• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

Република Србија
Апелациони суд у Новом Саду
Гж2.216/14
12. мај 2014. године
Нови Сад

У ИМЕ НАРОДА

    Апелациони суд у Новом Саду у већу судија Ђуре Тамаша, председника већа, Здравка Василића и Љиљане Цицмил, чланова већа, у парници тужиљa млт. Б. И.1 и млт. Б. И.2 које заступа законска заступница мајка Б. А. из О., .... .... ..... .., стан бр. ., чији је пуномоћник Д. К., адвокат у Н. С., против туженог Б. Д. из Н. С.,.... ..... ../.а, чији је пуномоћник Т. Д., адвокат у Н. С., ради измене висине издржавања, одлучујући о жалби туженог против пресуде Основног суда у Новом Саду П2.849/2013 од 05. фебруара 2014.г., у седници већа одржаној дана 12. маја 2014.г., донео је

ПРЕСУДУ

    Жалба туженог се ОДБИЈА и пресуда Основног суда у Новом Саду П2.849/2013 од 05. фебруара 2014.г. у усвајајућем делу и делу одлуке о парничним трошковима ПОТВРЂУЈЕ.

    ОДБИЈА СЕ захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Образложење

    Побијаном пресудом је обавезан тужени да на име свог дела доприноса за издржавање млт. Б. И.1 плаћа месечно износ од 3.000,00 динара почев од 05. априла 2013.г. до 04. фебруара 2014.г., а од 05. фебруара 2014.г. па убудуће док за то постоје законски услови износ од 8.000,00 динара, a за издржавање млт. Б. И.2 плаћа месечно износ од 3.000,00 динара почев од 05. априла 2013.г. до 04. фебруара 2014.г., а од 05. фебруара 2014.г. па убудуће док за то постоје законски услови износ од 7.000,00 динара, исплатом доспелих рата одједном, а убудуће до 10. у месецу за текући месец, са законском затезном каматом на сваки појединачни износ у случају закашњења, уплатом путем поштанске уплатнице на адресу мајке законске заступнице Б. А., у року од 15 дана под претњом извршења, па је утолико измењена висина издржавања утврђена пресудом Општинског суда у Новом Саду П.10942/08 од 22. јула 2009.г. Одбијен је део тужбеног захтева преко досуђених 3.000,00 динара на име доприноса за издржавање млт. Б. И.1 до тражених 10.000,00 динара почев од 05. априла 2013.г. до 04. фебруара 2014.г., као и од досуђених 3.000,00 динара на име издржавања млт. Б. И.2 до тражених 9.000,00 динара почев од 05. априла 2013.г. до 04. фебруара 2014.г. Надаље, одбијен је и део тужбеног захтева преко досуђених 8.000,00 динара на име доприноса за издржавање млт. Б. И.1 почев од 05. фебруара 2014.г. па убудуће док за то постоје законски услови до тражених 10.000,00 динара и од досуђених 7.000,00 динара на име доприноса за издржавање млт. Б. И.2 почев од 05. фебруара 2014.г. па убудуће док за то постоје законски услови до тражених 9.000,00 динара. Обавезан је тужени да млт. тужиљама накнади парничне трошкове у износу од 76.500,00 динара, у року од 15 дана.

    Тужени је изјавио благовремену жалбу против усвајајућег дела наведене пресуде и одлуке о парничним трошковима, из свих разлога прописаних одредбом чл. 373. ст. 1. ЗПП-а.

    Апелациони суд је испитао побијану пресуду у смислу чл. 386. ЗПП-а у вези чл. 202. ПЗ-а и нашао да је жалба неоснована.

    У првостепеној пресуди не постоје битне повреде одредаба парничног поступка из чл. 374. ст. 2. тач.1.-3., 5., 7. и 9. ЗПП-а, на које суд пази по службеној дужности. Није основан неконкретан жалбени навод туженог да у побијаној пресуди постоји битна повреда одредаба парничног поступка из чл. 374. ст. 2. тач. 12. ЗПП-а будући да пресуда садржи довољне, јасне и непротивуречне разлоге о битним чињеницама.

    У првостепеном поступку је утврђено да је пресудом Општинског суда у Новом Саду П.10942/08 од 22. јула 2009.г. тужени обавезан да на име свог дела доприноса за издржавање месечно плаћа за млт. Б. И.1 износ од 5.000,00 динара, а за млт. Б. И.2 износ од 4.000,00 динара, сваког 10. у месецу, почев од 22. јула 2009.г. па убудуће док за то постоје законски услови, на руке законске заступнице мајке Б. А. Од доношења ове пресуде, мајка млт. тужиља је засновала нову ванбрачну заједницу у којој је 2012. године рођена млт. Н. Ђ. У време доношења претходне одлуке живела је са млт. тужиљама у Н. С., ....... .., у стану који је власништво ње и туженог у по ½ дела, и на ком је утврђено право становања млт. тужиља до пунолетства. У току је поступак судске продаје тог стана. Сада са децом живи у О., у заједничком домаћинству са ванбрачним супругом, у стану који је његово власништво. Рачун за комуналне услуге за овај стан је износио за јун 2013.г. 2.080,00 динара, а за мај 2013.г. 1.512,00 динара, док је за струју рачун износио за јун 2013.г. 1.582,66 динара. У време претходне пресуде мајка млт. тужиља је на име зараде примала 18.000,00 динара месечно, и од додатног рада око 100 евра месечно.  И сада је запослена, налази се на породиљском одсуству и прима накнаду зараде у износу од нето 27.502,00 динара. Месечна зарада њеног ванбрачног супруга се креће од 85.000,00 до 104.000,00 динара. У време доношења претходне пресуде млт. Б. И.1 је имала 10 година и похађала је 5. разред основне школе, а сада има 15 година и ученик је 1. разреда средње школе. За месечну карту за превоз јој је потребно у просеку око 5.500,00 динара, за ужину у школи 100,00-150,00 динара дневно, а књиге за ову школску годину су коштале око 10.000,00 динара. Млт. Б. И. је у време доношења претходне пресуде имала 8 година и похађала је 1. разред основне школе, са сада има 12 година и ученик је 6. разреда. Књиге добија у школи, а за школски прибор је њена мајка платила 6.000,00 динара. За ужину јој треба 60,00-80,00 динара дневно, а за одбојку 1.500,00 динара месечно. Носи наочаре са великом диоптријом па јој је неопходна замена једном годишње. У ту сврху је 21. јануара 2014.г. плаћен износ од 6.100,00 динара, а накнада од социјалног износи 900,00 динара. Тужени је у време доношења претходне пресуде остваривао зараду од око 17.000,00 динара месечно, ак у време пресуђења је запослен на одређено време, са зарадом од 17.000,00 до 20.000,00 динара. Сувласник је 1/2 дела стана и Н. С., ...... ... По основу наслеђа стекао је у својину ¼ дела заоставштине прецизније одређене у образложењу побијане пресуде. У време доношења раније пресуде тужени није имао стално место пребивалишта већ је повремено спавао код друга или мајке или у заједничком стану када мајка млт. тужиља није била тамо. Сада повремено живи код свог пријатеља за шта плаћа месечну закупнину од 5.000,00 динара. У међувремену, 2009. године, добио је кћерку млт. Б. М. за чије издржавање је судском одлуком обавезан да месечно плаћа износ од 6.000,00 динара, почев од 01. јуна 2013.г. па убудуће.

    На основу правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања, правилном применом материјалног права, првостепени суд је донео закониту одлуку када је одлучио као у изреци побијане пресуде.

    Сходно одредби чл. 164. ПЗ-а, измена висине издржавања је могућа уколико дође до промене у околностима на основу којих је донета претходна одлука уколико промењене, постојеће околности од значаја на страни примаоца и даваоца издржавања дају основа промени висине издржавања. Из одредбе чл. 160. ПЗ-а произлази да су критеријуми на основу којих се одређује висина доприноса за издржавање потребе повериоца издржавања и могућности дужника издржавања уз обавезу суда да води рачуна о минималној суми издржавања, при чему могућности дужника зависе од његових прихода, могућности за запослење и стицање зараде, његове имовине и личних потреба, обавезе да издржава и друга лица, те других околности од значаја за одређивање издржавања, а потребе повериоца од његових година, здравља, образовања, имовине, прихода те других околности од значаја за одређивање издржавања. У конкретном случају, неоспорна је измена околности на страни млт. тужиља које су старијег школског узраста (млт. И.1 је кренула у средњу школу, док је млт. И.2 сада ученик виших разреда основне школе), као и на страни туженог који је постао родитељ још једног млт. детета и стекао законску обавезу издржавања према њему. Овај суд је ценио настале релевантне околности на страни млт. тужиља и туженог и налази да је суд правилно применио одредбу чл. 160. ПЗ-а.

    Наиме, из чл.160. ПЗ-а проистиче да је тужени, као и други родитељ-мајка, дужан да доприноси издржавању своје малолетне деце, не само према стварним приходима, него и према својим могућностима да исте оствари, и у обавези је да уз повећано залагање, и максималним ангажовањем свих својих радних капацитета (кроз  додатни рад, обављање привремених и повремених послова и на сваки други подобан начин) доприноси њиховом издржавању у мери потребној за обезбеђење просечног животног стандарда. Тужени је млад, здрав и радно способан. Како се непосредно не стара ни о једном детету, та околност му омогућава да се и додатно временски радно ангажује ради обезбеђење егзистенцијалних потреба своје деце, па се стога не могу уважити његови наводи о незапослености и неквалификованости. Стога је потребно да тужени као дужник издржавања исцрпи све доступне изворе прихода ради издржавања млт. деце. Следствено наведеним разлозима, овај суд је становишта да обавезивањем туженог на плаћање утврђених износа, неће бити угрожена ни његова егзистенција, ни егзистенција млт. М. коју је дужна да издржава и мајка. Поред туженог, издржавању млт. тужиља подједнако доприноси и други родитељ, како новчано тако и бригом и старањем о млт. тужиљама, па се с тим у вези не могу уважити наводи туженог да је  његов део допринос већи. Надаље, неосновано се жалбом указује на околност да је материјални положај мајке много бољи, обзиром да и мајка има још једну законску обавезу издржавања (према детету из садашње заједнице), док њен супруг није у обавези да доприноси издржавању млт. тужиља. Ценећи све напред изнето, по становишту овога суда, досуђеним износом (уз допринос мајке) млт. тужиљама ће бити доступна средства у износу потребном за задовољавање егзистенцијалних потреба и омогућен просечан животни стандард.

    Са наведених разлога овај суд је потврдио одлуку о тужбеном захтеву у делу у којем је тужени побија жалбом.

    Потврђена је и одлука о парничним трошковима, која је у складу са одредбама чл. 153. ст. 2. и 154. ЗПП-а и одредбама чл. 207. ПЗ-а, имајући у виду успех у парници и разлоге правичности, при чему је висина истих правилно утврђена на основу важеће Адвокатске тарифе.

    Туженом нису досуђени трошкови жалбеног поступка јер у истом није успео, сходно чл. 153. ст. 1. ЗПП-а.

    Са наведених разлога, применом одредбе чл. 390. ЗПП-а, суд је одлучио као у изреци.

Председник већа-судија
Ђура Тамаш с.р.
зто

Напомена:
Рев 971/2014 од 01.10.2014.године одбијена је као неоснована ревизија туженог, изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж2. 216/14.