• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМ САДУ
Гж2.581/13
15.10.2013. године
НОВИ САД

У    И М Е   Н А Р О Д А !

    Апелациони суд у Новом Саду, у другостепеном већу састављеном од судија Јелице Бојанић-Керкез, председника већа, Радославе Мађаров и Наде Бачкалић, чланова већа, у правној ствари тужилаца малолетних Д. Д.1 и Т. Д., које заступа законски заступник Д. Д.2, отац, свих из К., против туженог Д. Н. из Н. С., којег заступа пуномоћник М. О., адвокат из Н. С., ради издржавања, одлучујући о жалби туженог против пресуде Основног суда у Новом Саду број П2.1161/2013 од 31.07.2013. године, у седници већа одржаној дана 15.10.2013. године донео је

П Р Е С У Д У

    Жалбу ОДБИЈА, пресуду Основног суда у Новом Саду број П2.1161/2013 од 31.07.2013. године ПОТВРЂУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

    Првостепеном пресудом тужени је обавезан да на име свог доприноса издржавању малолетних тужилаца, својих унука плаћа месечни износ од по 5.000,00 динара, укупно 10.000,00 динара до 05-тог у месецу на руке законског заступника малолетне деце Д. Д.2, оца, почев од 13.05.2013. године па убудуће док за то постоје законски услови ( став 1. изреке). Одређено је да свака странка сноси своје парничне трошкове ( став 2. изреке).

    Против ове пресуде тужени је изјавио благовремену жалбу из свих разлога предвиђених одредбом чл. 373. ст. 1. ЗПП-а, са предлогом да је овај суд преиначи тако да тужбени захтев одбије или је укине и предмет врати првостепеном суду на поновни поступак.

    Жалба није основана.

    Испитавши првостепену пресуду у границама жалбених, као и разлога на које пази по службеној дужности по одредби чл. 386. ст. 3. ЗПП-а, овај суд налази да је она донета без битних повреда одредаба парничног поступка, те да је на потпуно и правилно утврђено чињенично стање правилно примењено материјално право.

    Према утврђењу првостепеног суда над малолетним тужиоцима Д., рођеним … … …. године и Т., рођеном … … … године родитељско право самостално врши отац Д. Д.2, будући да је њихова мајка умрла … … … године. Тужени је тужиоцима деда по мајци.

    Малолетни тужиоци живе у домаћинству са оцем и бабом по оцу, у бабиној кући у К.. Отац тужилаца је запослен са месечном зарадом од 23.741,74 динара. Осим зараде има месечна примања по основу дечјег додатка у висини од 7.000,00 динара. Других прихода нема. Имовине нема. Обавезу издржавања трећих лица нема. Баба тужилаца има месечну пензију од 12.907,00 динара. Деда тужилаца по оцу је разведен од бабе и живи у Р. Б. и Х.. Повремено долази у К., па у тим приликама помаже овом домаћинству куповином хране и плаћањем рачуна.

    Малолетни Д. је ученик четвртог разреда основне школе, док је малолетна Т. дете ометено у развоју, носи пелене и похађа други разред специјалне школе у Н. С.. Потребе обоје деце на месечном нивоу износе 38.333,00 динара.

    Тужени, рођен …. године је инвалидски пензионер са месечном пензијом од 31.066,10 динара. Власник је трособног стана у Н. С., у коме живи са супругом, рођеном …. године, којом се оженио …. године. Супруга нема стално запослење, већ се повремено радно ангажује у књиговодственој агенцији своје сестре. На тај начин може да оствари месечни износ од 6.000,00 динара. У протеклих годину дана тужени је видео малолетног Д. два пута, а са Т. ређе комуницира. Тужени обавезу издржавања трећих лица нема.

    Оба домаћинства по основу режијских трошкова имају месечне издатке од око 15.000,00 динара.

    На подлози овако утврђених чињеница првостепени суд позивом на регулативу чл. 154. Породичног закона налази да недостајуће приходе у задовољењу потреба малолетних тужилаца у домаћинству у коме живе, а које помаже деда по оцу малолетних тужилаца има обавезу да надомести тужени, плаћањем месечних износа од по 5.000,00 динара за свако дете, укупно 10.000,00 динара.

    Тужени жалбеним указивањем не доводи у сумњу правилност утврђења чињенице висине укупног износа који је нужан за подмирење основних потреба малолетних тужилаца. Чињенично је утврђено да баба по оцу подмирује стамбене потребе малолетних тужилаца и њиховог законског заступника, те да приходи које остварују чланови тог домаћинства по основу рада и социјалних примања нису довољни за задовољење дечјих потреба и плаћање режијских трошкова. Не треба занемарити чињеницу да осим малолетних тужилаца и њихов отац, као и баба имају личне егзистенцијалне потребе. Потребе овог домаћинства делимично задовољава деда по оцу који живи у Б. и Х., повременим плаћањем рачуна и куповином хране.

    Код оваквог утврђења допринос деде и бабе по оцу у задовољавању потреба малолетних тужилаца свакако није вредносно нижи од 10.000,00 динара месечно, који износ спрам утврђених потреба деце, по становишту и овог суда, има обавезу да плаћа  тужени, који је стамбено обезбеђен и има радно способну супругу.

    Одлука о парничним трошковима правилно је заснована на одредби чл. 207. Породичног закона.

    Из изнетих разлога одлука у изреци донета је на основу одредбе чл. 390. ЗПП-а.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
ЈЕЛИЦА БОЈАНИЋ-КЕРКЕЗ,с.р.
зто:

НАПОМЕНА :
Рев 14/2014 од 11.06.2014. године. Одбијена је као неоснована ревизија туженог, изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж2 581/13.