• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

Republika Srbija
APELACIONI SUD U NOVOM SADU
Gž2.325/16
01. juna 2016. godine
Novi Sad

    Apelacioni sud u Novom Sadu, u veću za rešavanje sporova iz porodičnih odnosa, u sastavu sudija Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Radoslave Mađarov i Nade Bačkalić, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca D.L. iz V., koju zastupa zakonski zastupnik otac B.L1. iz V. i B.L2. iz V., koga zastupa punomoćnik B. K.-B., advokat iz N.S., protiv tužene S.K. iz Š., koju zastupa punomoćnik V.P., advokat iz N. S., radi izdržavanja i regresa, odlučujući o žalbama parničnih stranaka protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu P2.1064/2015 od 25.03.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 01.06.2016. godine, doneo je 

REŠENJE

    Žalbe USVAJA, presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P2.1064/2015 od 25.03.2016. godine u pobijanom delu kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu i troškovima postupka UKIDA i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

    Prvostepenom presudom tužena je obavezana da doprinosi izdržavanju tužilje prvog reda iznosom od 3.000,00 dinara mesečno, počev od dana podnošenja tužbe 23.06.2015. godine pa ubuduće dok za to budu postojali zakonski uslovi, dospele iznose da plati odjednom sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svake rate do isplate, a buduće do 15-og u mesecu za tekući mesec putem poštanske uputnice na adresu tužioca drugog reda, kao njenog zakonskog zastupnika, sve u roku od 15 dana, pod pretnjom izvršenja. Tužena je obavezana da tužiocu drugog reda isplati na ime regresa iznos od 170.911,20 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.03.2016. godine do isplate, u roku od 15 dana, pod pretnjom izvršenja. Preko dosuđenih, pa do iznosa od 11.500,00 dinara mesečno na ime izdržavanja i iznosa od 1.371.885,70 dinara na ime regresa, tužbeni zahtev je odbijen. Odbijen je predlog tužilaca da se tužena obaveže da do pravnosnažnog okončanja postupka doprinosi izdržavanju tužilje prvog reda mesečnim iznosom od 15.000,00 dinara. Tužena je obavezana da tužiocima naknadi troškove postupka u iznosu od 83.812,00 dinara, u roku od 15 dana, pod pretnjom izvršenja.

    Protiv navedene presude obe parnične stranke su izjavile blagovremene žalbe.

    Tužioci žalbom pobijaju odbijajući deo odluke o tužbenom zahtevu iz svih razloga propisanih odredbom čl. 373 st. 1 Zakona o parničnom postupku, sa predlogom da je ovaj sud preinači na taj način što će usvojiti tužbeni zahtev ili ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

    Tužena žalbom pobija usvajajući deo odluke o tužbenom zahtevu i odluku o troškovima postupka iz svih razloga propisanih odredbom čl. 373 st. 1 Zakona o parničnom postupku. Predlaže da je ovaj sud ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili preinači na taj način što će odbaciti tužbu kao neurednu, odnosno istu odbiti i tužioce obavezati da joj naknade troškove postupka.

    Žalba su osnovane.

    Ispitavši navedenu presudu u pobijanom delu u granicama žalbenih, kao i razloga na koje pazi po službenoj dužnosti u skladu sa odredbom čl. 386 st. 3 Zakona o parničnom postupku, ovaj sud nalazi da je ona doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374 st. 2 tač. 1, 2, 3, 5, 7 i 9 Zakona o parničnom postupku, kao i bez bitne povrede iz tač. 12 istog člana, na koju je žalbama ukazano, ali da zbog pogrešne primene materijalnog prava nisu utvrđene sve bitne činjenice.

    Prvostepeni sud utvrđuje da su tužilac drugog reda i tužena bivši supružnici. Zajednica života između njih je prekinuta ... godine, a brak je razveden ... godine. U braku su rođene dve ćerke, B. ... godine i D. ... godine, ovde tužilja. U trenutku razvoda obe su bile punoletne, ostale su da žive sa tužiocem drugog reda i nije odlučivano o njihovom izdržavanju.

    Tužilja prvog reda je rođena sa Daunovim sindromom i teškom mentalnom nedovoljnom razvijenošću. Rešenjem Osnovnog suda u Novom Sadu od 18.05.2015. godine tužiocu drugog reda je produženo roditeljsko pravo nad njom. U potpunosti je zavisna od pomoći drugog lica. Nije bolnički lečena, niti pije neku terapiju, sem vitamina koji mesečno koštaju oko 1.500,00 dinara. Od avgusta 2015. godine prima novčanu naknadu za negu i pomoć drugog lica u visini od 26.813,00 dinara. Pre ovoga je primala iznos od 9.804,00 dinara. Njene mesečne potrebe iznose oko 30.000,00 dinara, u koje je uračunata i naknada trećim licima koja je čuvaju dok tužilac drugog reda nije kod kuće.

    Tužilac drugog reda živi u zajedničkom domaćinstvu sa tužiljom prvog reda i svojom majkom. Kuća u kojoj žive je njegovo vlasništvo. Režijski troškovi ovog domaćinstva u grejnoj sezoni iznose oko 13.500,00 dinara mesečno, odnosno 8.500,00 dinara van grejne sezone. Korisnik je penzije u visini od oko 33.500,00 dinara mesečno. Trenutno od ovog iznosa prima 11.162,20 dinara, jer je na istoj određeno izvršenje plenidbom 2/3 dela radi isplate tuženoj njenog udela u bračnoj sutekovini. Ne ostvaruje druge prihode.

    Tužena od .... godine živi i radi u Š.. Zaposlena je sa četvoročasovnim radnim vremenom i ostvaruje mesečna primanja u visini od 780 evra. Radi dodatno. Na troškove stanovanja mesečno izdvaja iznos od 400 evra. Od prestanka zajednice života sa tužiocem drugog reda nije doprinosila izdržavanju tužilje prvog reda, izuzev što joj je povremeno slala garderobu.

    Prvostepeni sud utvrđuje da je tužena za period od 23.06.2005. godine do 22.06.2015. godine na ime regresa tužiocu drugog reda dužna isplatiti iznos od 156.727,92 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, ukupno 170.911,20 dinara. Prilikom obračuna sud je pošao od pretpostavke da je tužena u ovom periodu mogla da doprinosi izdržavanju tužilje prvog reda najviše iznosom od 15 % minimalne sume izdržavanja, pri čemu je u taj iznos potrebno uračunati novčane naknade za negu i pomoć drugog lica koje je tužilja prvog reda u tom periodu primala.

    Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je, pozivom na odredbu čl. 155 st. 1 Porodičnog zakona, obavezao tuženu da doprinosi izdržavanju tužilje prvog reda mesečnim iznosom od 3.000,00 dinara, smatrajući ga dovoljnim s obzirom na utvrđenu visinu njenih mesečnih potreba od oko 30.000,00 dinara i da ostvaruje novčanu naknadu za negu i pomoć drugog lica u iznosu od 26.813,00 dinara mesečno. Pozivom na odredbu čl. 165 st. 1 Porodičnog zakona, prvostepeni sud je obavezao tuženu da tužiocu drugog reda isplati iznos od 170.911,20 dinara na ime regresa za period od 23.06.2005. godine do 22.06.2015. godine. Preko dosuđenih, pa do traženih iznosa od 11.500,00 dinara na ime izdržavanja i 1.371.885,70 dinara na ime regresa, tužbeni zahtev je odbijen.

    Osnovano se žalbom tužilaca ističe da nije pravilno stanovište prvostepenog suda da se deo sredstava potrebnih za izdržavanje tužilje prvog reda podmiruje iz sredstava koje ona ostvaruje po osnovu novčane naknade za negu i pomoć drugog lica. Naime, karakter ove naknade je, kao što i sam njen naziv govori, da omogući nužna sredstva licima čija ozbiljnost i težina zdravstvenih smetnji zahtevaju angažovanje drugih lica za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba. Kako je reč o socijalnoj pomoći, ona se ne može smatrati izvorom sredstava za izdržavanje. S druge strane, izdržavanje je namenjeno podmirivanju osnovnih mesečnih potreba poverioca izdržavanja, ovde tužilje prvog reda, koje pre svega obuhvataju troškove ishrane, troškove garderobe i sredstava za higijenu, te deo režijskih troškova domaćinstva u kom živi, koje prvostepeni sud propušta da utvrdi, na šta se žalbom tužene osnovano ukazuje. Saglasno iznetom,  neophodno je da prvostepeni sud, shodno istražnom načelu, upotpuni činjenično stanje rukovodeći se kriterijumima iz odredbe čl.160 st.2 Porodičnog zakona. Uz to, potrebno je ispitati i ko tužilju prvog reda čuva u toku dana, odnosno da li se u tu svrhu angažuju druga lica, s obzirom da je tužilac drugog reda penzioner.

    Takođe, osnovano se žalbom tužilaca ukazuje i da nije pravilan obračun prvostepenog suda prilikom odlučivanja o zahtevu za isplatu na ime regresa koji polazi od pretpostavke da bi tužena u spornom periodu mogla doprinositi izdržavanju tužilje prvog reda mesečnim iznosom od najviše 15 % minimalne sume izdržavanja od kog iznosa odbija visinu naknade za negu i pomoć drugog lica koju je tužilja ostvarivala u tom periodu. Naime, minimalna suma izdržavanja je pretpostavljena suma sredstava potrebnih za izdržavana lica, a koju sud uzima u obzir, ali visinu izdržavanja prilagođava potrebama poverioca izdržavanja i mogućnostima dužnika izdržavanja u svakom konkretnom slučaju, u smislu odredbi  čl. 160 Porodičnog zakona. Polazište za obračun ne može biti apstraktan iznos do koga se nije došlo sagledavanjem potreba poverioca izdržavanja i mogućnosti dužnika izdržavanja u predmetnom slučaju. Stoga je u ponovnom postupku potrebno utvrditi potrebe tužilje prvog reda i mogućnosti tužioca drugog reda i tužene, kao njenih roditelja u periodu od 23.06.2005. godine do 22.06.2015. godine. S tim u  vezi, neophodno je ispitati koliko su iznosili mesečni prihodi tužioca drugog reda u tom periodu i koliko je od ostvarenih primanja izdvajao na ime izdržavanja tužilje prvog reda, te da li je u tom periodu ona ostvarivala novčanu naknadu za negu i pomoć drugog lica i ukoliko jeste u kom iznosu, s obzirom da iz utvrđenog činjeničnog stanja ostaje nejasno po kom osnovu je primala iznos od 9.804,00 dinara. 

    Nasuprot žalbenom stanovištu tužene, iako je formalno-pravno nad tužiljom prvog reda, rođenom ... godine roditeljsko pravo produženo tek ... godine, ona je evidentno bila izdržavana od strane tužioca drugog reda, imajući u vidu njeno zdravstveno stanje koje je takvo od rođenja. Tužilac drugog reda ju je nesumnjivo izdržavao od razvoda braka parničnih stranaka ... godine, iako svoj zahtev za regres postavlja u vreme kada tužena inicira parnicu radi podele bračne sutekovine.

    Na osnovu odredbe čl. 165 st. 3 Zakona o parničnom postupku, ukinuta je odluka o parničnim troškovima, pa će u ponovljenom postupku prvostepeni sud odlučiti o troškovima celokupnog parničnog postupka.

    Iz iznetog, odlučeno je kao u izreci, primenom odredbe čl. 392 st. 2 Zakona o parničnom postupku.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
Zto: