• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U NOVOM SADU
Posl.br. Gž2. 336/16
Dana: 01.06.2016.godine
NOVI SAD

U  I M E  N A R O D A!

    Apelacioni sud u Novom Sadu u veću sudija Tamaš Đure, predsednika veća, Cicmil Ljiljane i Vere Krstin, članova veća, u pravnoj stvari tužilje B.J. iz N.B, naselje B. – …, koju zastupa punomoćnik V.Š, advokat iz N.S, protiv tuženog B.M.1 iz N.B, naselje B. – …., koga zastupa privremeni zastupnik B.M.2, advokt iz S.P., radi razvoda braka, vršenja roditeljskog prava  i izdržavanja deteta, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Staroj Pazovi posl.br. P2. 352/15 od 29.01.2016. godine, u sednici veća održanoj 01.06.2016. godine, doneo je


P R E S U D U

    Žalba se DELIMIČNO USVAJA, DELIMIČNO ODBIJA i presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi posl.br. P2. 352/15 od 29.01.2016. godine PREINAČAVA u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka iz stava 5. izreke odluke tako što se obaveza tuženog B.M1. da tužilji naknadi troškove parničnog postupka snižava sa iznosa od 43.240,00 dinara na iznos od 14.330,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 29.01.2016. godine  i za tu razliku zahtev tužilje sa pripadajućom zakonskom kamatom odbija, a POTVRĐUJE u delu odluke kojim je odlučeno o vršenju roditeljskog prava  i dečjem izdržavanju.

    ODBIJAJU SE stranke sa zahtevima za naknadu troškova žalbenog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

    Prvostepenom presudom od 29.01.2016. godine razveden je brak stranaka, zaključen ......... godine u N. P. (stav prvi izreke). Zajedničko dete stranaka mal. B.M.3 rođena ......... godine poverena je na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, ovde tužilji B.J. i za mesto prebivališta deteta određeno prebivalište majke u N.B, naselje B. – ……..(stav drugi izreke). Obavezan je tuženi B.M.1 da izdržavanju zajedničkog deteta, mal. B.M.3 doprinosi mesečno sa iznosom od 10.000,00 dinara počev od 29.01.2016. godine pa ubuduće dok za to budu postojali zakonski uslovi ili dok se odluka o izdržavanju ne izmeni, mesečno unapred do 5-og u mesecu na tekući račun tužilje, a zaostale rate da plati odjednom u roku od 15 dana, pod pretnjom izvršenja (stav 3. izreke). Obavezan je tuženi da tužilji nadoknadi parnične troškove u iznosu od 43.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.01.2016. godine (stav četvrti izreke), a tužilja da privremenom zastupniku tuženog naknadi troškove zastupanja u iznosu od 18.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana, pod pretnjom izvršenja (stav peti izreke). 

    Protiv navedene presude žalbu je blagovremeno u ime tuženog izjavio njegov privremeni zastupnik. Žalbom je predloženo da se pobijana presuda preinači i tužbeni zahtev u celosti odbije a tužilja obaveže na plaćanje svih troškova postupka, ili da se presuda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Tražena je naknada troškova žalbenog postupka u visini nagrade za sastav žalbe i takse na žalbu po odluci suda.

    U odgovoru na žalbu, tužilja ističe da navodi iz žalbe nisu osnovani i predlaže da se ista odbija i presuda potvrdi.Tužilja je istakla zahtev za naknadu troškova žalbenog postupka za sastav i taksu na odgovor na žalbu.

    Žalba je osnovana u odnosu na pobijani deo presude iz stava 4. izreke, a u preostalom je neosnovana.

    Drgostepeni sud je ispitao žalbene navode i pobijanu presudu u smislu člana 386 ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), i ustanovio da nema bitnih povreda odredaba parničnog potupka iz čl. 374. st. 2. tačka 1-3, 5, 7, i 9. ZPP na koje pazi po službenoj dužnosti, kao i da je prvostepeni sud dao potpune i jasne razloge za ocenu o najboljem interesu zajedničkog maloletnog deteta stranaka, o potrebama deteta i mogućnostima roditelja u pogledu  izdržavanja, koju je zasnovao na podrobno ispitanim i utvrđenim činjenicama, tako da ne postoji bitna povreda odredbaba ZPP iz čl.374. st.2. tačka 12. ZPP, na koju žalba tuženog neosnovano ukazuje. Prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kod odluke o glavnom zahtevu, ali je pogrešno primenio materijalno pravo kod odluke o troškovima postupka.

    Protivno žalbenim navodima, u sprovedenom postupku nije učinjena ni bitna povreda postupka iz čl.374. stav 2 tačka 9 ZPP jer je punomoćnik tužilje imao potrebno ovlašćenje za vođenje parnice. Prema stanju u spisima tužilja je protiv tuženog podnela tužbu radi razvoda braka sa zahtevom da se maloletno dete njoj poveri na čuvanje i vaspitanje a tuženi protivtužilac obaveže na plaćanje izdržavanja. Tužbu je podnela putem punomoćnika advokata. Punomoćje priloženo uz tužbu (str. 5a. spisa) je overeno i sadrži konstataciju da je izdato upravo radi zastupanja u bračnom sporu, uz konstataciju o imenima stranaka, datumu sklapanja braka i svojeručni potpis tužilje. Odredba čl.221 Porodičnog zakona, koja je imperativne prirode, propisuje da punomoćje za podnošenje tužbe u bračnom sporu mora biti specijalno, odnosno overeno i izdato samo radi zastupanja u bračnom sporu i mora da sadrži navode u pogledu vrste tužbe i osnova za podnošenje tužbe. Pošto je punomoćje predato uz tužbu u skladu sa odredbom čl.221 Porodičnog zakona, tužba je podneta od strane lica koje je imalo potrebno ovlašćenje da je podnese.

    Prema utvrđenom činjeničnom stanju stranke su zaključile brak ....... godine. Iz braka imaju zajedničko maloletno dete, kćerku M.B.3 rođ. ...... godine. Stranke su živele u zakupljenom stanu u N.B. i oboje radili u istoj transportnoj firmi. Zajednica života parničnih stranaka prestala je u junu mesecu 2015. godine zbog ozbiljno i trajno poremećenih bračnih odnosa, koji su bili prisutni od 2010. godine. Tužilja je sa kćerkom otišla kod svojih roditelja  u S.P. Tužilja živi sa kćerkom, roditeljima i bratom koji nije oženjen. Kćerka parničnih stranaka pohađa predškolsku ustanovu. O njenom izdržavanju stara se tužilja. Za kćerkino pohađanje vrtića, tužilja izdavaja mesečno 5.000,00 dinara. Tužilja je sposobna i u mogućnosti da se stara o detetu. Za vreme života sa tuženim je bila neposredno angažovani više angažovani roditelj u staranju o detetu. Dete je upućeno na majku i emotivno vezano za nju. Tužilja uživa podršku primarne porodice koja je i materijalno pomaže. Žive u stanu koji je uredno održavan i zadovoljava potrebe porodice. U režijskim troškovima za stan tužilja na mesečnom nivou učestvuje sa iznosom od 6.000,00 dinara. Radi na bezinskoj pumpi i ostvaruje zaradu oko 23.000,00 dinara mesečno. Tužilac M.B2 je vozač u međunarodnoj špediciji. Njegova zarada u Srbiji iznosila je približno  80.000,00  dinara. Od prestanka bračne zajednice, stranke nisu u kontaktu. Tuženi se aktuelno nalazi na radu u Nemačkoj i tužilji nije poznata njegova adresa niti lična i materijlana situacija. U ovoj stvari tuženom je postavljen privremeni zastupnik.

    Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da su ispunjeni uslovi za razvod braka, s tim da se roditeljsko pravo u odnosu na maloletno dete poveri majci B.J., a da se tuženi B.M2. obaveže na plaćanje doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta u iznosu od 10.000,00 dinara počev od presuđenja pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi. U obrazloženju prvostepeni sud se pozvao na odredbe čl.6, čl.8, čl. 41, čl.61, čl.67, čl.68, čl.77. st.3, čl.154, i čl.160-168. Porodičnog zakona, i na pravila iz Konvencije o zaštiti prava deteta. Stanovište prvostepenog suda kao pravilno i primenu materijalnog prava prihvatio je i drugostepeni sud.

    Predmet odlučivanja po žalbi je vršenje roditeljskog prava, odluka o izdržavanju maloletnog deteta i odluka o troškovima postupka.

    Utvrđujući potrebe maloletnog deteta kao poverioca izdržavanja, i mogućnosti tuženog kao dužnika izdržavanja, a vodeći računa o minimalnoj sumi izdržavanja, prvostepeni sud je pravilnom primenom materijalnog prava odlučio o izdržavanju maloletne kćerke stranaka dosuđujući iznos od 10.000,00 dinara na ime izdržavanja od donošenja presude pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi na teret tuženog - oca. Sud je imao u vidu kriterijume za određivanje izdržavanja iz člana 160. Porodičnog zakona kao i način određivanja izdržavanja iz člana 161 istog Zakona, a takođe i odredbu člana 162.Porodičnog zakona po kojoj detetu kao poveriocu izdržavanja visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja. Pošto je tuženi na radu u Nemačkoj, u nemogućnosti da se s tačnošću utvrde njegove sadašnje prilike, odlučeno je prema dostavljenim podacima o njemu. Tuženi B.M2. je rođen ..... godine, radno je sposoban, ostvarivao je zaradu na nivou od 80.000,00 dinara mesečno dok je živeo sa tužiljom,a aktuelno živi u Nemačkoj i po zakonu dužan je da doprinosi izdržavanju svog maloletnog deteta. Maloletna kćerka je predškolskog uzrasta i odrasta u porodičnom domaćinstvu majke. Sud je imao u vidu skromna primanja majke, doprinos majke za izdržavanje deteta kroz rad i staranje koji svakodnevno ulaže u negu i podizanje deteta, kao i uzrast i potrebe deteta koje pohađa predškolsku ustanovu. Polazeći od nabrojanih okolnosti, pravilno je prvostepeni sud zaključio da je tuženi dužan da doprinosi dečjem izdržavanju u visini od 10.000,00 dinara mesečno. Odsustvo tuženog nije bilo na štetu njegovih pravnih interesa. Tuženom je postavljen privremeni zastupnik, a činjenice o tuženikovim ostvarivanim primanjima sud je utvrdio ceneći iskaz tužilje koja je do pre godinu dana, sa tuženim živela u zajednici i to u periodu dužem od 5 godina. Polazeći od konkretne  porodične i životne situacije u kojoj su supružnici prekinuli sve odnose i komunikaciju, a jedan od njih napustio zemlju bez prijave novog mesta boravka, relevantnim se smatraju  poslednji raspoloživi podaci o zaradi tuženog u zemlji. Stoga paušalni žalbeni navodi tuženog kojima se osporava ocena dokaza tvrdnjama da se u postupku nisu mogle utvrditi materijalne prilike tuženog, nisu osnovani. 

    Nasuprot žalbenih navoda da održavanje roditeljskih odnosa između oca i maloletnog deteta nije posebno i fiksno uređeno, stoji činjenica da tuženikovo mesto boravka ni tužilji ni sudu nije tačno poznato, pa stoga nije moguće urediti način i dužinu vremena koje će dete provoditi s ocem, te preuzimanje i vraćanje vraćanje deteta majci kao zakonskom staraocu. Viđanje deteta sa roditeljem je pravo deteta, a pravo i dužnost roditelja. Način na koji će se realizovati viđanje deteta sa roditeljem koji ne vrši roditeljsko pravo, zavisi i od volje roditelja. U situaciji kada jedan od roditelja nije dostupan ni sudu ni detetu, uslova nije bilo za to da sud odlučuje o njihovom viđanju, pa nije propust suda što o načinu održavanja odnosa tuženog i njegove maloltene kćerke nije odlučio.

    Navod da je privremeni zastupnik tuženog nakon donošenja prvostepene presude sa istim stupila u konstakt ne utiče na drugačije presuđenje u ovoj stvari.  Okolnost da tuženi živi i radi u drugoj državi za sud ne predstavlja novu činjenicu. Stranke su fazom u postupku prekludirane u iznošenju novota, u smislu čl. 359. ZPP, osim ako dokažu da za njih nisu znale ili da su bez svoje krivice bile sprečene da ih iznesu do zaključenja glavne rasprave. U žalbi se nikakve nove činjenice ne ističu, niti se pružaju novi dokazi o relevantnim okolnostima, već se sugeriše da je tuženi nezadovoljan donetom odlukom, a konkretno ne iznosi u kom delu i na šta konkretno. Sa iznetih razloga primenom člana 390. Zakona o parničnom postupku žalba tuženog u delu koji se odnosi na poveravanje deteta majci i dosuđeno izdržavanje odbijena je kao neosnovana.

    Preinačena je pobijana odluka o troškovima postupka. Imajući u vidu da je ovaj postupak vođen radi reguliasanja statusnih pitanja kao pitanja od interesa za obe stranke, pravično je da stranke podeljeno snose troškove kojima se tužilja opravdano izložila pokretanjem i vođenjem ove parnice. Zato je preinačena odluka o visini njoj pripadajuće naknade troškova postupka na teret tuženog. Tužilji na račun tuženog pripada polovina naknade za sastav tužbe, takse na tužbu i takse za sudski oglas , u granicama opredeljenim troškovnikom, i to prema taksi na tužbu u iznosu od 5.320,00 dinara priznaje se tužilji traženih 2.660,00 dinara, od traženog za sastav tužbe 16.500,00 dinara priznaje se 8.250,00 dinara i traženo za oglas sa naknadom za rad privremenog zastupnika 3.420,00 dinara, ukupno 14.330,00 dinara koje su stavke tražene u troškovniku. Naknada troškova žalbenog postupka nije dosuđena. Tuženi nije sa žalbom uspeo u pobijanju odluke o predmetu spora, a odgovor na žalbu nije uticao na donošenje drugostepene odluke.

    Zbog izloženog, a na osnovu odredbe člana 390. i člana 394. tač. 4. Zakona o parničnom postupku, ovaj sud je doneo odluku kao u izreci.

Predsednik veća-sudija
Đura Tamaš,  s.r.
Zto;