• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМ САДУ
Гж2.44/16
21.01.2016. године
НОВИ САД

У      И М Е     Н А Р О Д А!

    Апелациони суд у Новом Саду, као другостепени грађански суд, у већу чији је председник судија Шалић Душица, а чланови судије Бајић Верица и Пејак Прокеш Оливера, у правној ствари тужиоца ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД „С.“ С. М., кога заступа пуномоћник С. В., против тужене Х. С. из С. М.,….., ради лишења родитељског права, решавајући по жалби тужене изјављеној против пресуде Основног суда у Сремској Митровици П2.191/15 од 10.11.2015. године, у нејавној седници већа која је одржана 21.01.2016. године донео је

П Р Е С У Д У

    Жалба тужене СЕ ОДБИЈА као неоснована, па се пресуда Основног суда у Сремској Митровици П2.191/15 од 10.11.2015. године у побијаном, усвајајућем делу, ПОТВРЂУЈЕ.   

О б р а з л о ж е њ е

    Побијаном пресудом тужена је потпуно лишена родитељског права у односу на млт.  Х. И., рођену…….године, те је обавезана да за њу плаћа издржавање у износу од 1.000,00 динара месечно почев од 26.05.2015. године па убудуће док за то буду постојали законски услови. Преостали део захтева за издржавање у износу од 22.640,00 динара је одбијен. Одређено је да свака странка сноси своје трошкове.

    Тужена је благовремено изјавила жалбу на усвајајући део пресуде, а из свих законских разлога. Предложено је да се побијана пресуда укине. У жалби се наводи да је тужена заинтересована да врши родитељско право над својим дететом и да очекује побољшање своје материјалне ситуације по повратку ванбрачног супруга са издржавања затворске казне. Сматра да је до погоршања здравственог стања детета дошло због тога што није била упозорена да не сме да узима одређену терапију током трудноће.

    Одговор на жалбу није достављен.

    Овај суд налази да жалба није основана.

    Првостепени суд је правилно утврдио релевантне чињенице за доношење одлуке у овој правној ствари и оне нису наводима жалбе аргументовано доведене у питање. Нису учињене ни битне повреде поступка из чл. 374. ст. 2. тач. 1., 2., 3., 5., 7. и 9. на које овај суд пази по службеној дужности у смислу чл. 386. ст. 3. ЗПП-а, а материјално право – одредбе Породичног закона су правилно примењене.

    Током поступка је утврђено да је тужена мајка шесторо деце, од којих је најмлађе млт. И. рођена…….године. Старијих троје је рођено у току ванбрачне заједнице са Ч. М., за коју децу очинство није утврђено, а млађих троје је рођено у току ванбрачне заједнице са Ч. А., рођеним братом Ч. М. Очинство за млт. И. је утврђено. Отац детета је на издржавању затворске казне. Петоро старије деце се налази у хранитељској породици, а тужена је у односу на њих потпуно лишена родитељског права. Она живи у нехигијенским условима, корисник је социјалне помоћи, завршила је шест разреда основне школе. Током школовања била је категорисана као лако ментално ретардирано дете. О деци није водила рачуна, родитељске обавезе је грубо занемаривала, чак и оне везане за хигијену и обезбеђивање хране, што је и био разлог лишења родитељског права у односу на старију децу.

    Такво понашање наставило се и према млт. И. рођеној…….године па је више пута од стране стручних лица Центра за социјални рад С. М. упозоравана на то да угрожава дете својом небригом. Дана……године, дакле кад је детету било мање од два месеца, интервенисала је служба хитне помоћи, дете је хоспитализовано и упућено у И. з. з. з. м. и д. С. у Б. Тамо је констатована анемија као последица изгладнелости. Дете је примљено са телесном масом од 2990 грама, а након 10 дана отпуштено са телесном масом од 3650 грама. На указивање ове здравствене установе о животној угрожености детета у примарној породици, исто је ургентно збринуто у хранитељској породици и стављено је под привремено непосредно старатељство Центра за социјални рад С. М.

    При овако утврђеним чињеницама првостепени суд је правилном применом одредаба Породичног закона (чл. 81.) нашао да је основан захтев за лишење родитељског права. Родитељ који на узрасту детета од мање од 2 месеца живота дете животно угрози и исто буде изгладнело и хипотермно, свакако грубо занемарује своје родитељске дужности, а последица тога је одлука суда о лишењу родитељског права. У овом моменту чињенице су упућивале само на такав исход и на неопходност збрињавања детета у хранитељског породици како је, на оправдано указивање на угроженост детета од стране И. з. з. з. м. и д., и учињено. Позитивно је, наравно, то што тужена у жалби наводи да је заинтересована да врши родитељско право над млт. И., те да посебно очекује такву своју могућност и способност по повратку оца детета са издржавања затворске казне. Таква могућност увек постоји ако она промени своје понашање и ако, заједно са оцем детета, буде у могућности да се стара о детету. Наиме, чл. 83. Породичног закона предвиђено је да се родитељу може вратити родитељско право кад престану разлози због којих је био потпуно или делимично лишен родитељског права.

    Одлука о издржавању није жалбом директно оспорена, а будући да тужена није неспособна за рад, те да има још петоро млт. деце, овај суд налази да је првостепени суд и о висини њене обавезе за издржавање млт. И. донео правилну одлуку.

    На основу свега реченог, овај суд је одлучио као у диспозитиву, сходно чл. 390. ЗПП-а.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Душица Шалић с.р.
зто