• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

Republika Srbija
Apelacioni sud u Novom Sadu
Gž2. 480/16
18. avgust 2016. godine
Novi Sad

U IME NARODA

    Apelacioni sud u Novom Sadu u veću sudija Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Radoslave Mađarov i Nade Bačkalić, članova veća, u parnici tužioca Z.G. iz V., …, koga zastupaju punomoćnici M.M. i V.M., advokati iz V., protiv tužene G.G. iz V., …, koju zastupa punomoćnik V.S., advokat iz V., radi razvoda braka i vršenja roditeljskog prava, odlučujući o žalbi tužene protiv presude Osnovnog suda u Vrbasu P2.8/16 od 30.5.2016. godine, u sednici veća održanoj 18.8.2016. godine, doneo je

PRESUDU

    Žalba se DELIMIČNO USVAJA, DELIMIČO ODBIJA, presuda Osnovnog suda u Vrbasu P2. 8/16 od 30.5.2016. godine,

    PREINAČAVA u delu odluke o održavanju ličnih odnosa između tužene i mlt. dece (st. 4 izreke) tako što će se lični odnosi između G.G. i mlt. A.G. i mlt. A.G. održavati dva vikenda (od petka do nedelje) za redom, uzastopno, a treći vikend deca provode kod oca, a praznike, rođendane i polovine raspusta provodiće naizmenično kod oba roditelja,

    POTVRĐUJE u preostalom pobijanom delu o vršenju roditeljskog prava, dečijem izdržavanju i troškovima postupka.

    ODBIJA se zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Obrazloženje

    Pobijanom presudom razveden je brak parničnih stranaka zaključen dana … godine (stav 1 izreke). Zajednička deca parničnih stranaka mlt. A.G. rođ. … godine i mlt. A.G. rođ. … godine poverene su ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava (stav 2 izreke). Obavezana je tužena da na ime svog dela doprinosa u izdržavanju mlt. A.G. učestvuje u mesečnom iznosu od 4.000,00 dinara i mlt. A.G. u mesečnom iznosu od 3.000,00 dinara, počev od dana podnošenja tužbe 15.1.2016. godine pa dok postoje zakonski razlozi, dospele rate isplatom odjednom, a buduće do 15-og u mesecu za protekli mesec, uplatom sredstava na račun tužioca, u slučaju padanja u docnju sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana padanja u docnju pa do isplate, sve u roku od 15 dana od pravosnažnosti presude. Preko dosuđenih do traženih iznosa od po 5.000,00 dinara mesečno po detetu tužbeni zahtev je odbijen (stav 3 izreke). Određeno je da će se lični odnosi između G. G. i mlt A. i A. G. održavati dva vikenda (od petka do nedelje) za redom uzastopno, a treći vikend deca provode kod oca (stav 4 izreke). Određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka (stav 5. izreke).

    Protiv navedene presude tužena je izjavila blagovremenu žalbu iz svih razloga propisanih zakonom, sa predlogom da ovaj sud usvoji žalbu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. 

    Žalba je delimično osnovana.

    Ispitavši pobijanu presudu u granicama žalbenih i razloga na koje pazi po službenoj dužnosti, u skladu sa odredbom čl. 386 st. 3 Zakona o parničnom postupku u vezi čl. 202. Porodičnog zakona, ovaj sud nalazi da je ista u pobijanom delu doneta bez bitnih povreda odredaba iz čl. 374 st. 2 tač. 1, 2, 3, 5, 7 i 9 Zakona o parničnom postupku, na podlozi pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja i uz pravilnu primenu materijalnog prava, osim u delu odluke o načinu održavanja ličnih odnosa između tužene i mlt. A. i A. G..

    Prvostepeni sud je utvrdio da su parnične stranke zaključile brak … godine, u kom je rođeno dvoje dece mlt. A. G.,  rođena … godine i mlt. A. G. rođena … godine. Zajednica života parničnih stranaka je faktički prekinuta … godine. Od prestanka bračne zajednice mlt. deca su ostala da žive u kući sa tužiocem i njegovom majkom.

    Tužilac je rođen … godine, zaposlen je, ostvaruje zaradu od 29.500,00 dinara, radi i privatno u građevini i seče drva, tako da mesečno može dodatno da zaradi 100 evra. Od imovine poseduje automobil i vlasnik je porodične kuće u kojoj živi sa decom i svojom majkom. Njegova majka ima … godine i kada je tužilac odsutan ona vodi računa o deci, kuva, sprema, solidnog je zdravstvenog stanja. Tužilac je emotivno privržen deci, ima dobar uvid u potrebe mlt. dece i uspešno im udovoljava.

    Tužena je rođena … godine. Završila je srednju trgovačku školu, zaposlena je i ostvaruje zaradu od 23.000,00 dinara mesečno, bavi se i prodajom nakita od čega prosečno može da zaradi još 10.000,00 dinara mesečno. Živi sa vanbračnim partnerom.

    Mlt. A. G. je u vreme presuđenja bila … razred osnovne škole. Dobrog je zdravstvenog stanja i trenira košarku. Za njene nužne mesečne troškove ishrane, odeće, obuće i troškove za školu potrebno je oko 8.000,00 dinara. Mlt. A. G. je u vreme presuđenja bila .... razred osnovne škole. Dobrog je zdravstvenog stanja. Nema vanškolskih aktivnosti koje se plaćaju. Ekskurzija u iznosu od 17.000,00 dinara se plaća na rate. Za njene nužne, mesečne troškove ishrane, odeće, obuće i troškove za školu potrebno je oko 6.000,00 dinara.

    Mlt. A. i A. su se izjasnile da žele da žive sa ocem. Mlt. A. je emotivno privrženija ocu. Mlt. A. je upućena na ličnost starije sestre i pod njenim je uticajem. Međusobna bliskost istopolne dece, sa nevelikom razlikom u godinama, govori u prilog tome da je u njihovom najboljem interesu da se ne razdvajaju. Sud je prihvatio mišljenje nadležnog organa starateljstva i ustanove za veštačenje o interesu mlt. dece da budu poverena ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, dajući za takvu odluku sveobuhvatne razloge koje ovaj sud prihvata.

    Na podlozi utvrđenih činjenica prvostepeni sud je pozivom na odredbe čl. 41, čl. 61 st. 1. i 3, čl. 62. st. 1, čl. 77, čl. 154 st. 1, čl. 160. st 2 i 3, čl. 266. st. 1 i čl. 270 Porodičnog zakona i odredbama čl. 3. st. 1 i st. 2 i čl. 9 st 3 Konvencije o pravima deteta, odlučio o kao u izreci pobijane presude.

    Tužena u žalbi ističe kao svoje prednosti za vršenje roditeljskog prava činjenicu da je nalazom organa starateljstva potvrđeno da deca kod nje imaju odlične uslove za život i školovanje, da je ona kao majka pogodnija za staranje o ćerkama, kao i da se nalazi na trudničkom bolovanju pošto u septembru očekuje treći porođaj pa će boraviti kod kuće dve godine i biti u prilici da se u potpunosti posveti ćerkama. To vidi kao svoju prednost u odnosu na situaciju za koju navodi da je takva da ćerke provode vreme same ili sa babom po ocu, pošto je njihov otac zaposlen i bavi se dopunskim poslovima, te je često odsutan.

    Odluku da otac samostalno vrši roditeljsko pravo, sud je zasnovao na svestrano sagledanim okolnostima slučaja. Ispitane su prilike stranaka i ocenjen najbolji interes dece. U izveštajima Centra za socijalni rad Opštine V. i Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine V. se navodi da su oba roditelja podobna za vršenje roditeljskog prava, međutim da je u najboljem interesu mlt. dece da roditeljsko pravo samostalno vrši otac. Mišljenje organa starateljstva i ustanove za veštačenje odgovara želji dece, konsultovane u postupku u kom se odlučuje o njihovim pravima. U skladu sa odredbama čl. 65. Porodičnog zakona mišljenju deteta uzrasta iznad 10 godina se posvećuje dužna pažnja i detetovo mišljenje se može prihvatiti, ako se oceni da je to u njegovom najboljem interesu. Prepreka nema da se konsultuje i mišljenje deteta mlađeg uzrasta. To je u konkretnom slučaju i učinjeno, posredstvom stručnog organa i ustanove za veštačenje, čije su ocene o interesu dece prihvaćene. Pored Centra za socijalni rad i Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine V. je ocenio šta pogoduje najboljem interesu mlt. dece u postojećim okolnostima. Do identične ocene došao je i sud na osnovu raspravljanja u sprovedenom postupku. Deca su privržena ocu. Otac je stabilan oslonac za decu. Na njega su deca bila upućena u uslovima separacije roditelja. Otac je kao roditelj ispoljio sposobnost da se o deci valjano stara, bez rizika po njihov dalji pravilan psihofizički razvoj. Neupitan je interes zajedničke dece stranaka da odrastaju bez razdvajanja. Upravo to se deci omogućuje odlukom donetom u ovom postupku, u njihovom najboljem interesu, koji preteže nad željom tužene da ona vrši roditeljsko pravo. Redovnim održavanjem ličnih odnosa između mlt. dece i tužene, nastaju uslovi da deca steknu jasnu predstavu o uslovima kod majke i majčinom okruženju, pa da na osnovu sopstvenog iskustva izgrade eventualno drugačiji stav i mišljenje. Zasad izmeštanje dece iz okruženja na koje su adaptirana, ne bi odgovaralo njihovom interesu.

    Odluka o visini doprinosa za izdržavanje mlt. A. i A. je u skladu sa odredbama čl. 160. Porodičnog zakona, imajući u vidu da je tužena zaposlena, da ostvaruje mesečne prihode u iznosu od oko 33.000,00 dinara, te da iznosima dečijeg izdržavanja 4.000,00 dinara odnosno 3.000,00 dinara, neće biti ugrožena njena egzistencija. Tim iznosima uz odgovarajući doprinos oca mlt. deci će biti dostupna sredstva u obimu koji je neophodan za zadovoljenje njihovih osnovnih životnih potreba.

    Osnovani su navodi tužene da je sud propustio da uredi način održavanja ličnih odnosa između tužene i mlt. dece za vreme praznika i godišnjih odmora. U skladu sa mišljenjem Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine V., valjalo je odrediti da će uz boravak o vikendima kod majke, deca praznike, rođendane i polovine raspusta provoditi naizmenično kod oba roditelja. Kod takve dinamike održavanja ličnih odnosa, u vidu imajući školske obaveze tokom radne nedelje, nije za decu pogodno da se još i jedan dan u toku radne nedelje odredi za viđanje sa majkom.  Redovnošću održavanja ličnih odnosa o vikendima, praznicima i višednevnog boravka u kontinuitetu tokom raspusta, obezbeđuju se uslovi da deca ostvare blizak odnos sa majkom.

    Nasuprot stanovištu tužene, prvostepeni sud je, pozivom na odredbu čl. 207 Porodičnog zakona, ispravno odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, s obzirom da je u pitanju porodični spor u kom je sud odlučivao o pitanjima koja su zajednička za obe parnične stranke, odnosno o razvodu braka, vršenju roditeljskog prava nad zajedničkom decom, izdržavanju zajedničke dece i održavanju ličnih odnosa roditelja sa kojim dete ne živi i maloletne dece.

    Iz iznetog, odlučeno je kao u izreci, primenom odredbe čl. 390 i 394 t. 4 Zakona o parničnom postupku.

    Kako je tužena je u žalbi uspela samo u delu odluke o održavanju ličnih odnosa, to joj troškovi ovog postupka ne pripadaju, o čemu je odlučeno na osnovu odredbe čl. 153 st. 3 Zakona o parničnom postupku.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Jelica Bojanić Kerkez, s.r.
zto: