• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У НОВОМ САДУ
Гж2.120/16
22.02.2016. године
НОВИ САД

    Апелациони суд у Новом Саду као другостепени грађански суд у већу састављеном од судија овог суда Душице Шалић као председника већа, Верице Бајић и Оливере Пејак-Прокеш као чланова већа, у правној ствари тужиоца Н. Ш. из С., улица …………број…..,  кога заступа пуномоћник Д. Б. адвокат из С. против тужене М. Ш. из С., улица………..број….. коју заступа пуномоћник Љ. З. адвокат из С., ради измене одлуке о вршењу родитељског права, одлучујући по изјављеној жалби тужене против пресуде Основног суда у Врбасу пословни број П2.150/2015 од 18.12.2015. године, у нејавној седници већа одржаној дана 22.02.2016. године донео је

Р Е Ш Е Њ Е

    Жалба тужене се као основана УСВАЈА па се пресуда Основног суда у Врбасу пословни број П2.150/2015 од 08.12.2015. године УКИДА и спис ВРАЋА првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е

    Побијаном првостепеном пресудом суд је извршио измену раније одлуке Основног суда у Врбасу пословни број П2.2286/2013 од 18.02.2014. године у делу који се односи на вршење родитељског права па је тако одређено да ће над малолетним С. Ш. Рођеним…………године родитељско право убудуће вршити тужилац као отац док ће над малолетном Д. Ш. Рођеном……….године родитељско право надаље вршити тужена као мајка. Пресудом је укинута обавеза  издржавању у износу од 7.000,00 динара по детету у односу на тужиоца, те је одређено међусобно виђање малолетне деце са другим родитељем свакодневно уз договор родитеља по жељама и у најбољем интересу малолетне деце. Одлука о трошковима је донета да свака странка сноси своје трошкове.

    Против наведене пресуде жалбу је изјавила тужена из свих законских разлога с предлогом да се по жалби пресуда преиначи, захтев тужиоца одбије и тужилац обавеже на снашање трошкова поступка.

    Одговор на жалбу није достављен.

    Жалба тужене је дозвољена, благовремена и основана.

    Према стању у спису и утврђењу првостепене пресуде а полазећи од разлога из исте првостепени суд утврђује да су се стекли услови да се ранија судска одлука којом су малолетна деца парничних странака дата на самостално вршење родитељског права туженој као мајци измени и то на тај начин што ће над малолетним Ш. С. Рођеним……….године убудуће родитељско право вршити тужилац као отац а да ће у односу на малолетну Д. Ш. Рођену………..године и надаље родитељско право вршити тужена као мајка. У пресуди се утврђује да с обзиром да ће и један и други родитељ самостално вршити родитељско право у односу на сина односно на ћерку нема више основа и разлога да се тужилац обавезује да учествује у издржавању малолетне деце тако да је његова обавеза да доприноси издржавању у износу од 7.000,00 динара по детету односно 14.000,00 динара за обоје деце а одређена претходном судском одлуком укинута са тих разлога, а пресудом је одређен и начин одржавања личних односа између малолетне деце међусобно и родитеља и то на начин ближе описан у изреци првостепене пресуде.

    Код таквог стања ствари у поступку одлучивања по изјављеној жалби тужене овај суд налази да је побијана пресуда захваћена пре свега битном повредом из одредбе чл. 374. ст. 2. тач. 12. а то са разлога што пресуда има недостатке због којих се не може испитати, изрека пресуде противречи сама себи и разлозима у пресуди,  у пресуди нису наведени разлози о битним чињеницама с обзиром да о битним чињеницама постоји противречност између онога што се у разлозима пресуде наводи и садржине исправа из којих се чињенице утврђују тако да је пресуда захваћена наведеном битном повредом одредаба парничног поступка на коју се жалбом указује па је већ са тих разлога иста морала бити укинута и спис враћен на поновни поступак и одлучивање.

    Према стању у спису а основом проведених доказа првостепени суд је по оцени овог суда прерано извео закључак о основаности захтева тужиоца да родитељско право над малолетним С. Ш. врши тужилац с обзиром да је за доношење ове одлуке поред извештаја Центра за социјални рад који при том није децидирано дао предлог да родитељско право убудуће врши тужилац као отац над малолетним дететом је било неопходно прибавити и мишљење самог малолетног С. који доказ је суд одредио да ће провести али исти до краја поступка није провео а ово све у циљу прибављања и утврђења релевантних чињеница за доношење такве одлуке. Наиме у одредби чл. 60. Породичног закона став 4. се каже да дете које је навршило 15 година живота и које је способно за расуђивање може одлучити са којим ће родитељем живети. Полазећи од овакве законске одредбе обавеза суда је била да прибави мишљење малолетног С. у правцу изјашњења са којим од родитеља би желео даље да настави да живи, те да његов исказ цени у склопу свих других проведених доказа и да пре свега утврди да ли се жељи детета може удовољити у правцу одговора на питање да ли је иста поткрепљена и интересом самог детета, а све то у смислу одредбе чл. 266. Породичног закона. Ово с обзиром да је суд увек у обавези да кад одлучује о вршењу, односно о лишењу родитељског права дужан да се руководи најбољим интересом детета коју норму ће суд у току даљег поступка примењивати и у складу са истом утврдити најбољи интерес детета у смислу његовог опредељења да евентуално настави да живи у заједници са оцем. Сем изнетог, првостепени суд ће затражити додатна објашњења и мишљење Центра за социјални рад да ли су на страни тужиоца као оца испуњени услови да се исти одредби за родитеља који ће самостално вршити родитељско право, при том имајући у виду чињенице које су оца као родитеља у претходном поступку дискредитовале да врши родитељско право над малолетним сином.

    Побијаном пресудом првостепени суд одређује да ће над малолетном Ш. Д. родитељско право надаље вршити тужена као мајка и ако је о вршењу родитељског права мајке већ одлучено претходном одлуком истог суда донетом у предмету П2. 2286/2013 пресудом од 18.02.2014. године и ако је током овог поступка тужилац повукао свој предлог у односу на малолетну Д. тако да није било основа и разлога да се поново одлучује о вршењу родитељског права у односу на исту како је то првостепени суд учинио изреком своје пресуде.

    Што се тиче дела пресуде којом је укинута обавеза тужиоца да учествује у издржавању малолетне деце, а која је била одређена претходном судском одлуком овај суд указује да је и у овом делу првостепена пресуда донета пре свега погрешном применом материјалног права, односно чињенично стање није довољно утврђено у том правцу тако да је уследила погрешна примена материјалног права од стране првостепеног суда.  Наиме, обавеза је родитеља да учествује у издржавању своје деце како је то и предвиђено одредбом чл. 154. Породичног закона, а да се при том критеријуми за одређивање висине издржавања одређују смислу прописа из чл. 160. Породичног закона у коме се каже да се издржавање одређује према потребама повериоца и могућности дужника издржавања при чему се води рачуна о минималној суми издржавања. Потребе повериоца издржавања зависе од његових година, здравља, образовања, имовине, прихода, те других околности од значаја за одређивање издржавања, а могућности дужника издржавања зависе од његових прихода, могућности запослења и стицања зараде, његове имовине, његових личних потреба, обавеза да издржава друга лица, те других околности од значаја за одређивање издржавања.

    Имајући у виду овакве законске одредбе обавеза првостепеног суда је да испита и утврди пре свега потребе поверилаца издржавања, односно деце парничних странака, као и могућности родитеља као дужника издржавања у односу на малолетну децу, те да у зависности од материјалних могућности дужника издржавања у овом случају пре свега од могућности тужиоца као оца да учествује у издржавању своје деце, па тиме и малолетне Д. без обзира на чињеницу и ако малолетни С. пређе да живи код оца, његова обавеза самим тим априори не престаје како је то првостепени суд погрешно утврдио у побијаној одлуци, него напротив, у зависности од потреба малолетне Ш. Д. и могућности туженог да учествује у њеном издржавању ово издржавање се може и надаље одредити. При томе ће се имати у виду и обавеза тужиоца да учествује у издржавању малолетног Ш. С., па полазећи од чињенице да су његове материјалне прилике према стању доказа у спису релативно повољније у односу на материјалне прилике тужене као мајке, за сада се не може прихватити закључак до кога је дошао првостепени суд да ова обавеза тужиоца престаје само са разлога чињеница што се малолетни Ш. С. поверава тужиоцу као оцу на самостално вршење родитељског права.

    И у делу одлуке којом је одређено виђање малолетне деце како међусобно, тако и са родитељима првостепена пресуда је непрецизна тако да се и у том делу указује првостепеном суду да је без обзира на старост малолетне деце парничних странака (обоје старији од 10 година) као и на чињеницу да живе у непосредној близини начин одржавања личних односа неопходно регулисати на адекватан начин који ће одговарати потребама како малолетне деце, тако и родитеља, а исти мимо утврђеног начина одржавања личних односа увек у свако доба могу лични однос одржавати и на другачији начин у зависности од својих могућности жеља и потреба.

    Првостепени суд ће у наставку поступка полазећи од свега изнетог у овој одлуци донети нову одлуку о постављеном тужбеном захтеву тужиоца при том водећи априори рачуна о потребама малолетне деце и могућностима родитеља да адекватно и сврсисходно врше родитељско право у односу на своју малолетну децу.

    Имајући све изнето у виду ваљало је жалбу тужене као основану усвојити, те побијану првостепену пресуду укинути применом одредбе чл. 392. ЗПП-а.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
ДУШИЦА ШАЛИЋ с.р.
зто: