• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

Republika Srbija
APELACIONI SUD U NOVOM SADU
Gž2. 346/13
14. juna 2013. godine
Novi Sad

U IME NARODA!

    Apelacioni sud u Novom Sadu, u veću za rešavanje sporova iz porodičnih odnosa u sastavu sudija Jelice Bojanić-Kerkez, predsednika veća, Nade Bačkalić i Radoslave Mađarov, članova veća, u pravnoj stvari tužilje-protivtužene Đ. Š. iz S., ulica ... .......... broj .... koju zastupaju punomoćnici A. I.Đ. i Z. Đ., advokati iz S., protiv tuženog-protivtužioca L. Š.1 iz T., ulica ....... ...... broj ..., koga zastupa punomoćnik E. G., advokat iz S., radi vršenja roditeljskog prava, dečjeg izdržavanja i održavanja ličnih odnosa, odlučujući o žalbi tuženog-protivtužioca na presudu Osnovnog suda u Subotici, Sudske jedinice u Senti broj IV-17.P2.1387/12 od 11. aprila 2013. godine, u sednici veća održanoj 14. juna 2013. godine, doneo je

P R E S U D U

    Žalbu ODBIJA i presudu Osnovnog suda u Subotici, Sudske jedinice u Senti broj IV-17.P2.1387/12 od 11. aprila 2013. godine POTVRĐUJE.

    Tuženom-protivtužiocu ne dosuđuju se troškovi žalbenog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

    Prvostepenom presudom određeno je da se zajednička deca parničnih stranaka mlt.V. Š. rođena ....... godine i mlt.L. Š.2 rođen ........ godine poveravaju tužilji-protivtuženoj Đ. Š. kao majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Tuženi-protivtužilac obavezan je da na ime svog dela doprinosa sa dečje izdržavanje počev od dana donošenja prvostepene presude pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, plaća mesečno iznos od po 25%, odnosno ukupno 50% od svoje mesečne neto plate na ime izdržavanja mlt.V. i L. Š.2, putem poštanske uputnice majci Đ. Š., najkasnije do 15. u mesecu, s tim da je dužan u slučaju docnje da na dospele, a neisplaćene mesečne rate plati i zakonsku zateznu kamatu počev od dana padanja u docnju za svaku pojedinu mesečnu ratu, pa do konačne isplate, sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja. Određeno je da će se viđanje mlt.V. i L. Š.2 sa ocem odvijati na osnovu sporazuma roditelja, a ako do tog sporazuma ne dođe, tada tuženi-protivtužilac ima pravo na održavanje ličnih odnosa sa decom svakog drugog vikenda počev od subote u 9,00 časova do nedelje u 18,00 časova, s tim da će prvi vikend nakon pravnosnažnosti presude deca provesti sa majkom; zatim nedelju dana neprekidno za vreme zimskog raspusta, pri čemu će termin određivati roditelji sporazumno, a u suprotnom viđanje će se odvijati svake kalendarske godine počev od 10.01. u 9,00 časova pa zaključno sa 16.01. u 18,00 časova; tri nedelje neprekidno za vreme letnjeg raspusta, pri čemu će termin određivati roditelji sporazumno, a u suprotnom viđanje će se odvijati svake kalendarske godine počev od 10.07. u 9,00 časova pa zaključno sa 30.07. u 18,00 časova; svakog drugog dečjeg rođendana dana 10.01. i 27.10. i to počev od 9,00 časova tog dana pa zaključno sa 19,00 časova istog dana, pri čemu će svoj rođendan u parnim kalendarskim godinama mlt.deca provoditi sa ocem, a u neparnim sa majkom; svake druge Nove godine i to počev od 31.12. u 9,00 časova zaključno sa 02.01. u 18,00 časova, pri čemu će dočeke parnih Novih godina mlt.deca provoditi kod oca, a neparnih kod majke; svakog drugog državnog praznika koji se slavi neradno (osim Nove godine) u smislu zakona kojim se regulišu praznici u Republici Srbiji, pri čemu će prvi naredni praznik  nakon pravnosnažnosti ove presude, deca provoditi sa ocem; za vreme katoličkog Božića u parnim godinama i to počev od 24.12. u 9,00 časova do 25.12. u 9,00 časova, a u neparnim godinama počev od 25.12. u 9,00 časova pa do 26.12. u 9,00 časova; za vreme katoličkog Uskrsa u neparnim godinama i to počev od petka, u nedelji u koju pada Uskrs, u 9,00 časova pa zaključno sa nedeljom-na sam dan Uskrsa u 9,00 časova, a u parnim godinama počev od nedelje-na sam dan Uskrsa u 9,00 časova do ponedeljka-prvog dana nakon Uskrsa u 18,00 časova, pri čemu pravila određena za dečji rođendan, kao i za državne i verske praznike imaju prioritet u odnosu na ostala gore navedena pravila u vezi viđanja, gde je tuženi, u doba kada ima pravo održavanja ličnog kontakta sa mlt.decom dužan po njih dolaziti do mesta njihovog prebivališta, a nakon isteka vremena za održavanje ličnog kontakta vraćati na adresu njihovog prebivališta, o svom trošku. Protivtužbeni zahtev tuženog radi poveravanja mlt.dece njemu i obavezivanja tužilje da doprinosi izdržavanju dece, te radi naknade parničnih troškova, odbijen je. Obavezan je tuženi-protivtužilac da tužilji-protivtuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 186.070,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja, a u slučaju docnje, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dana padanja u docnju do konačne isplate.

    Protiv ove presude tuženi-protivtužilac je blagovremeno izjavio žalbu iz svih razloga predviđenih čl.373.st.1. ZPP, sa predlogom da ovaj sud presudu preinači, odbije tužbeni i usvoji protivtužbeni zahtev i tužilju-protivtuženu obaveže da mu naknadi troškove postupka, ili da je ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje. 

    Žalba nije osnovana.

    Ispitavši pobijanu presudu u granicama žalbenih razloga i po službenoj dužnosti, ovaj sud nalazi da je ona doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač.1., 2., 3., 5., 7. i 9. ZPP, kao i bez povrede iz tač.12. na koju je žalbom ukazno, te da je prvostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni, a odbio protivtužbeni zahtev.

    Prema utvrđenom, u braku parničnih stranaka koji je zaključen ...... godine i pravnosnažno razveden u ovoj parnici, rođeno je dvoje zajedničke mlt.dece V. Š. rođ.......... godine i L. Š.2 rođ.......... godine. Zajednica života parničnih stranaka prestala je ........ godine zbog konfliktnog, trajnog i ozbiljnog poremećaja odnosa između parničnih stranaka, što je bio razlog razvodu. Oba deteta su ostala kod oca.

    Tužilja-protivtužena Đ. Š. rođena je ...... godine. Završila je gimnaziju, zaposlena je u PTT kao službenica, gde mesečno ostvaruje zaradu u iznosu od oko 37.000,00 dinara. Stanuje u S. na adresi ....... ..... broj... i poseduje stambene i materijalne uslove odgovarajuće potrebama dece, i ima mogućnost za zadovoljenje svih njihovih potreba. Integrisana je u socijalnu sredinu.

    Tuženi-protivtužilac L.Š.1 rođen je ...... godine. Ima srednjoškolsko obrazovanje, zaposlen je u PTT kao poštar, gde mesečno ostvaruje zaradu od oko 37.000,00 dinara. Poseduje 7, obrađuje oko 30 kj poljoprivrednog zemljišta, a bavi se i uzgojem svinja. Stanuje u T. zajedno sa vanbračnom suprugom, njenim detetom iz prethodnog braka i mlt.V. i L. Š.2. Poseduje odgovarajuće stambene, materijalne uslove i ima mogućnosti za zadovoljenje svih dečjih potreba. Pravnosnažnom krivičnom presudom broj K.1265/13 od 22.01.2013. godine osuđen je na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca zbog krivičnog dela nasilje u porodici izvršenog prema ovde tužilji-protivtuženoj Đ. Š..

    Mlt.V. Š. je tokom školske ...... godine pohađala 6.razred osnovne škole u T., koji je završila sa skroz odličnim uspehom i primerenim vladanjem. Sada je učenica 7. razreda, trenira košarku, svira klavir i pohađa časove srpskog jezika.

    Mlt.L. Š.2 je tokom školske ..... godine pohađao 3. razred osnovne škole, koji je završio sa skroz odličnim uspehom i primerenim vladanjem, a trenutno pohađa 4. razred, trenira fudbal i pohađa časove srpskog jezika.

    Mlt.V. i L. Š.2 imaju dobru međusobnu komunikaciju i blisko su emocionalno vezani.

    U odnosu na decu tuženi-protivtužilac L. Š.1 pokazuje zainteresovanost za njihove aktivnosti i interesovanja i ispoljava privrženost, ali svoje stavove prema tužilji-protivtuženoj kao bivšoj supruzi prenosi na decu, zanemarujući njihovu potrebu da imaju adekvatan odnos sa oba roditelja, čak i kada su njihovi međusobni odnosi poremećeni. Time se stvara polarizacija čiji je rezultat da deca prihvatanjem oca odbacuju majku. Izostanak potkrepljenja za očuvanje odnosa sa majkom predstavlja negativan uticaj na decu.

    Tužilja-protivtužena Đ. Š. želi i pokušava da ostvari kontakt sa svojom decom, ali je onemogućena njihovim odbacivanjem. Ona ne isključuje tuženog-protivtužioca iz odnosa sa decom.

    Način formiranja mišljenja maloletne dece o majci, izvođenje zaključaka i odlučivanja oblikovan je pod uticajem ponavljanih sugestija, neprijateljskih i devaluirajućih komentara tuženog-protivtužioca. Uživajući autoritet u očima mlt.dece, on ga zloupotrebljava, poprimajući ulogu idealiziranog roditelja, za razliku od drugog, koji se tretira kao bezvredan i biva grubo odbačen. Deca su već u potpunosti preuzela način verbalnog iskazivanja, stavove i emocije oca u odnosu na majku, te više nije potrebno korišćenje direktnih strategija zadržavanja dece i neposrednog zabranjivanja viđanja. Ona imaju prezir prema majci i njenoj okolini, uz moguće neopravdane optužbe da je ona nasilna i sklona fizičkom kažnjavanju, što može da ima manipulativnu funkciju u cilju izbegavanja kontakta sa omraženim roditeljem.

    Kod mlt.dece parničnih stranaka detektovan je sindrom otuđenja od roditelja,  koji podrazumeva svako ponašanje kojim se dete udaljava od jednog roditelja pod uticajem drugog. To je rezultiralo odbijanjem susreta dece sa majkom. Razlog takvog ponašanja dece i odbacivanje majke nije posledica nekvalitetnog odnosa sa njom, već posledica izloženosti negativnim porukama i kvalifikacijama oca kao roditelja sa kojim deca žive, koje su upućene majci kao roditelju sa kojim ne žive. Tehnike otuđenja, kojima se služi roditelj koji otuđuje, su manifestovane kroz učestalo kritikovanje, preterivanje, reinterpretaciju činjenica, manipulisanje, okrivljivanje drugog roditelja za sve nedaće, ometanje kontakata i sl. Manipulacije decom se najčešće realizuju  učestalim ružnim komentarima o drugom roditelju, indoktrinacijom vlastitim osećanjima besa i mržnje, njegovim obezvređivanjem i vređanjem, neautentičnim optužbama o zlostavljanju od strane otuđenog roditelja, polarizovanim stavom (jedan roditelj je najbolji, drugi najgori), ometanjem susreta sa drugim roditeljem i članovima njegove porodice, preuveličavanjem i naglašavanjem propusta drugog roditelja, izostavljanjem pozitivnih komentara, priča i uspomena o drugom roditelju. Deca neselektivno upijaju verbalne i neverbalne poruke, slušaju oca, prate njegove reakcije i imitiraju njegovo ponašanje. Tako se prilikom psihološkog veštačenja i razgovora sa mlr.V. i L.2 uočavaju navedeni sindromi otuđenja od roditelja u vidu negiranja prisustva lepih sećanja iz detinjstva u kontaktu sa majkom, navođenje slabih, lažnih ili apsurdnih razloga za odbacivanje, idealizacija oca i njegovo percipiranje kao savršenog roditelja u odnosu na majku kao apsolutno lošu, kojoj navode samo mane. Prisutan je fenomen „nezavisnog mislioca“ pri čemu deca insistiraju na tome da je njihova vlastita volja u odlučivanju i postupanju prema majci i tvrde da na njih niko nije uticao; otuđeni su u odnosu na majčinu širu porodicu, ne viđaju se sa babom i dedom sa majčine strane obrazlažući da su oni prljavi i ne vode računa o higijeni; ne pokazuju saosećanje ili grižu savesti prema roditelju kojeg odbacuju; uvek su na strani roditelja koji otuđuje; često koriste fraze identične očevim, kao i neprimeren rečnik radi poruge  majke, a u pogledu viđanja i kontakta sa njom pokazuju izrazit otpor.

    U situacijama otuđenja od roditelja težište odgovornosti i odlučivanja se prebacuje na dete, a iza toga se kriju manipulativne transakcije i neraščišćeni međusobni odnosi odraslih. U konačnom bilansu dete je samo naizgled u prvom planu, ali zapravo njegove potrebe, očekivanja i interes nisu u centru pažnje. Duboko u sebi dete nije prestalo da voli drugog roditelja, kog odbacuje i od kog se otuđuje.Čak iako dete kaže da ne želi da vidi roditelja od kog se otuđuje, ispod površine može da leži želja za ponovnim uspostavljanjem kontakta. Potrebno je omogućiti deci više zajednički provedenog vremena sa roditeljem od kojeg su se otuđili, a ne manje viđanja. Samo na taj način će deca imati priliku da shvate da su njihovi kontaminirani stavovi pogrešni.

    Sindrom otuđenja od roditelja dovodi do ometanja normalnog rasta i razvoja dece i može da ima dugoročne posledice na njihovo psihičko funkcionisanje u odraslom dobu, koje se ogledaju kroz teškoće u sticanju poverenja, samopouzdanja, osećanja krivice, depresije, problema u ličnom identitetu i ostvarivanju partnerskih relacija. S obzirom na uzrast ml.dece parničnih stranaka, moguće su teškoće u procesu formiranja ličnog identiteta, jer odbacujući jednog roditelja, dete ne prihvata ni izvesne delove vlastite ličnosti.

    Na podlozi navedenih činjenica, prvostepeni sud pobijanu presudu zasniva na odredbama čl. 12. Konvencije o pravima deteta, te čl.61. st. 1., 77. st. 3., 154. st. 1, 160. st. 1. i 162. st. 3. Porodičnog zakona. Sa osloncem na navedenu regulativu, sud usvaja tužbeni zahtev, mlt.decu poverava tužilji-protivtuženoj na samostalno vršenje roditeljskog prava, te odlučuje o načinu viđanja sa ocem i njegovoj obavezi da doprinosi dečjem izdržavanju, sledom koje odluke odbija protivtužbeni zahtev i obavezuje tuženog-protivtužioca na naknadu troškova postupka.

    Žalbom se ovakva odluka spori ukazivanjem na negativne posledice izmeštanja mlt.dece iz njihovog dosadašnjeg socijalno-društvenog okruženja u T. gde žive sa ocem u njegovoj kući i pohađaju školu, u za njih nepoznato okruženje života sa majkom u S., što žalilac procenjuje stresnim i za decu nebezbednim. Smatra da je prvostepeni sud postupio protivno čl.65. Porodičnog zakona i čl.12. Konvencije o pravima deteta, jer nije saslušao mlt.L. Š.2 u ovoj parnici u kojoj se odlučuje o njegovim pravima. U tom kontekstu spori pravilnost i zakonitost ožalbene odluke sporeći ocenu dokaza, smatrajući da na nalazu i mišljenju Centra za socijalni rad S. nije mogla biti zasnovana ožalbena odluka budući da je prilikom razgovora stručnih lica Centra i mlt.dece postojala jezička barijera, jer deca ne govore srpski već samo mađarski jezik. Sa druge strane, smatra da su njegovi dokazni predlozi za određivanje kontrolnog veštačenja i predlog za saslušanje njegove vanbračne supruge, neosnovano odbijeni.

    Za ovaj sud nema sumnje u ocenu prvostepenog suda da je u najboljem interesu mlt.dece parničnih stranaka da budu poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava. Opravdanost ovakve odluke u potpunosti je potkrepljena nalazom i mišljenjem veštaka psihologa S. J.. Ona je viševrsnim testovnim tehnikama na mađarskom jeziku, prilagođenim uzrastu dece i na njihovom maternjem jeziku, kao i razgovorom sa njima, dijagnostikovala sindrom otuđenja od roditelja, u ovom slučaju od majke, do čijeg je nastupanja došlo manipulativnim ponašanjem tuženog-protivtužioca kao roditelja sa kojim deca žive i čijem su uticaju nesumnjivo izložena. Geneza tog uticaja leži u duboko konfliktnim međupartnerskim odnosima parničnih stranaka, koji su kulminirali nasiljem u porodici, što je bilo razlog prestanka zajednice života i razvoda braka, a povodom čega je tuženi-protivtužilac pravnosnažno osuđen na bezuslovnu zatvorsku kaznu. Imajući u vidu dubinu partnerskog konflikta parničnih stranaka, posledice koje nastupeli sindrom otuđenja od roditelja proizvodi ne samo na relaciji između dece i tužilje-protivtužene, već i na njegov negativan uticaj kako na njihov psihološki razvoj sada, s obzirom na to da njihovo mišljenje nije slobodno formirano, već pod očevim uticajem, zbog čega nemaju sopstvenu emotivnu percepciju konkretne situacije i odnosa sa majkom, te uzimajući u obzir i uticaj ovog sindroma na dečje buduće socijalne i porodične odnose, to se neophodnim pokazalo da budu poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, uz održavanje redovih ličnih odnosa sa ocem, na način i dinamikom određenoj u ožalbenoj presudi.

    U tvrdnji da je odlukom da se ne sasluša mlt.L. Š.2, sud postupio suprotno odredbi čl.65. Porodičnog zakona i čl.12. Konvencije o pravima deteta, žalbeni navodi ostaju bez utemeljenja. Ovo stoga što je veštak prilikom razgovora sa decom utvrdio da je mišljenje koje ona imaju o majci i povodom života sa njom, negativno formirano pod uticajem ponavljanih sugestija i negativnih komentara oca. U takvoj situaciji se saslušanje deteta pred sudom pokazuje kao izlišno i nepotrebno opterećujuće za dete, bez da postoji izvesnost da će iskazivanje mišljenja pred sudom zaista odraziti njegov stvarni stav i želju, oslobođenu bojazni da je formirana pod očevim uticajem. Ovo stoga što se sindrom otuđenja od roditelja, za samo dete, kao i bilo koje drugo lice sem stručnog, manifestuje kroz fenomen „nezavisnog mislioca“ i ostavlja utisak da postoji detetova vlastita volja u odlučivanju i postupanju prema roditelju od kojeg se otuđuje, uz negiranje bilo kakvih uticaja drugih na formiranje te volje, a da u suštini duboko u sebi dete nije prestalo da voli roditelja od kojeg se otuđuje, i da kada i kaže da ne želi da ga vidi i da živi sa njim, to ne isključuje želju za ponovnim uspostavljanjem kontakta. Ovo je prepoznato i od strane stručnih lica Centra za socijalni rad, kada je u razgovoru sa decom primećeno da je mlt.L. seo u krilo majci nakon njenog ulaska u prostoriju za razgovor. Evidentno je da prirodna emotivna povezanost i želja dece za majkom postoje, a da su ograničene, maskirane i grubo potisnute manipulativnim i dezavuišućim ponašanjem tuženog-protivtužioca, koji takvim ponašanjem prelazi granice dečjeg i u prvi plan stavlja sopstveni interes, koji se svodi na obračun sa bivšom suprugom i produbljavanje partnerskog konflikta. Kako tuženi-protivtužilac očigledno ne može da fokus svog delovanja usmeri isključivo na decu i njihov najbolji interes, iako u žalbi tvrdi da on u svemu postupa u interesu dece, a to podrazumeva i održavanje odnosa sa majkom kao drugim roditeljem, ne može se govoriti o tome da nije na benefit dece da se izmeste iz dosadašnje sredine i presele kod majke. Posmatrano dugoročno, poveravanje dece majci i reuspostavljanje narušene prirodne upućenosti i povezanosti dece sa majkom, na koji način će se ujedno prevenirati moguće posledice sindroma dugotrajne otuđenosti od roditelja u budućnosti, preteže nad kratkotrajnom promenom životnog okruženja, koja za decu ne mora nužno biti stresna, već može biti i stimulativna.

    U vezi sa iznetim, neosnovanim su cenjeni i žalbeni navodi o neopravdanom odbijanju tuženikovog predloga za određivanje kontrolnog veštačenja, s obzirom na to da nalaz veštaka korespondira nalazu i mišljenju Centra za socijalni rad S., u jedinstvenom stavu da je na benefit mlt.dece parničnih stranaka da budu poverena majci. Primedbe koje tuženi iznosi u vezi postojanja jezičke barijere prilikom razgovora stručnih lica Centra i mlt.dece ostaju bez uticaja u situaciji kada takve barijere nije bilo prilikom razgovora dece sa veštakom, koji je vođen na mađarskom jeziku, kao i celokupno testiranje i ispitivanje. Pravilno je sud odbio i predlog za saslušanje tuženikove vanbračne supruge kao suvišan i nepotreban, kada su činjenice od značaja za presuđenje podrobno utvrđene na osnovu ostalih predloženih i izvedenih dokaza.

    U interesu mlt.dece parničnih stranaka određen je način i dinamika održavanja ličnih odnosa sa tuženim-protivtužiocem kao ocem, na osnovu čl.61.st.1. Porodičnog zakona.

    Neosnovano je žalbeno negodovanje tuženog-protivtužioca da je ožalbena presuda u ovom delu nepravilna i nezakonita jer je sud naveo da će se lični odnosi odvijati prema sporazumu parničnih stranaka. Prvostepeni sud je ujedno konkretizovao do detalja način i dinamiku viđanja upravo za situaciju ako sporazum stranaka izostane. Ostavljajući im opciju da se međusobno sporazumeju, sud je pružio mogućnost i tužilji i tuženom da makar u tom segmentu međusobnog odnosa pokušaju da prevaziđu i stave po strani partnerski konflikt, te da se kao roditelji dogovaraju o viđanju spram svojih i dečjih obaveza i planova, a za slučaj da to ne funkcioniše, konkretizovani su dinamika i termini viđanja.

    Ispitujući u daljem ožalbenu presudu, ovaj sud nalazi da je prvostepeni sud sa pravilnim osloncem na sadržinu izvedenih dokaza utvrdio sve bitne činjenice od značaja za zakonitu odluku o pravu mlt. dece parničnih stranaka na izdržavanje i visini obaveze tuženog-protivtužioca.

    Imajući u vidu kriterijume propisane odredbom čl. 160. st. 1., 2. i 3. Porodičnog zakona za utvrđivanje visine izdržavanja, obaveza tuženog-protivtužioca da doprinosi izdržavanju svoje dvoje mlt.dece određena je u iznosu od po 25% od njegove mesečne neto plate, sa polazištem na uzrast dece, činjenicu da pohađaju osnovnu školu, obim njihovih vananstavnih aktivnosti, te visinu prihoda parničnih stranaka (po 37.000,00 dinara mesečno) i njihovo imovinsko stanje. I bez konkretizovanja, potrebe mlt. dece pravilno su prepoznate i cenjene uzrasnom komparacijom i u obimu koji je određen spram mogućnosti tuženog-protivtužioca imajući u vidu visinu njegove zarade i činjenicu da se uz osnovni posao bavi obradom poljoprivrednog zemljišta i uzgojem svinja. Cenjene su i materijalne prilike tužilje-protivtužene, kojoj se u obavezu izdržavanja računa vreme koje ima posvetiti nezi i brizi o deci koja su joj poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava, zatim iznos minimalne sume izdržavanja koja je u vreme prvostepenog presuđenja iznosila 23.969,00 dinara, kao i to da visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.

    Neosnovano je žaliočevo ukazivanje da je njegova obaveza formulisana protivno odredbama čl.162.st.2. Porodičnog zakona, jer zakon ne predviđa kategoriju neto plate već redovna mesečna novčana primanja umanjena za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Izraz neto plata sadržinski korespondira zakonskoj formulaciji redovnih mesečnih novčanih primanja umanjenih za poreze i doprinose. Razlika je terminološka, budući da je izraz neto plata kolokvijalni, za razliku od zakonske formulacije. Posmatrano sa aspekta nominalnog iznosa tuženikove obaveze, posledica upotrebe bilo kojeg od ova dva termina je ista.

    Bez uticaja na pravilnost i zakonitost ožalbene odluke ostaju i navodi žalioca da je sud presudu doneo na nejavnoj raspravi a o tome nije doneo nikakvu odluku, kao i da je trebalo da sudi u veću.

    U postupku u vezi sa porodičnim odnosima javnost je isključena, što je predviđeno čl. 206. st.1. Porodičnog zakona. Kako se radi o posebnoj vrsti postupka u kojem je isključenje javnosti pravilo ustanovljeno posebnim zakonom, a ne izuzetak (u kom smislu je isključenje regulisano Zakonom o parničnom postupku), ono obavezuje sud i sve učesnike u postupku, te ne postoji obaveza suda da donosi rešenje o isključenju javnosti  u smislu čl. 324. ZPP. Nisu osnovani ni žalbeni navodi da je sud u ovom sporu bio u obavezi da odlučuje u veću, budući da je odredbom čl.35. st.3. ZPP u vezi sa čl.506.st.2. istog Zakona propisano da u parničnom postupku u vezi sa porodičnim odnosima u prvom stepenu uvek sudi sudija pojedinac.

    Ispitujući ožalbenu presudu sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava u smislu čl. 386. st.3. ZPP, uočeno je da je prvostepeni sud propustio da postupi u skladu sa čl. 272. st.3. Porodičnog zakona i da odluči o predaji dece roditelju kojem je odlukom suda povereno vršenje roditeljskog prava. Međutim, prema oceni ovog suda, u situaciji kada postoji odluka o samostalnom vršenju roditeljskog prava, ona kao takva predstavlja dovoljan osnov za predaju dece, posmatrano sa aspekta ekonomičnosti, celishodnosti i dečjeg najboljeg interesa. Izostanak formalnog naloga o predaji koji je faktički konzumiran odlukom o samostalnom vršenju roditeljskog prava, nije uticao na pravilnost i zakonitost ožalbene presude, niti na njenu izvršivost, jer ne predstavlja  prepreku da se predaja dece roditelju kojem su poverena zahteva sa osloncem na odluku o vršenju roditeljskog prava.

    Sledom odluke da usvoji tužbeni, pravilno je sud odbio protivtužbeni zahtev.

    Pravilno je odlučeno i o troškovima postupka. Iako je odluka o razvodu braka u obostranom interesu parničnih strnaka, u preostalom delu tužba se u celosti pokazala osnovanom. S obzirom na to, pravilno je prvostepeni sud na osnovu odredbe čl.153.st.1. u vezi sa čl.207. Porodičnog zakona obavezao tuženog-protivtužioca da tužilji-protivtuženoj naknadi troškove prvostepenog postupka, koji su obračunati sa polazištem na pravilnu osnovicu od 375 poena,  u skladu sa važećom AT i TT i opredeljenim troškovnikom.

    Tuženi-protivtužilac sa žalbom nije uspeo pa mu opredeljeni troškovi žalbenog postupka nisu dosuđeni. O navedenom je odlučeno na osnovu čl.165.st.1. ZPP.

    Iz iznetih razloga, žalba je odbijena i prvostepena presuda je potvrđena na osnovu člana 390. ZPP.

PREDSEDNIK VEĆA
Jelica Bojanić-Kerkez, s.r.
Zto: