• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

Republika Srbija
APELACIONI SUD U NOVOM SADU
GŽ.2247/11
12.10.2011.godine
Novi Sad

U  I M E   N A R O D A!

    Apelacioni sud u Novom Sadu, u veću sastavljenom od sudija Branislave Apostolović predsednika veća, Dragana Skoka i Tatjane Miljuš članova veća, u parnici tužilaca V. J. i V. R., oboje iz H., ........, čiji je punomoćnik G.E. advokat iz S., protiv tuženih M. P. i M. J. oboje sa adrese H.  ,....., čiji je punomoćnik T. M. advokat iz H., radi isplate po tužbi i po protivtužbi, odlučujući o žalbama tužilaca i tuženih izjavljenim protiv presude Višeg suda u Subotici P.18/10 od 01.jula 2010.godine i dopunske presude Višeg suda u Subotici P.18/10 od 31.marta 2011.godine, u sednici veća održanoj 12.oktobra 2011.godine, doneo je

P  R  E  S  U  D  U

    Žalbe tužilaca V. J. i V. R. se delimično USVAJAJU i delimično ODBIJAJU, žalbe tuženih M. P. i M. J. se ODBIJAJU, a presuda Višeg suda u Subotici P.18/10 od 01.jula 2010.godine i dopunska presuda P.18/10 od 31.marta 2011.godine;

    - UKIDAJU u delu u kome je odbijen tužbeni zahtev tužilaca V. J. i V. R. za iznos od 289.818,00 dinara sa kamatom od dana presuđenja pa do isplate i za troškove parničnog postupka i predmet vraća Višem sudu u Subotici na ponovno suđenje u ukinutom delu;

    - POTVRĐUJU u preostalom delu u kojem je odbijen tužbeni zahtev tužilaca V. J. i V. R. preko iznosa od 289.818,00 dinara sa kamatom, a za iznos od 500.580,00 dinara sa kamatom od dana presuđenja 01.07.2010.godine pa do isplate, kao i u delovima kojima je odbijen protivtžbeni zahtev tuženih M. P. i M. J.

O b r a z l o ž e nj e

    Presudom Višeg suda u Subotici P.18/10 od 01.07.2010.godine odbijen je tužbeni zahtev tužilaca V. J. i V. R., kojim su tražili da se obavežu tuženi M. P. i M. J. da tužiocima isplate iznos od 289.290,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja 01.07.2010. pa do isplate. Odbijen je protivtužbeni zahtev tuženih M. P. i M. J., kojim su tražili da se obavežu tužioci V. J. i V. R. da tuženima isplate iznos od 170.120,00 evra, odnosno 16.161.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe pa do isplate. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

     Protiv prvostepene presude žalbu su izjavili tužioci zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava. Pobijali su i odluku o troškovima parničnog postupka.

    Protiv prvostepene presude žalbu su izjavili tuženi zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava, tražili su da prvostepeni sud donese dopunsku presudu.

    Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž.10281/10 od 26.01.2011.godine, spisi Višeg suda u Subotici P.18/10 vraćeni su tom Sudu radi donošenja dopunske presude.

    Dopunskom presudom Višeg suda u Subotici P.18/10 od 31.03.2011.godine odbijen je tužbeni zahtev tužilaca V. J. i V. R. preko iznosa od 289.290,00 dinara pa do iznosa od 790.398,00 dinara sa pripadajućom kamatom od presuđenja 01.07.2010. godine pa do isplate, odbijen je protivtužbeni zahtev tuženih M. P. i M. J. radi isplate iznos od 7.200 evra u dinarskoj protivvrednosti te je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

    Protiv dopunske presude žalbu su blagovremeno izjavili tužioci V. J. i V. R. zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i ne potpunog utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava. Pobijaju i odluku o troškovima parničnog postupka.

    Protiv dopunske presude žalbu su izjavili tuženi M. P. i M. J. zbog pogrešne primene materijalnog prava  i zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja.

    Apelacioni sud je ispitao prvostepenu presudu i dopunsku presudu na osnovu odredbe člana 372. ZPP-a i našao da su žalbe tužilaca V. J. i V. R. delimično osnovane, a žalbe tuženih M. P. i M. J. nisu osnovane.

    U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 1., 2., 5., 7. i 9. ZPP-a, na koje Apelacioni sud kao drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu učinjene ni bitne povrede na koje se u žalbi tužilaca ističe.

    Prema utvrđenim činjenicama stranke su bile suvlasnici na poljoprivrednim mašinama: traktoru, prikolici, tanjirači, sejačici za kukuruz, motornoj prskalici i mašini za sađenje biljki i vozila: automibla Zastava 1300 i kombija. Suvlasnički udeo tužilac V. J. je 4/10 dela, V. R. 2/10 dela, tužene M. P. 3/10, M. J. 1/10 dela i utvrđen je u parničnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kanjiži po tužbi tužilaca V. J. i V. R. protiv tuženih M. P. i M. J. i koja je podneta sudu 14.06.1996.godine. Dopuna tužbe podneta je 10.10.1996.godine radi utvrđenja i razvrgnuća imovinske zajednice i isplate. Osnov tužbe i dopune tužbe bilo je sticanje u porodičnoj zajednici parničnih stranaka. Zahtev tužbe postavljen je radi utvrđenja da zajedničku imovinu stranaka stečenu u zajedničkom domaćinstvu predstavljaju poljoprivredne mašine i vozila navedena u tužbi kojom je pokrenuta tekuća parnica i zahtevano utvrđenje udela u zajedničkoj imovini i ukidanje imovinske zajednice javnom prodajom pokretnih stvari po pravilima izvršnog postupka i podela dobijene cene prema suvlasničkim udelima stranaka. Suvlasnički srazmeri su utvrđeni pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Kanjiži P.185/04 od 22.09.2005.godine i presudom Okružnog suda u Subotici Gž.1420/05 od 27.07.2006.godine. Navedenom prvostepenom presudom je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilaca i utvrđeno da su navedene pokretne stvari zajednička imovina stranaka i utvrđeni su udeli stranaka, te naloženo tuženima da predaju u suposed navedene pokretne stvari tužiocima. Od kraja 1995.godine i početka 1996.godine tuženi su isključivo koristili poljoprivredne mašine i obrađivali zemlju, jer je raskinuta porodična zajednica stranaka. Na osnovu pravnosnažne presude P.185/04 tužioci su vodili izvršni postupak. Prema zapisniku o popisu i proceni od 30.11.2007.godine popisane su poljoprivredne mašine i vozilo Zastava, ali su sem prikolice od 4 tone sve ostale pokretne stvari bile neispravne. Prema rešenju o namirenju od 13.02.2008.godine konstatovano je da na javnom nadmetanju pokretnosti, poljoprivredne mašine i vozilo je kupio T. R. za ukupnu kupoprodajnu cenu od 74.000,00 dinara. Od ostvarene kupoprodajne ceni namireni su izvršni troškovi a preostali iznos kupoprodajne cene raspoređen među strankama u izvršnom postupku srazmerno njihovim suvlasničkim udelima. Poljoprivredne mašine su po okončanoj sezoni radova 1995.godine predate tuženima u ispravnom stanju. U vreme prodaje traktora „Torpedo“ kupcu T. R. traktor se nalazi u neispravnom stanju, sa njim se nije mogla obrađivati zemlja, jer se nije mogao upaliti, motor je „zaribao“ nije bilo ulja u motoru, već je bilo blata, stakla na kabini su bila polupana, gume neispravne. Traktorska prikolica nosivosti 4 tone je takođe bila u lošem stanju u momentu kupoprodaje, jer su metalne stranice jako zarđale, a ruda je bila varena. Na tanjirači je nedostajalo dva tanjira i čistači 4 tanjira, ležajevi su bili slomljeni. Četvororedna sejačica za kukuruz je bila bez lanca i nedostajali su joj delovi. Na motornoj prskalici od 450 litara bio je probušen rezervoar i falilo je više dizni. Mašina (sadilica) za sađenje rasada biljaka bila je neispravna, jer joj je nedostajala daska, ulagači i još neki delovi, pa nije bila za korišćenje. Četvororedni kultivator imao je samo dva i po reda, nedostajali su mu motičice. Dvobrazni plug je bez plužnih tela neispravan. Kombi „Zastava 1300“ godina proizvodnje 1976. prodat je u otpad kao staro gvožđe. U periodu od 1996. do 2007.godine tužioci nisu imali u svojinu ni poljoprivredno zemljište nego su uzimali zemlju u zakup. Ukupno za period od 1996. do 2007.godine troškovi tužilaca koje su imali za angažovanje trećih lica za obavljanje agrotehničkih operacija obrade poljoprivrednog zemljišta kojeg su imali u zakupu iznosi 310.465,40 dinara. Usluga mašinama za period juni 2002.godine do kraja 2007.godine iznosi 153.460,00 dinara. Prema nalazu veštaka vrednost poljoprivrednih mašina i automobila u odnosu na nabavnu vrednost novih mašina i po cenama na dan davanja nalaza uz umanjenje vrednosti do 1996.godine i umanjenje vrednosti do 2008.godine, iskazane za svaku poljoprivrednu mašinu pojedinačno u novčanom izrazu prema vrsti mašina kako je to navedeno u prvostepenoj presudi a ukupno iznosi 708.705,00 dinara. Tužena M. P. je ćerkama tužilaca plaćala zakupninu, troškove ishrane i oblačenja u periodu od 1987.godine do 1994.godine dok su boravile u N. S. i S. na školovanju i studijama. Od 1973.godine do 1976.godine V. J. i R. su stanovali u porodičnoj zajednici sa tuženima na adresi H., ......., u kući koja je bila vlasništvo P. M. i njenog supruga, koji je umro .....godine. Među njima nikada nije bilo reči o tome da bi tužioci plaćali stanarinu, niti je o tome postojao sporazum. Tužioci su 2006.godine se iselili iz navedene kuće i preselili se u kuću koja se nalazi u H., ........... Tužilja V. R. u ostavinskom postupku koji je vođen iza njenog oca, deo koji je trebalo da nasledi, nekretninu u H., .... ustupila je svojoj majci tuženoj M. P. Dok su živeli u zajednici života svi troškovi režije, struja, grejanje i ostali troškovi stanovanja plaćali su zajednički do 1996.godine. Od 1996.godine do 2006.godine tužioci su plaćali naknadu za kompletno potrošenu struju za celo domaćinstvo, iako su posebno koristili samo jednu sobu u kući, a kupatilo koje su oni dogradili, koristili su i tuženi i sve ostale prostorije kao i dvorište zajednički su korišćene. Dok je trajala zajednica života stranaka bio je dograđen deo na glavni objekat – kuću 1981.godine kao objekat koji je pripojen uz glavnu stambenu zgradu, radilo se o prizemnom objektu, a namena dograđenih prostorija bila je kupatilo i jedna velika soba. Po tom osnovu dogradnje tužioci su ostvarili stvarno pravni zahtev vlasništva na kući pravnosnažnom presudom. Ćerke tužilaca i to starija otišla je iz domaćinstva roditelja 1995.godine a mlađa 1998.godine.

    Tužioci V. J. i V. R. tužbu su podneli 01.juna 2007.godine. Predmet tužbe i tužbenog zahteva je naknada štete zbog umanjene vrednosti pokretnih stvari – mašina u iznosu od 500.580,00 dinara, naknada zbog izdavanja traktorske prikolice drugom licu u iznosu od 116.640,00 dinara i naknada štete zbog obrade zemlje tuđim mašinama u iznosu od 173.178,00 dinara. Tuženi M. P. i M. J. su protivtužbu podneli 28.01.2009.godine. Predmet protivtužbe i protivtužbenog zahteva je naknada štete zbog umanjene vrednosti pokretnih stvari – mašina u iznosu od 1.132.400,00 dinara, naknada zbog nekorišćenja mašina u iznosu od 144.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, naknade za školovanje ćerki tužilaca, po svim vidovima ukupan iznos od 170.120 evra odnosno 16.161.400,00 dinara. Podneskom od 15.06.2009.godine postavili su zahtev za isplatu stanarina za 12 godina u ukupnom iznosu od 7.200 evra u dinarskoj protivvrednosti.

    Pravilno je prvostepeni sud na osnovu izvedenih dokaza i utvrđenih činjenica odbio tužbeni zahtev tužilaca i protivtužbeni zahtev tuženih za naknadu štete u vidu amortizacije poljoprivrednih mašina. Pravilno zaključuje prvostepeni sud da stranke nisu odgovorne da međusobno isplate naknadu štete u vidu amortizacije poljoprivrednih mašina za periode koji su ih koristile, jer bi poljoprivredna mašina po redovnom toku stvari bile amortizovane i da su se nalazile bilo kod tužilaca bilo kod tuženih. Stranke bi jedan drugoj bile u obavezi da naknade samo štetu nastale usled većeg procenta amortizacije nego što je to po redovnom toku stvari i to zbog neodgovarajućeg čuvanja i korišćenja poljoprivredne mahanizacije, dok su se nalazile kod suprotne strane. Takvu štetu ni tužioci ni tuženi nisu dokazali, iako je pored dokazivanja te vrste štete bilo na tužiocima za period od 1995.godine pa nadalje, a za tužene za period pre 1995.godine, a sve u smislu odredbe člana 225.ZPP-a.

    Pravilno prvostepeni sud odbio protivtužbeni zahtev tuženih za naknadu štete zbog nemogućnosti krivicom tužilaca da koriste poljoprivredne mašine za obradu svojih 11 jutara zemlje, kao i protivtužbeni zahtev za isplatu troškova školovanja ćerki tužilaca. Prema utvrđenim činjenicama stranke su poljoprivredne mašine zajednički koristile do 1996.godine, od kada su u isključivom posedu poljoprivrednih mašina bili tuženi. Potraživanje tuženih za naknadu štete zbog nekorišćenja poljoprivrednih mašina odnosi se na period pre 1996.godine, a protivtužbu su podneli 28.01.2009.godine. Pravilno je prvostepeni sud zaključio da je potraživanje zbog nekorišćenja poljoprivrednih mašina za period pre 1996.godine zastarelo na osnovu odredbe člana 376. Zakona o obligacionim odnosima. Zastarelo je potraživanje tuženih za isplatu naknade za troškove školovanja ćerki tužilaca (zakupnina, troškovi ishrane, oblačenje ćerki za vreme njihovog školovanja i studiranja) iz razloga što je zadnje plaćanje izvršeno 1994.godine, a protivtužba je podneta 28.01.2009.godine.

    Pravilno je prvostepeni sud odbio protivtužbeni zahtev tuženih za isplatu stanarine za period od 12 godina za vreme dok su tužioci stanovali u kući u ulici .......... u H.. Prema utvrđenim činjenicama tužilja V. R. je u ostavinskom postupku koji je vođen iza njenog oca, a supruga tužene M. P., svoj deo ustupila svojoj majci tuženoj M. P.. Tužioci su u predmetnoj kući stanovali sve do 2006.godine kada su se iselili iz kuće i sada žive u H., u ulici .......... Pravilno je prvostepeni sud na osnovu izvedenih dokaza utvrdio da među stranaka nije bilo ugovoreno plaćanje stanarine – zakupnine kako za period do 1995.godine kada su stranke živele u porodičnoj zajednici, a ni nakon prestanka zajednice a do iseljenja tužilaca 2006.godine i da su tužioci u spornom periodu uz saglasnost tuženih predmetnu nepokretnost koristili besplatno kao prekaristi.  Iz navedenih razloga neosnovano u žalbi tuženi ističu da su tužioci u obavezi da im za sporni period isplate zakupninu zbog upotrebe tuđe stvari.

    Iz navedenih razloga, neosnovano u žalbama tužilaca i tuženih se pobijaju prvostepena i dopunska presuda u navedenim delovima.

    Međutim, odlučujući o tužbenom zahtevu tužilaca za naknadu zbog izdavanja traktorske prikolice drugom licu, prvostepeni sud nije utvrdio činjenice na okolnost da li su tuženi traktorsku prikolicu izdavali drugom licu, u kom vremenskom periodu i da li su naplaćivali naknadu za izdavanje, iako su tužioci na te okolnosti predlagali dokaze. U pobijanoj presudi prvostepeni sud nije dao ni razloga zašto odbija tužbeni zahtev tužilaca za traženu naknadu, pa se u tom delu prvostepena presuda ne može ni ispitati.

    Tužioci su u tužbi postavili zahtev za naknadu štete zbog toga što su se poljoprivredne mašine nalazile u posedu tuženih pa su za obradu zemlje angažovali treća lica kojima su za usluge zemlje poljoprivrednim mašinama plaćali naknadu. Naknadu štete su tražili za period od 1996.godine do 2007.godine. Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužilaca, smatrajući da je potraživanje tužilaca zastarelo na osnovu odredbe člana 376. Zakona o obligacionim odnosim, jer su tužioci za štetu koja im se nanosi zato što ne mogu da koriste poljoprivredne mašine za obradu poljoprivrednog zemljišta saznali još u toku trajanja parničnog postupka koji je vođen pred Opštinskim sudom u Kanjiži pod brojem P.13/2008 odnosno u momentu podnošenja tužbe dana 14.06.1996.godine. Osnovano u žalbi tužioci ističu da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 376. Zakona o obligacionim odnosima, te potraživanje naknade štete od 3 godine nije moglo zastareti do dana podnošenja tužbe. Zbog pogrešne primene materijalnog prava i računanja roka zastarelosti, prvostepeni sud je propustio da utvrdi da li i u kom obimu su tužioci trpeli štetu na ime troškova usluga mašinama drugih lica za period od 3 godine do dana podnošenja tužbe.

    Na osnovu izloženog, Apelacioni sud je primenom odredbe člana 375. i 377. stav 2. ZPP-a odlučio na način opisan u izreci drugostepene odluke.

    U ponovnom postupku prvostepeni sud će na osnovu predloženih dokaza utvrditi činjenice relevantne za odlučivanje o zahtevu tužioca za naknadu štete zbog izdavanja traktorske prikolice drugom licu i zbog naknade štete zbog obrade zemlje tuđim mašinama. Na utvrđeno činjenično stanje pravilno će primeniti materijalno pravo i ponovo odlučiti o tužbenom zahtevu tužilaca u nepresuđenom delu i troškovima celokupnog postupka.

PREDSEDNIK VEĆA – SUDIJA
Branislava Apostolović,s.r.
Zto:

Napomena
Rev 260/12 od 24.10.2012 godine odbijena revizija tuženih protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2247/11 od 12.10.2011 godine u stavu drugom izreke u pogledu odluke o protivtužbenom zahtevu za naknadu štete zbog nekorišćenja poljoprivrednih mašina.