• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМ САДУ
Гж2.22/16
18.01.2016. године
НОВИ САД

    Апелациони суд у Новом Саду, као другостепени грађански суд, у већу чији је председник судија Шалић Душица, а чланови судије Бајић Верица и Пејак Прокеш Оливера, у правној ствари тужиоца К. Р. из Р.,……….., против тужене К. В. из Н. С.,…….., коју заступа пуномоћник З. О., адвокат из Н. С., ради развода брака, решавајући по жалби тужене која је изјављена против пресуде Основног суда у Новом Саду П2.1085/2015 од 30.09.2015. године у нејавној седници већа која је одржана 18.01.2016. године донео је

Р Е Ш Е Њ Е

    Жалба тужене СЕ УВАЖАВА, па се пресуда Основног суда у Новом Саду П2.1085/2015 од 30.09.2015. године у делу којим је брак разведен и делу којим је одлучено о парничним трошковима УКИДА и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

    Побијаном пресудом разведен је брак странака позивом на чл. 41. Породичног закона, те је одлучено да свака странка сноси своје трошкове.

    Тужена је благовремено, преко пуномоћника, изјавила жалбу из свих разлога предвиђених чланом 373. ст. 1. ЗПП-а, којом предлаже да овај суд побијану пресуду укине. Посебно је указано на битне повреде поступка из чл. 374. ст. 2. тач. 6., 7. и 12. ЗПП-а, као и на изостављени обавезни поступак мирења предвиђен чл. 233. Породичног закона.

    Одговор на жалбу није достављен.

    Овај суд налази да је жалба основана.

    Тужилац је у овом поступку 26.06.2015. године поднео тужбу којом предлаже да суд његов брак са туженом разведе, јер заједница живота не егзистира 13 година.

    Суд је одмах заказао главну расправу и странке позвао позивом за саслушање.

    Члан 229. Породичног закона садржи одредбу о садржини поступка посредовања, чији је саставни део покушај мирења. Чланом 230. ст. 2. Породичног закона је одређено да се посредовање неће спроводити ако један од супружника на то не пристане. Тужба не садржи такву одредбу. Мирење је предвиђено чл. 233. Породичног закона. Основано се жалбом указује да је суд овај поступак изоставио, иако није имао навод тужилачке стране да не жели такав поступак.

    Битнија ствар од наведене је околност да побијана пресуда фактички не садржи чињенично стање, нити оцену доказа. Образложење пресуде садржи наводе тужбе, навод да тужена није приступила на главну расправу иако је уредно позвана, да је суд прочитао извод из матичне књиге венчаних и саслушао тужиоца. Након тога се цитира члан 41. Породичног закона и наводи да је суд поступио на основу чл. 355. ст. 6. ЗПП-а. Ова одредба ЗПП-а одређује да пресуда неће садржати образложење ако су се странке одрекле права на правни лек, ако посебним Законом није другачије прописано.

    Првостепена пресуда је садржала и одредбу да су  странке признале правоснажност пресуде, што се испоставило као нетачно јер такве констатације на записнику о објављивању пресуде нема. На ово је основано указано поднеском пуномоћника тужене, након чега је посебним решењем пресуда исправљена отклањањем констатације о правоснажности пресуде која је била унета у диспозитив, те је исправљена и правна поука.

    Након свега овога следи да пресуда није могла бити донета на начин да не садржи образложење, а будући да је оно изостављено, овај суд је одлучио као у диспозитиву сходно чл. 391. у вези чл. 374. ст. 1. у вези чл. 355. ст. 6. и 374. ст. 2. тач. 12. ЗПП-а.

    У наставку поступка првостепени суд ће поступати без битних повреда, ако бар једна од странака не изјави да не жели мирење, поступиће по одговарајућим одредбама Породичног закона, а у сваком случају утврдиће кад је брак закључен, од кад не егзистира заједница живота и да ли има основа за примену чл. 41. Породичног закона. Погрешно жалба инсистира на томе да је релевантне чињенице немогуће утврдити без присуства обе странке. Постоје Законом о парничном поступку предвиђене могућности и за саслушање само присутне странке, у одсутности уредно позване друге странке (позивом за саслушање странака). Коначно, жалба и није садржала наводе да заједница живота странака није прекинута пре 13 година, како је то наведено у тужби.

    Исто тако није без значаја ни чињеница да Породични закон предвиђа могућност развода брака ако су брачни односи озбиљно и трајно поремећени или ако се објективно не може остваривати заједница живота. Озбиљна је она поремећеност која потпуно прекида комуникацију између супружника. Трајна поремећеност је она која због своје дужине више не даје изгледе да криза буде превазиђена. Сврха брака је заједница живота у којој су странке сагласношћу својих воља, која је складна и хармонична. Због тога је често довољно да и вољом једног од њих заједница престане, те је довољан и осећај једног од њих о немогућности наставка и успостављању заједнице живота, па да то буде основ за развод брака у смислу чл. 41. Породичног закона.

    На основу реченог овај суд је одлучио као у диспозитиву.

Председник већа-судија
Душица Шалић,с.р.
Зто: