како се прописани критеријуми цене, што је у конкретном случају на правилан начин учињено. Када се у виду има минимална сума издржавања која од 01.05.2013. године износи 23.969,00 динара и околност да је тужилац успешан студент и да студира у граду удаљеном од дома његове мајке, који представља и његов дом, јасно је да износ његових потреба премашује износ минималне суме издржавања, те је сасвим прихватљива оцена првостепеног суда о потребама тужиоца, као повериоца издржавања.

    За студента чија мајка није запослена и нема имовине из које би приходе остваривала, за разлику од туженог оца који располаже таквом имовином и користи је за стицање прихода, износ издржавања на терет оца од 15.000,00 динара месечно није енорман, како се то жалбом наводи, већ представља сасвим скроман износ доприноса тужиочевом издржавању, свакако недовољан за подмирење целокупних потреба тужиоца који на месечном нивоу износе око 30.000,00 динара.

    У законској обавези издржавања пунолетног детета које се школује стоје његови родитељи. Такву обавезу нема брат. Жалилац се упућује на регулативу чл.155 Породичног закона, као одговор на неприхватљиво жалбено схватање да је тужбом требао бити обухваћен и брат туженог зато што привређује са оцем као нужни супарничар, које својство брат нема у спору о законском издржавању између тужиоца као повериоца издржавања и туженог као дужника издржавања.

    У ситуацији да више од годину дана отац не учествује у издржавању сина који студира и да је својим ставом истог удаљио из куће, односно син се повиновао очевом налогу да напусти дотадашњи дом и под таквим околностима прешао у дом мајке, где је у оскудици и сам радио у надницу у мери у којој су му то омогућавале примарне обавезе око студирања, жалилац се с успехом не може позивати на одредбу чл. 155 ст.4 Породичног закона. Насупрот његовог схватања као дужника издржавања, очигледна неправда очитовала се за повериоца издржавања, ускраћивањем очекиваног издржавања од родитеља, који у таквој и моралној и законској обавези стоји.

    Успешност тужиоца у студирању, оправдава његово опредељење да изнајми собу која му обезбеђује услове потребне за учење и не трпи критику да он треба самог себе да издржава, примером извесних младића којима је медијска пажња посвећена управо због оног по чему се издвајају од уобичајеног за студентски живот. Изван уобичајеног и разумно очекиваног режима живота студента који уредно удовољава својим обавезама, као што то тужилац чини, жалбом упућене примедбе остају без утицаја. Тужилац је на погодан и скроман начин организовао свој боравак у Н. С. због школовања,суду је подробно представио трошкове које има, у висини која се у разумну сумњу не доводи, замерком жалиоца да трошкови нису документовани. Суд чињенице утврђује на основу изведених доказа чију доказну вредност цени, па код уверења о искрености тужиоца, властан је да чињенице утврди на основу његовог исказа. Осим тога, цени се и држање туженог, сада жалиоца, као странке која није дошла на саслушање (члан 282 ст.2 ЗПП-а), а у жалби износи низ примедби на држање тужиоца и поступање суда, без конкретизације да је коју од битних чињеница суд погрешно утврдио или пропустио да утврди, везано за прилике жалиоца и његове могућности да новчано доприноси издржавању тужиоца.

    На главној расправи 16.10.2013. године донето је решење којим је одбачен захтев за изузеће поступајуће судије, стављен на том рочишту за главну расправу од стране пуномоћника туженог. Из садржине расправног записника, закључује се да је поступљено у складу са одредбама чл.70 важећег ЗПП-а, те нема битне повреде поступка на коју жалба неосновано указује.

    У односу на одлуку о трошковима поступка, жалбом се конкретизоване примедбе не упућују.

    Из изнетих разлога оценивши да не постоје разлози због којих се пресуда побија, као ни разлози на које пази по службеној дужности, другостепени суд је одлучио као у изреци применом чл. 390 ЗПП-а и по овлашћењу из чл. 396 ст.2 истог Закона детаљније не образлаже пресуду.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Јелица Бојанић Керкез,с.р.
з.т.о.

Напомена
Рев 756/2014 од 16. 07. 2014 године одбијена је као неоснована ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж2 80/14 од 25.02.2014.године.