• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U NOVOM SADU
Poslovni broj Gž2. 143/16
Dana, 03.03.2016. godine
NOVI SAD

U IME NARODA !

    Apelacioni sud u Novom Sadu, u veću čiji je predsednik sudija Dušica Šalić, a članovi sudije Olivera Pejak Prokeš i Verica Bajić, u pravnoj stvari tužilje-protivtužene M. M. iz I., ul. ... br. …, sada na adresi N. S., ul. ... br. .., koju zastupa punomoćnik P.P., advokat iz I., protiv tuženog-protivtužioca D.M. iz I., ul. .... br. .., koga zastupa punomoćnik D. J., advokat iz I., radi razvoda braka, odlučujući o žalbi tuženog protiv presude Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji, posl. br. P2. 378/15 od 05.11.2015. godine, na sednici veća održanoj dana 03.03.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

    Žalbu odbija i presudu Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji, posl. br. P2. 378/15 od 05.11.2015. godine, potvrđuje.

    Odbija se zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

    Pobijanom presudom je razveden brak zaključen dana ....... godine između tužilje-protivtužene i tuženog-protivtužioca (stav 1 ireke). Odlučeno je da će samostalno roditeljsko pravo nad zajedničkim mlt. detetom Ž. M., rođ. ….. godine, vršiti tužilja-protivtužena (stav 2). Uređen je način održavanja ličnih odnosa između mlt. deteta i tuženog-protivtužioca (stav 3). Delimično je usvojen zahtev tužilje-protivtužene i obavezan je tuženi-protivtužilac da na ime doprinosa za izdržavanje mlt. Ž. M. plaća mesečno iznos od 7.000,00 dinara i to do 5-og u mesecu za tekući mesec unapred, počev od dana 07.09.2015. godine, kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi ili dok se odluka ne promeni, zaostale rate odjednom i to poštanskom uplatnicom na adresu majke, a u slučaju zadocnjenja da plati zakonsku zateznu kamatu (stav 4). U preostalom delu za razliku između dosuđenog iznosa na ime doprinosa za izdržavanje i zahtevanog iznosa od 30.000,00 dinara, tužbeni zahtev je odbijen (stav 5). Usvojen je predlog tužilje-protivtužene radi određivanja privremene mere u pogledu vršenja roditeljskog prava i određeno da će samostalno roditeljsko pravo nad mlt. Ž. M. vršiti tužilja-protivtužena (stav 6). Delimično je usvojen predlog za određivanje privremene mere u pogledu doprinosa izdržavanja mlt. deteta i obavezan tuženi-protivtužilac da na ime doprinosa za izdržavanje mlt. Ž. plaća mesečno iznos od 7.000,00 dinara i to do 5-og u mesecu za tekući mesec unapred, a zaostale rate odjednom i to počev od 07.09.2015. godine, do pravnosnažnog okončanja ovog postupka i to poštanskom uplatnicom na adresu majke, u slučaju zadocnjenja sa zakonskom zateznom kamatom (stav 7). U preostalom delu za razliku između dosuđenog iznosa na ime doprinosa za izdržavanje i zahtevanog iznosa od 30.000,00 dinara, predlog radi određivanja privremene mere je odbijen (stav 8). Odlučeno je da privremena mera ostaje na snazi do pravnosnažnog okončanja postupka za razvod braka, kao i da žalba na odluku o privremenoj meri ne zadržava njeno izvršenje (stav 9 i 10). Obavezan je tuženi-protivtužilac da tužilji-protivtuženoj nadoknadi troškove parničnog postupka u zinosu od 2.660,00 dinara, u roku od 15 dana (stav 11). Odbijen je predlog tuženog-protivtužioca za određivanje privremene mere u ovom postupku od 30.09.2015. godine (stav 12).

    Tuženi je protiv prvostepene presude izjavio dozvoljenu i blagovremenu žalbu pobijajući je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešne odluke o troškovima postupka, s predlogom da drugostepeni sud ukine i predmet uputi prvostepenom sudu na ponovno raspravljanje i odlučivanje. Potražuje troškove žalbenog postupka.

    Odgovor na žalbu nije dostavljen.

    Žalba tuženog je neosnovana.

    Ispitujući pobijanu presudu u granicama razloga navedenih u žalbi, pazeći po službenoj dužnosti na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374 stav 2 tačka 1 do 3, 5, 7 i 9 Zakona o parničnom postupku i na pravilnu primenu materijalnog prava, prema članu 386 stav 3 ZPP, ovaj sud nalazi da je činjenično stanje pravilno i potpuno utvrđeno, postupak proveden bez bitnih povreda pravila postupka na koje sud pazi po službenoj dužnosti, a materijalno pravo pravilno primenjeno. Iako se žalbom tužene ističe da je pobijana presuda zahvaćena bitnom povredom pravila postupka iz čl.374 st.2 tač.12 ZPP, ovaj sud nalazi da navedena povreda nije učinjena jer je prvostepena presuda jasna i bez kontradiktornosti, podobna za ispitivanje zakonitosti i pravilnosti. Nisu osnovani ni navodi žalbe prema kojima javnost na glavnoj raspravi i to ročištima od dana 06.10.2015. god, 22.10.2015. god. i 05.11.2015. godine, nije bila isključena, suprotno čl.206 Porodičnog zakona. Istina, zapisnički je u sva tri slučaja konstatovano da je rasprava javna, ali iz dalje sadržine zapisnika kojom se utvrđuje koja lica su  pristupila na raspravu, ne proizlazi da su ročištima za glavnu raspravu prisustvovala druga lica, osim samih učesnika u postupku.

    Prvostepeni sud utvrđuje da su tužilja i tuženi zaključili brak ….. godine. U toku zajednice života rođen je mlt. Ž. M. (rođ. ….. godine). Zbog poremećenih bračnih odnosa, do faktičkog prekida zajednice života parničnih stranaka, došlo je septembra 2015. godine, kada se tužilja zajedno sa mlt. Ž. preselila u porodičnu kuću, gde žive i tužiljini roditelji, baka i brat. Stambeni i materijalni uslovi domaćinstva su zadovoljavajući. Tužilja je početkom 2015. godine zasnovala radni odnos, ostvaruje zaradu od 25.000,00 – 27.000,00 dinara. Potrebe mlt. Ž. iznose mesečno oko 10.000,00 dinara. Tuženi je radno angažovan van radnog odnosa po kom osnovu prihoduje mesečno oko 30.000,00 dinara. Stanuje na spratu porodične kuće svojih roditelja, a od imovine poseduje zemlju površine 10 ari. Prema mišljenju nadležnog Centra za socijalni rad, oba roditelja su podobna da vrše samostalno roditeljsko pravo, ali je za sada prednost data majci, s obzirom na uzrast deteta.

    Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo.    Član 272 st.2 Porodičnog zakona propisuje da u slučaju kad roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava, odluku o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju donosi sud. Odredbom čl. 270 Porodičnog zakona propisana je dužnost suda da, pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava, zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima. Član 266 stav 1 istog zakona propisuje je da je sud u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta. Dakle, u nedostatku sporazuma roditelja, odluku o poveravanju deteta sud donosi imajući u vidu najbolji interes deteta, a prema odredbama Porodičnog zakona.

    Kako je u konkretnom slučaju utvrđeno da su i otac i majka podobni da vrše roditeljsko pravo, u takvoj situaciji pravilno je prvostepeni sud, posmatrajući sve relevantne okolnosti zajedno, a pre svega uzrast mlt. deteta, pri tome pravilno ceneći izveštaj nadležnog Centra za socijalni rad koji je vršio opservaciju roditeljskih kompetencija oba roditelja, poverio  na samostalno vršenje roditeljskog prava majci. Pri tome, nalazeći da je takva odluka u najboljem interesu mlt. deteta, jer za takvu odluku ne postoje nikakve smetnje, usled čega su suprotni navodi žalbe tužioca neosnovani. 

    Pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja ne dovode u sumnju navodi žalbe, prema kojima je izveštaj Centra za socijalni rad neadekvatno sačinjen, pri čemu je prvostepeni sud propustio da određivanjem veštačenja utvrdi činjenice koje se odnose na psiho-socijalne karakteristike ličnosti tužilje i njenog oca. Prvostepeni sud je uvažio mišljenje Centra za socijalni rad, kojim je predloženo da roditeljsko pravo vrši majka, kao podobniji roditelj koji u većem obimu može da zadovolji razvojne potrebe deteteta i s kojom dete ima emotivniji odnos. Izveštaj nadležnog Centra sadrži detaljan prikaz ličnosti oba roditelja mlt. deteta, njihovih porodičnih, stambenih i materijalnih prilika. Valjanost tako sačinjenog izveštaja nije dovedena u sumnju žalbenim navodima. Okolnost da tužilja stanuje u višečlanom domaćinstvu cenjena je kao pogodna u odnosu na mlt. Ž., s obzirom na podršku koju tužilja ima od članova porodice. Zdravstveno stanje oca tužilje, nije utvrđeno kao ugrožavajuće po mlt. dete, niti je takva činjenica tokom prvostepenog postupka učinjena verovatnom, usled čega je prvostepeni sud pravilno odlučio o predlogu tuženog za izvođenje dokaza novim veštačenjem. Izveštaj Centra za socijalni rad je sačinjene od lica relevantne struke, bez nepravilnosti na koje se ukazuje žalbom.

    Suprotno žalbenim navodima, pravilno je prvostepeni sud obavezao tuženog da doprinosi izdržavanju mlt. sina, imajući u vidu odredbe čl. 154, 160 i 162 st. 3 Porodičnog zakona. U tom smislu, prvostepeni sud je utvrdio potrebe mlt. deteta, kao i mogućnosti parničnih strana prema prihodima koje oboje ostvaruju radom, prihvatajući u ovom delu izjave saslušanih stranaka, koje tokom postupka nisu dovedene u sumnju. Imajući sve to u vidu, a uz uvažavanje visine minimalne sume izdržavanja, pravilno je prvostepeni sud obavezao tuženog da doprinosi izdržavanju mlt. Ž. u mesečnom iznosu od 7.000,00 dinara. U preostalom iznosu, do utvrđenih potreba i minimalne sume izdržavanja, potrebe mlt. deteta će podmirivati majka, sopstvenim prihodima, kao i svakodnevnom brigom o njemu.

    Odluka o troškovima parničnog postupka zasnovana je na pravilnoj primeni odredbe čl. 207 Porodičnog zakona. Zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka je odbijen, iz razloga što izjavljena žalba nije dovela do promene pobijane odluke.

    Iz navedenih razloga, primenom čl. 390 ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija,
Dušica Šalić, s.r.
Zto: