• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМ САДУ
Гж2. 79/16
4.02.2016. године
Нови Сад

У   И М Е   Н А Р О Д А

    Апелациони суд у Новом Саду, као другостепени грађански суд, у већу чији је председник судија Шалић Душица, а чланови судије Бајић Верица и Пејак Прокеш Оливера, у правној ствари тужиоца-противтуженог С. М. из Б. Ј., ......... бр. .., кога заступа пуномоћник К. В., адвокат из Н. С., против тужене-противтужиље С. М. из Н. С., .... ..... бр. 16, коју заступа пуномоћник В. С., адвокат из Н. С., ради развода брака и вршења родитељског права, решавајући о жалбама тужиоца које су изјављене на пресуду Основног суда у Новом Саду П2. 523/15 од 23.09.2015. и допунску пресуду истог суда П2. 523/15 од 21.12.2015. године у нејавној седници већа која је одржана 4.02.2016. године донео је

П Р Е С У Д У 

    Жалбе тужиоца СЕ ОДБИЈАЈУ као неосноване, па се ПОТВРЂУЈЕ побијани део пресуде Основног суда у Новом Саду П2. 523/15 од 23.09.2015. године којим је одлучено о вршењу родитељског права над децом странака млт. С. Л. рођеним ......... и млт. С. Ј. рођеним ............ године, те којим је тужени обавезан да плаћа за њих издржавање, део којим је одлучено о одржавању личног односа тужиоца са децом и део којим је одлучено о парничним трошковима, те се ПОТВРЂУЈЕ допунска пресуда истог суда П2. 523/15 од 21.12.2015. године.

О б р а з л о ж е њ е

    Побијаном пресудом разведен је брак странака, тужена је одређена за родитеља који ће самостално вршити родитељско право над децом рођеном у овом браку-млт. Л. и млт. Ј., тужилац је обавезан да за њих плаћа издржавање у укупном износу од 12.500,00 динара почев од пресуђења (23.09.2015.) док је преостали износ до траженог укупног износа од 16.000,00 динара, одбијен. Уређен је начин одржавања личног односа деце са оцем и одређено је да свака странка сноси своје трошкове. Допунском пресудом тужилац је обавезан да децу одмах преда туженој.

    Тужилац је благовремено, преко пуномоћника, изјавио жалбу на одлуку о вршењу родитељског права,издржавању и уређењу личног односа, све због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања са предлогом да овај суд побијане пресуде укине. Жалба је благовремено изјављена и на  допунску пресуду, овог пута из свих разлога које предвиђа чл. 373 ст.1 ЗПП-а и са истим предлогом, да је овај суд укине.

    Тужена је одговором на жалбу оспорила наводе изнете у жалби на пресуду, док одговор на жалбу на допунску пресуду није достављен.

    Овај суд налази да жалбе нису основане.

    Првостепени суд је утврдио да су странке закључиле брак ...... године и у том браку рођено је двоје деце-млт. Л. ...... и млт. Ј.......... године. Заједница живота је због поремећених брачних односа прекинута ........ године и од тада није успостављена. Обе странке желе развод, тако да део пресуде којим је суд брак развео, није предмет жалбе. Тужилац живи у Б. Ј., у кући свога оца, у којој су странке до прекида заједнице живота становале, деца су код њега, а са мајком одржавају лични однос на начин како је то споразумно решено посредством органа старатељства коме се тужена одмах по прекиду заједнице живота обратила. У истом дворишту ове куће живи отац тужиоца, као и сестра тужиоца која није удата и која помаже тужиоцу у старању о деци, мада је и он вичан свим пословима у домаћинству. Запослен је као возач, а зарађује око 45.000,00 динара месечно. На адекватан начин се стара о деци, окарактерисан је од стране стручних лица органа старатељства као родитељ подобан да врши родитељско право.

    Тужена је, након инцидента у коме јој је тужилац претио ножем, којом приликом је помоћ тражила од тужиочевог оца и сестре, који су успели да га смире, прешла да живи у Н. С.. У том граду живе и њени родитељи, а она станује у закупљеном комфорном стану. Запослена је, зарађује око 55.000,00 динара месечно, високог је образовања. Децу није смела да поведе са собом, саветована у органу старатељства да регулише одржавање личног односа за време док траје судски поступак. Такође је од стручних лица органа старатељства окарактерисана као подобан родитељ за вршење родитељског права над децом

    За време трајања брака тужена је водила рачуна о деци у чему јој је значајно помагао и тужилац, али он због природе свог посла често и није био код куће. Сада у тим приликама о деци воде бригу његови отац и сестра. Иако јој је тужилац упутио озбиљне претње ако децу поведе са собом, те иако је кућу напустила на његов захтев и након изразито бурног инцидента, тужена је инсистирала да се не покреће поступак за заштиту од насиља у породици.

    Млт. Л. и млт. Ј. су психофизички здрава деца, похађају вртић, са мајком проводе готово сваки викенд и пар сати једног радног дана у недељи, имају топао и емотиван однос са оба родитеља, а и међусобно су изразито везани. Млт. Ј. је нешто приврженији оцу, а млт. Л. мајци.

    Суд утврђује да су материјалне потребе млт. Л. на месечном нивоу 14.000,00 динара, а млт. Ј. око 11.000,00 динара.

    Првостепени суд правилно утврђује да су оба родитеља подобна за самостално вршење родитељског права, али узимајући у обзир узраст деце, налази да је баш због тога у њиховом најбољем интересу да мајка врши родитељско право уз редовно одржавање њиховог личног односа са оцем. Такав став првостепеног суда прихвата и овај суд, налазећи да је одлука јасно образложена и заснована на релевантним чињеницама које су правилно утврђене. Погрешно би било и косило би се са најбољим интересом деце, да се раздвајају. Истина је да су навикнута на окружење у коме су до сад живела, али исто тако им ни амбијент у коме живи мајка није непознат јер су дужи временски период током трајања овог поступка одлазили на викенде код ње. Коначно, уз помоћ оба родитеља такав прелазак из једне у другу средину, промена вртића, амбијента, вршњачког окружења и сл. може да се превазиђе без последица на психофизички развој деце. Позитивно је и пожељно да су оба родитеља привржена деци, као и деца њима, да желе да врше родитељско право, али управо због сопствене одлуке о разводу брака, морају прихватити, као последицу тога, и чињеницу да ће деца морати бити поверена једном од њих, уз редовно одржавање личног односа с родитељем са којим не живе. Биолошки су деца у овом узрасту више везана за мајку и њено дуже присуство им је потребније, тако да је, у овом моменту, у најбољем интересу деце да мајка врши родитељско право, како је у овом поступку и одлучено.

    Неосновани су наводи жалбе којима се то доводи у питање, јер и у Н. С. ће деца похађати одговарајуће установе за време док је мајка на послу, а преостало време ће проводити управо са њом, док је у домаћинству оца значајна улога чланова његове шире породице, управо због његове честе одсутности и природе посла којим се бави.

    Овај суд не налази да постоје битне повреде поступка на које указује жалба као ни оне на које овај суд пази по службеној дужности у смислу чл. 386. ст. 3. ЗПП-а.

    Жалба инсистира на томе да је недовољна пажња посвећена томе колико је тужилац успешан у старању о деци за време трајања овог поступка, односно од прекида заједнице живота странака. То је свакако позитивно, али није аргумент који би водио закључку да и тужена не би била исто тако организована и успешна као родитељ коме су деца поверена. Она није децу оставила тужиоцу својевољно, него у жељи да их заштити и омогући редован лични однос, те избегне реализацију изречених претњи од стране тужиоца.

    Приликом поверавања деце на вршење родитељског права постоје ситуације као што је ова, да су оба родитеља успешна у родитељској улози, пожртвована, позитивна и одређивање једног од њих да врши родитељско право, не значи дисквалификацију другог родитеља у било ком смислу, нити његову неподобност. Исто тако околност што се отац значајно ангажовао у бризи о деци за време трајања брака, у ситуацијама када је био присутан, не значи да мајка то не би била у стању, него да су једноставно послове око деце делили.

    Исто тако наводи жалбе да је присуство оца у одрастању и васпитању двоје мушке деце неопходно, нису разлог за другачију одлуку суда, будући да ће отац и на даље бити присутан у њиховом одрастању кроз редовно одржавање личног односа, како је то пресудом и одређено.

    Висина материјалних потреба деце, као и износи одређени као обавеза тужиоца нису жалбом директно оспорени, а овај суд налази да су утврђења и одлуке суда у том делу у свему правилни и засновани на одредбама Породичног закона. Наведене износи тужилац је у могућности да плаћа без угрожавања сопствене егзистенције.

    Погрешно жалба на допунску пресуду сагледава процесну позицију у вези враћања предмета ради одлуке о предаји деце родитељу коме је поверено вршење родитељског права, а код кога се деца не налазе. Не ради се у прејудицирању одлуке, него о обавезном саставном делу сваке пресуде у смислу чл. 272. ст. 3. Породичног закона. Наиме, није потребно ни да жалбом буде указано да је то изостављено (овде то јесте учињено), као што није неопходно ни да такав захтев формулише родитељ који тражи да му буде поверено вршење родитељског права, а код кога се дете не налази. Суд, водећи поступак по службеној дужности о предаји детета или деце мора да одлучи, управо поштујући стандард најбољег интереса деце. У противном одлука о вршењу родитељског права не би могла да се реализује без новог поступка. Предаја деце мора бити саставни део пресуде о вршењу родитељског права ако се деца не налазе код родитеља кога првостепени суд одређује за вршење родитељског права.

    Другостепени суд одлучује тек о пресуди која садржи све елементе одлуке о вршењу родитељског права, дакле и о предаји деце, а свакако је тек тад у позицији и да такву пресуду потврди, укине, или преиначи, већ у зависности од основаности жалбе и правилности првостепене пресуде.

    Налазећи да је првостепени суд правилно утврдио релевантне чињенице и на исте правилно применио материјално  право, а да при томе није учинио битну повреду поступка на коју се указује жалбама, као ни оне на које овај суд пази по службеној дужности у смислу чл. 386. ст. 3. ЗПП-а, одлучено је као у диспозитиву сходно чл. 390. истог Закона.

Председник већа-судија
Душица Шалић,с.р.
Зто: