• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМ САДУ
Гж2.232/14
16. маја 2014. године
Нови Сад


У ИМЕ НАРОДА!

    Апелациони суд у Новом Саду, у већу за решавање спорова из породичних односа, у саставу судија Јелице Бојанић-Керкез, председника већа, Радославе Мађаров и Наде Бачкалић, чланова већа, у правној ствари тужиља-противтужених I М. Ц. и II млт.А. Ђ., коју заступа законска заступница мајка М. Ц., обе из С., заступане по пуномоћнику А. М., адвокату у С., против туженог-противтужиоца З. Ђ. из Ч., кога заступа пуномоћник С. Н., адвокат из С., ради измене одлуке о одржавању личних односа и издржавању, одлучујући о жалбама парничних странака против пресуде Основног суда у Сомбору број 4.П2.671/13 од 21. фебруара 2014. године, у седници већа одржаној 16. маја 2014. године, донео је

П Р Е С У Д У

    Жалбу тужиља-противтужених ДЕЛИМИЧНО УСВАЈА, ДЕЛИМИЧНО ОДБИЈА, жалбу туженог-противтужиоца ОДБИЈА, пресуду Основног суда у Сомбору број 4.П2.671/13 од 21. фебруара 2014. године

ПРЕИНАЧАВА у делу којим је одлучено о начину одржавања личних односа млт.А. Ђ. и туженог-противтужиоца З. Ђ. тако што одређује да ће се виђање током зимског и летњег школског распуста одвијати на начин да ће млт.А. код оца проводити прву половину, а код мајке другу половину тих распуста,

ПОТВРЂУЈЕ у преосталом делу.

О б р а з л о ж е њ е

    Првостепеном пресудом одређено је да се мења пресуда Основног суда у Сомбору број П2.161/10 од 19. новембра 2010. године у делу начина одржавања личних односа млт.А. Ђ. и туженог-противтужиоца тако што је одређено да се лични контакти детета са оцем одржавају првог викенда у месецу у трајању од петка у 12,00 часова до суботе у 20,00 часова, трећег викенда у месецу у трајању од петка у 12,00 часова до недеље у 20.00 часова, четврте недеље у месецу петком у трајању од 12,00 до 20,00 часова, током зимског распуста наизменично првих и последњих 7 дана и током летњег школског распуста у два дела по 7 и 12 тачно дефинисаних дана током месеца јуна и августа, наизменично сваке друге године код оца за дан рођендана детета, државних и верских празника у трајању од 09,00 до 20,00 часова и  за крсну славу оца у трајању од 09,00 до 20,00 часова, уз обавезу туженог да о свом трошку преузима млт.А. из домаћинства мајке, одводи је у своје домаћинство и о свом трошку је поновно врати у домаћинство мајке. Обавезан је  тужени-противтужилац да на име издржавања млт.А. плаћа месечно износ од 8.000,00 динара почев од дана подношења тужбе 09.09.2013. године па док за то постоје законски услови, до 10. у месецу за текући месец, а доспеле рате одједном у року од 15 дана, са законском затезном каматом од доспелости сваке појединачне рате до исплате, под претњом извршења, чиме је измењена пресуда Општинског суда у Сомбору број П.848/07 од 13.12.2007. године у делу одлуке о висини дечјег издржавања. Преко досуђених до тражених 11.000,00 динара месечно, тужбени захтев је одбијен. Одређено је да свака странка сноси своје парничне трошкове.

    Против ове пресуде благовремене жалбе изјавиле су обе парничне странке. Тужиље-противтужене побијају првостепену пресуду из свих законом прописаних разлога. Предлажу да пресуда буде преиначена, термини виђања млт.А. са оцем у току зимског и летњег распуста јасно прецизирани, захтев за идржавање у целости усвојен и тужиљама досуђени трошкови првостепеног и овог жалбеног поступка.

    Тужени-противтужилац првостепену пресуду побија у делу о начину одржавања личних односа, из разлога погрешне примене материјалног права. Предлаже да пресуда буде преиначена и одређено да заједнично дете странака борави у домаћинству туженог сваки други викенд почев од правноснажности пресуде па док за то постоје законски услови и то један викенд у трајању од петка у 14,00 часова до суботе до 20,00 часова, а други викенд у трајању од петка од14,00 часова до недеље до 20,00 часова, да борави у домаћинству туженог петком од 12,00 часова до 20,00 часова у сваком оном викенду када дете остаје у домаћинству тужиље, те да се обавеже да о свом трошку преузима дете из домаћинства мајке и доводи га у своје домаћинство, уз обавезу тужиље да о свом трошку преузима дете из домаћинства туженог и враћа га у своје домаћинство, те да свака странка сноси своје трошкове жалбеног поступка.

    Жалба тужиља-противтужених је делимично основана, док је жалба туженог-противтужиоца неоснована.

    Испитавши првостепену пресуду у границама жалбених разлога, као и по службеној дужности у смислу одредбе члана 386. став 3. ЗПП, овај суд налази да је првостепени суд без битних повреда одредаба парничног поступка из члана 374. ст.2. тач.1., 2., 3., 5., 7. и 9. ЗПП, правилно утврдио све релевантне чињенице, на које је правилно применио материјално право, осим у делу којим је одлучено о начину и динамици одржавања личних контаката између млт.А. и туженог-противтужиоца током школских распуста.

    Према утврђеним чињеницама, правноснажном пресудом Основног суда у Сомбору број П2.161/2010 од 19.11.2010. године одређено је да се мења претходна пресуда истог суда П.848/07 од 13.12.2007. године у делу којим је одлучено о одржавању личних односа З. Ђ. са заједничким дететом парничних странака млт.А. Ђ.. Њоме је установљен редован модел виђања оца са дететом-један дан у току сваког викенда од 10,00 до 19,00 часова, један радни дан у току недеље од 12,00 до 19,00 часова, те детаљно регулисано виђање по принципу наизменичности на дан православних верских и државних празника, крсне славе и дететовог рођендана, с тим да је отац обавезан да долази по дете и враћа га на адресу мајке по истеку термина за виђање. У преосталом делу којим је одлучено о висини обавезе овде туженог-противтужиоца за дечје издржавање, претходна пресуда П.848/07 је остала неизмењена.

    Млт.А. Ђ., рођена ......... године, је по прекиду заједнице живота родитеља наставила да живи са мајком М. Ц. у С., у домаћинству мајчиних родитеља. Сада похађа први разред основне школе у С. Виђање са оцем је реализовано на основу судских одлука, будући да је родитељска комуникација бивших супружника оптерећена судским поступцима који су обухватили и поступак, односно пресуду која је дефинисала насиље оца према мајци са мерама заштите од насиља. Оба родитеља указују на потребу промене актуелног начина виђања детета са оцем, условљену новим животним циклусом детета, уз препознавање значај наставка виђања детета са оцем.

    Тужиља-противтужена М. Ц. са млт.А. станује са својим родитељима у заједничком домаћинству. Родитељи су пензионери са месечним примањима у износу од по 21.000,00-22.000,00 динара. Запослена је у општој болници у С. са просечном месечном зарадом од 42.127,00 динара, из којих примања учествује у плаћању дела комуналних трошкова домаћинства, у преосталом подмирујући потребе млт.А. које на месечном нивоу износе око 23.000,00 динара. Дечје потребе обухватају трошкове исхране на месечном нивоу у износу од 15.000,00 динара,  гардеробу 3.000,00 динара, школска давања 1.000,00 динара, те утрошак за грејање и струју (416,00 динара и 1.000,00 динара месечно), и летовање 2.897,00 динара месечно.

    Тужени-противтужилац З. Ђ. станује у Ч. у заједничком домаћинству са родитељима, братом и његовом породицом. Запослен је у предузећу „С.“ а.д. у реструктурирању у С. и ради по сменама, за просечну месечну плату од 31.115,00 динара. Његови родитељи су пензионери са примањима од по 20.000,00 динара, брат је запослен са зарадом од око 25.000,00 динара. Братовљева супруга није запослена већ брине о двоје деце. Просечни месечни трошкови туженог обухватају трошак од око 8.000,00 динара на име одласка и враћања млт.А. у С. (бензин за аутомобил), кредитна месечна обавеза у износу од 5.000,00 динара на име кредита за куповину аутомобила, лекови за астму од које болује у износу од 3.000,00 динара, трошкови комуналија (огрев 416,00 динара, вода 128,00 динара, струја 1.714,00 динара), месечне активности са ћерком (излет 250,00 динара). Тужени-противтужилац не поседују имовину, нити има другу обавезу издржавања ког лица осим млт.А..

    На основу утврђених чињеница, првостепени суд налази да има места измени претходне судске одлуке у делу о начину одржавања личних односа туженог-противтужиоца и млт.А. на начин да се они одржавају током три викенда у месецу (први викенд од петка у 12,00 часова до суботе у 20,00 часова, трећи викенд од петка у 12,00 до недеље у 20,00 часова и четврти викенд петком од 12,00 до 20,00 часова), затим током зимског распуста наизменично првих или последњих 7 дана у месецу, током летњег распуста у два дела по 7 и 12 тачно дефинисаних дана током јуна и августа, наизменично сваке друге године код оца на дан рођендана детета, државних и верских празника од 09,00 до 20,00 часова и за очеву крсну славу од 09,00 до 20,00 часова, уз обавезу туженог да млт.дете преузима и враћа у домаћинство мајке. Основаним суд налази и захтев за измену висине обавезе издржавања туженог-противтужиоца на име дечјег издржавања, коју одређује по захтеву повериоца на номинални износ од 8.000,00 динара месечно (уместо претходно одређеног процентуално одређеног износа у висини од 20% од зараде туженог-противтужиоца), док тужбени захтев преко досуђеног до траженог износа од 11.000,00 динара одбија као неоснован.

    Испитујући ожалбену пресуду по жалбама обе парничне стране, овај суд налази да је одлука првостепеног суда у погледу модела и динамике одржавања личних односа детета са оцем правилно заснована на регулативи чл.61.ст.1. и 272.ст.2. Породичног закона, осим  у делу којим се регулише начин и динамика виђања током школских распуста. Правилном се по становишту овог суда показује и одлука о висини тужениковог доприноса издржавању млт.А., који је одређен у свему у складу са критеријумима и правилима из чл.160., 161., 162. и 164. Породичног закона.

    Интереси млт.А. као детета школског узраста, те тужеников рад по сменама оправданим чине захтев за дефинисање термина виђања на начин установљен ожалбеном пресудом, који је постављен као редован модела виђања са продуженим боравком детета код оца (ноћењем) и као такав је широко одређен, будући да тужени-противтужилац на располагању за виђање са ћерком има чак три викенда на месечном нивоу. Нејсноће које тужени види у овако одређеном моделу виђања остају неутемељене, с обзиром на то да је сасвим јасно да на месечном ниову он има на располагању три викенда (недеље како првостепени суд наводи) за виђање са дететом, што је са аспекта практичне реализације његовог права, дефинисано на довољно одређен и начин подобан извршењу, и не води томе да, како он у жалби наводи, постоје месеци у којима би том динамиком дете видео само једном месечно. У сваком месецу понаособ врши се одређивање првог, трећег и четвртог викенда за виђање детета са оцем, што његово право ни у ком случају не умањује јер су три виђања загарантована, колико год да конкретни месец обухвати викенда (три, четири или пет). При том, уобичајени редован модел одржавања личних односа детета са родитељем са којим не живи подразумева виђање током два викенда месечно.

    У супрот наводима жалбе туженог-противтужиоца, нема основа да се његови трошкови одласка по дете и његовог враћања у мајчино домаћинство, поделе између парничних странака. Право туженог на виђање са дететом установљено је у његову корист, и он је дужан сносити трошкове његове реализације.

    Са друге стране, жалбом тужиље-противтужене основано се указује да је у дефинисању начина и динамике виђања млт.А. са оцем у току школских распуста остало нејасно у којим периодима током тих распуста она борави код оца. У циљу разјашњења и олакшања реализације виђања, овај суд налази неопходним да ожалбена опресуда у том делу буде преиначена одређивањем да ће млт.А. са оцем проводити прву половину зимског и летњег распуста, а са мајком другу половину истог. У односу на овако постављен начин виђања, родитељи ће планирати своје годишње одморе са дететом. Установљена динамика је на бенефит млт.А. будући да јој је омогућено да другу половину распуста проводи са мајком као родитељем којем је поверена и који се непосредно стара о задовољењу њених потреба, што је значајно са аспекта припреме за почетак школског полугодишта, односно нове школске године.

    Жалбе парничних странака неосноване су у побијању висине обавезе издржавања туженог-протитужиоца. Имајући у виду његове свеукупне материјалне прилике, чињеницу да је тужиља-противужена у нешто повољнијој финансијској ситуацији и висину укупних месечних потреба млт.А., овај суд налази да је износ од 8.000,00 динара, на колико је тужени обавезан да издржавању детета доприноси, у складу са његовим могућностима као дужника издржавања као и са потребама повериоца издржавања, уз уважавање минималне суме издржавања као корективног фактора. Тужеников новчани допринос захвата не више од четвртине његове зараде, што му оставља простора да удовољи својим осталим издацима који у сваком случају не могу имати приоритет над законском обавезом издржавања детета. Са друге стране, досуђеним износом удовољава се принципу да дете живи у складу са стандардом својих родитеља, при чему се терет издржавања не пребацује у претежној мери на мајку, која чињеницом да јој је дете поверено на самостално вршење родитељског права, није престала бити солидарни дужник дечјег издржавања, заједно са оцем. У тренутној констелацији материјалних прилика оба дужника издржавања, овај суд сматра да најбољи интерес детета и разлози правичности оправдавају висину туженикове обавезе издржавања. 

    Указује се првостепеном суду да је у изреци ожалбене пресуде (ст.3.) дошло до очигледне грешке у означавању датума пресуде која се мења-П2.161/10, која је донета 19.11.2010., а не 2011. године. Иако ова омашка не доводи у питање идентитет наведене пресуде, она се може у свако доба исправити по чл.362.ЗПП. 

    Правилно је првостепени суд одлучио о трошковима поступка применом одредбе члана 207. Породичног закона. Разлози правичности и жалбени успех парничних странака оправдавали би одлуку овог суда да свака странка сама сноси трошкове којима се изложила вођењем овог жалбеног поступка. Како странке своје жалбене трошкове нису по врсти и висини определили у складу са регулативом чл.163.ст.1.-4. ЗПП, о истима није одлучивано, јер је изостао захтев по којем би овај суд био дужан да поступи.

    Одлука као у изреци донета је на основу чл.390. и 394.тач.4. ЗПП.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Јелица Бојанић-Керкез, с.р.
Зто:

напомена:
Рев 1169/2014 од 01.10.2014.године одбијене су ревизије парничних странака изјављене против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж2 232/14.