• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМ САДУ
Гж2. 85/16
10.02.2016. године
Н о в и   С а д

У  ИМЕ  НАРОДА

    Апелациони суд у Новом Саду, у већу судија Ђуре Тамаша, председника већа, Љиљане Цицмил и Вере Крстин, чланова већа, у правној ствари тужиоца Д. Ј. из Л., кога заступа пуномоћник М. Т. адвокат из Л., против тужене Г. Ј. из Л., коју заступа пуномоћник Б. Б. адвокат из Л., ради развода брака, одлучујући о жалби тужене изјављеној против пресуде Основног суда у Лозници П2. 294/13 од 19.10.2015. године, у нејавној седници већа одржаној дана 10.02.2016. године, донео је

П Р Е С У Д У

    Жалба СЕ ОДБИЈА и пресуда Основног суда у Лозници П2. 294/13 од 19.10.2015. године, ПОТВРЂУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

    Побијаном пресудом разведен је брак закључен дана ........ године у Л. између тужиоца Д. Ј. из Л. који је  рођен ........... године у Л. и тужене Г. Ј. рођене М. која је рођена ........... године у З., због трајно поремећених брачних односа у смислу чл.41 Породичног закона; свака странка сноси своје трошкове  поступка.

    Против ове пресуде жалбу је благовремено изјавила тужена, побијајујћи је из свих законом предвиђених разлога.

    Испитујући побијану пресуду у смислу чл.386 ст.3 ЗПП, овај суд је установио да је ова пресуда донета без битних повреда одредаба парничног поступка, на основу потпуно и правилно утврђеног релевантног чињеничног стања на које је материјално право правилно примењено, због чега је жалба тужене неоснована.  

    Према утврђењу првостепеног суда, тужилац и тужена су закључили брак ........ године и у брачној заједници су живели до пре седам година, када је њихова брачна заједница фактички прекинута и од када не живе као супружници. Прекиду фактичке брачне заједнице између супружника су претходили неспоразуми и интимни живот, те од прекида фактичке заједнице живота не одржавају никакве контакте. Након прекида заједнице живота тужилац живи у Н. и има свој приватни стан, док тужена живи у стану у коме су заједнички живели до прекида заједнице. У току брака рођено је двоје деце, која су пунолетна, имају своје породице и живе у Н.. У међувремену тужилац је засновао нову заједницу живота од пре четири године и ради у кафићу у Н. који је у његовом приватном власништву. Тужена је остварила право на пензију.

    На основу овако утврђеног чињеничног стања, до кога је, у складу са одредбама чл.7 и 8 ЗПП, дошао оценом у поступку изведених доказа (читањем извода из матичне књиге венчаних, на основу исказа тужиоца са рочишта од 03.09.2015. године), првостепени суд је правилно закључио да је тужбени захтев тужиоца основан, утврдивши да је између парничних странака дошло до поремећаја међусобних односа и фактичког прекида брачне заједнице дужи низ година, због чега се заједница живота супружника дуже време објективно не остварује, сходно чему је на основу чл.41 Породичног закона РС донео одлуку као у изреци побијане пресуде.

    Тужена у жалби наводи да је првостепени суд чињенично стање непотпуно и погрешно утврдио из разлога што није изведен доказ саслушањем тужене, да је чињенично стање утврдио из навода тужиоца изнетих током расправе, да туженој није  пружена могућност да буде саслушана у својству парничне странке. Жалбени наводи су неосновани.

    Према стању првостепеног списа тужба у овој правној ствари је поднета 29.07.2013. године и до закључења главне расправе 19.10.2015. године тужена је у више наврата од стране првостепеног суда позивана да приступи на рочишта ради саслушања у својству парничне странке. У списима су прикључени извештаји, медицинска документација где тужена указује да због здравствених проблема не може да приступи. На записнику о главној расправи од 19.10.2015. године пуномоћник тужене је известио суд да је тужена приступила у суд, да не жели да да исказ у својству парничне странке, из разлога што није приступио тужилац. Тужена је уредно позвана, приступила и одустала од давања исказа у овој парници, тако да позивање тужене да јој је ускраћено право на расправљање је без основа и представља злоупотребу процених права од стране тужене као парничне странке. Странке су дужне да савесно користе права која су им призната законом и суд је дужан да спречи и казни сваку злоупотребу права која имају странке у поступку (члан 9 ЗПП). Странка има право да суд одлучи о њеним захтевима и предлозима у разумном року (члан 10 ст.1 ЗПП).

    На записнику о главној расправи од 19.10.2015. године првостепени суд је донео решење сматрајући да је предмет довољно расправљен да се може донети одлука и главну расправу закључио (члан 319 ст.1 ЗПП). У писано израђеној пресуди, у образложењу пресуде суд је изнео захтеве странака, чињенично стање које утврдио, доказе које је извео у поступку и на основу којих је утврдио релевантне чињенице, а то је саслушањем тужиоца у својству парничне странке и читање извода из матичне књиге венчаних (страна 2, образложења ст.5), као и прописе на којима је суд засновао пресуду, а све у складу са одредбом чл.355 ст.1 и ст.4 ЗПП.

    Због изложеног, а применом одредбе чл.390 ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија
Ђура Тамаш
зто.