• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

Republika Srbija
APELACIONI SUD U NOVOM SADU
Gž2.240/13
25.4.2013. godine
Novi Sad

U   I M E   N A R O D A !

    Apelacioni sud u Novom Sadu, kao drugostepeni građanski sud, u veću čiji je predsednik sudija Šalić Dušica, a članovi sudije Bajić Verica i Andrijašević Mirjana , u pravnoj stvari tužilje E. E. iz P.,.... ...., koju zastupa P. D., advokat u P., protiv tuženog G. A. iz Z., ..... koga zastupa J. G., advokat u Z., radi izmene odluke o načinu uređenja ličnih odnosa, rešavajući po žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Pančevu P2.860/12 od 28.2.2013. godine, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 25.4.2013. godine doneo je sledeću

P R E S U D U

    Žalba tuženog se ODBIJA pa se presuda Osnovnog suda u Pančevu P2.860/12 od 28.2.2013. godine POTVRĐUJE.

O b r a z l o ž e nj e

    Prvostepenom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužilje i uređeno održavanje ličnih odnosa mlt.G. L. sa ocem G. A., prve i treće sedmice u mesecu na dan nedelja od 12,00 do 16,00 časova u prisustvu majke deteta, tužilje, tako što će se prve nedelje u mesecu kontakt ostvarivati u P. u N. b., a treće nedelje u mesecu u Tržnom Centru „M.“ u B.. Time je izmenjena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 2P2. 2009/10 od 14.04.2010.god. u stavu tri izreke presude kojom je uređeno održavanje ličnih odnosa mlt.G. L. sa ocem G. A.. Obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 127.500,00 dinara, u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.

    Protiv navedene presude tuženi je, putem punomoćnika, blagovremeno izjavio žalbu, pobijajući je iz svih zakonom propisanih razloga, sa predlogom da ovaj sud presudu ukine.

    Odgovor na žalbu nije dostavljen.

    Ispitavši pobijanu presudu sa razloga koji su navedeni u žalbi, pazeći po službenoj dužnosti na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 372 st. 2 ZPP („Sl.glasnik RS“ br. 125/2004 i 111/2009) u vezi sa čl. 506 st. 1 ZPP ("Sl. glasnik RS" br. 72/2011), ovaj sud je našao da je pobijana odluka doneta bez bitnih povreda, na podlozi potpunog i pravilnog činjeničnog utvrđenja i uz pravilnu primenu materijalnog prava.

    Relevantne činjenice koje je prvostepeni sud utvrdio su sledeće:

    Mlt. G. L. je zajedničko dete stranaka, rođen ...... godine. Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu 2P2. 2009/10 od 14.04.2010.god. mlt. dete stranaka povereno je ovde tužilji na samostalno vršenje roditeljskog prava. Tuženi je obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje mlt. L. plaća iznos od 25% mesečno umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje i uređen je način održavanja ličnih odnosa mlt. L. sa ocem tako što će se isti odvijati svake subote ili nedelje od 17,00 do 19,00 časova u prisustvu majke deteta, a kada dete napuni dve godine, do 4.9.2010.godine svaki drugi vikend počev od subote u 10,00 časova do nedelje u 19,00 časova tako što će dete preuzimati i vraćati ispred kuće gde dete živi sa majkom u P. Tuženi je dolazio u P. subotom i tada je šetao sa L. po parku - N. b. bila je prisutna i tužilja ili je tužilja vodila L. u Z. što je tuženi finansirao i kontakt je ostvarivan po presudi do početka septembra 2010.godine. Mlt.L. je kasnio u svom razvoju od samog rođenja. Tužilja je u avgustu 2010. godine procenila da L. nije spreman da noći kod oca kada napuni dve godine kako je presudom određeno, jer on u to vreme još uvek nije progovorio, nosio je pelene i bio je izrazito vezan za tužilju. Tužilja je zbog problema u razvoju deteta odvela dete kod psihologa u dispanzer za decu 7.09.2011. godine pa joj je psiholog dao savet da se obrati logopedu što je tužilja i učinila. Tužilja je po preporuci psihologa iz Centra za socijalni rad odvela L. u I. za m. z. u B. 22.02.2012.godine. Prema izveštaju lekara specijaliste I. za m. z. u B. od 22.02.2012. godine navedeno je da mlt. L. svoje potrebe iskazuje pokazivanjem prstom ili uzima majku za ruku i vodi, da se unazad 3-4 meseca intenzivnije razvija govor, da svoje potrebe izražava kratkim rečenicama, da nosi pelene, da u momentu pregleda prihvata kontakt, ali ne produbljuje i ne održava, da pažnju na razgovor zadržava vrlo kratko pa gubi interesovanje, da su odgovori na pitanja eholalični, a kada spontano govori prisutan problem ekspresivnog govora. Tužilja je mlt. dete odvela u I. za m. z. 26.03.2012. i sa detetom je boravila u Institutu do 6.4.2012.godine. Tokom boravka na odeljenju urađeno je niz ispitivanja: defektološka procena, psihološko testiranje i uključen je u intenzivni defektološki tretman, rađeno je i sa majkom dečaka na obučavanju za sprovođenje reedukativnih terapijskih postupaka dato je mišljenje da se radi o dečaku s mešovitim specifičnim razvojnim poremećajem i posebnim smetnjama u sferi komunikacije i stereotipnih obrazaca ponašanja. Data je preporuka da se dečak obavezno uključi u vršnjačku grupu zdrave dece u okviru vrtića radi stimulacije razvoja pre svega komunikacije kao i da se nastavi s defektološkim tretmanom. Navedeno je i da dečak zahteva stalno prisustvo majke koja je obučena za stimulativni rad s dečakom i svako remećenje ustaljenih obrazaca ponašanja i ritma života može imati nepovoljnog uticaja na razvoj dečaka. Tužilja je dete vodila na kontrolu u I. za m. z. u B. kada je u izveštaju od 14.08.2012.godine navedeno je da je mlt. L. osnovne stvari zna da kaže, fond reči mu je bolji. U izveštaju Instituta od 29.01.2013.godine navedeno je da dete izgovara proste rečenice,upotreba gestova u potpunosti i dalje nije u stanju da prepriča događaje, da majka misli da sve razume, a da je problem nedovoljno uspostavljene verbalne komunikacije, da je uključen u vrtić, ostvaruje dobre relacije s vršnjacima, a jedini problem je galama tada vrišti ili se udara u grudi.

    Kada je L. napunio dve godine i kada je po presudi navedenoj trebao da se ostvaruje svakog drugog vikenda u Z. u stanu tuženog takav konktakt nije ostvarivan jer tužilja to nije omogućila.Tužilja je insistirala da se viđanje odvija u njenom stanu. Tuženi je 21.09.2010.godine Osnovnom sudu u Pančevu podneo predlog za izvršenje, koji je usvojen rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Pančevu od 28.09.2010.godine, u delu navedene presude koji se odnosi na održavanje ličnih odnosa. U tom izvršnom postupku bio je angažovan i Centar za socijalni rad S. P. koji je sačinio plan intervencije, na osnovu konsultacija supervizora, dečijeg psihologa i voditelja slučaja i roditelji deteta su pozvani na razgovor sa psihologom 11.11.2011 .godine kada su se i odazvali pozivu. Sledeći razgovor je zakazan za 15.11.2011.godine, ali tuženi nije pristupio. Sa detetom i tužiljom nije bio na prvom pregledu kod logopeda, iako je prethodno u Centru za socijalni rad postignut sporazum da oba roditelja idu sa detetom na prvi pregled, a o čemu je Centar za socijalni rad u P. obavestio sud u izvršnom postupku izveštajem od 13.12.2013. godine.  U  izveštaju Centra za socijalni rad S. P. od 3.05.2012.godine navedeno je da se tužilja kao majka uspešno snalazi u roditeljskoj ulozi, redovno prepoznaje bazične i razvojne potrebe deteta i zadovoljava ih, da postoje uslovi za izmenu postojećeg modela uređenja odnosa mlt. L. sa ocem jer je to najbolji interes deteta i imajući u vidu zdravstveni status mldb.deteta po mišljenju dečijeg neuropsihijatra I. za m. z. u B., te da je stručno mišljenje organa starateljstva Centra za socijalni rad u P. da je adekvatan sledeći model održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem prve i treće sedmice u mesecu na dan nedelja u prisustvu majke od 12 do 16 časova s tim što bi prve nedelje u mesecu kontakt bio ostvarivan u N. b. u P., a treće nedelje u mesecu u B. a mesto kontakta bi dogovorili roditelji, a po predlogu oca deteta. Organ starateljstva Centar za socijalni rad u Z. je 26.06.2012.godine u nalazu i mišljenju naveo da je otac u kontaktu sa tim organom starateljstva pokazao visok stepen saradljivosti da prihvata savete i sugestije voditelja slučaja u odnosu na usvajanje primerenih vaspitnih stilova i uticaja na dete a posebno vezanih za razvoj mlt.L. da je on u stanju da se izdigne iznad partnerskog postrazvodnog koiflikta sa bivšom suprugom i da interese mlt.L. stavlja na prvo mesto, da on razume važnost postepenog odvajanja od majke i svog osamostaljivanja u kontaktima sa detetom, dat je zaključak da otac poseduje sve potrebne psihopedagoške porodične i socioekonomske uslove za održavanje kontakta sa mlt.L. da razume posebne razvojne potrebe mlt.deteta i značaj postepenog osamostaljivanja kontakta deteta i oca, navedeno je i da taj organ starateljstva nije nadležan za procenjivanje svrsishodnosti izmene ranijeg modela viđenja od strane oca kao i procene opservacije odnosa između oca i deteta već samo za procenu roditeljskog kapaciteta oca pa je iz tih razloga od strane tog Centra izostala procena najboljih interesa i potreba mldb.deteta u odnosu na tužbu majke za promenu modela viđenja jer će sintetizovanje svih stručnih nalaza i mišljenja obaviti Centar za socijalni rad P. Zbog proteka vremena sud se obratio Centru za socijalni rad „S.“ P. dopisom od 20.12.2012.godine sa zahtevom da daju stručno mišljenje o načinu uređenja ličnih odnosa deteta sa ocem i povodom tog zahteva Centar za socijalni rad P. je sudu dostavio mišljenje od 31.1.2013. u kojem je navedeno da ostaju kod nalaza i mišljenja o načinu uređenja ličnih odnosa deteta sa ocem od 03.05.2012. godine, a dostavljen je i izveštaj lekara specijaliste Instituta od 29.01.2013.godine o kontrolnom pregledu mlt.L.Tužilja živi sa majkom, koju je takođe obučila specijalnom načinu komunikacije sa mlt. L., na način kako je i samoj tužilji objašnjeno u I. za m. z.

    Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno prvostepeni sud nalazi da je u najboljem interesu mlt. deteta da se uredi način održavanja ličnih odnosa mlt. L. sa tuženim kao ocem, na način kako je to traženo tužbenim zahtevom.

    Ovakav pravni zaključak prvostepenog suda je u potpunosti pravilan.

    Neosnovano žalilac ukazuje na to je da je postupak sproveden bez učešća mlt. G. L. u postupku iako se u postupku odlučuje upravo o njegovim potrebama i interesima. Ovim navodima spori se, kao i u toku prvostepenog postupka, aktivna legitimacije tužilje za podnošenje predmetne tužbe. Ovakvo ukazivanje nije osnovano.

    U tom smislu pravilno se prvostepeni sud pozvao na odredbu čl. 263 st. 1 Porodičnog zakona kojom je propisano da tužbu za zaštitu prava deteta mogu podneti: dete, roditelji deteta, javni tužilac i organ starateljstva. Tužilja, kao majka mlt. G. L., stoga jeste aktivno legitimisana za podnošenje predmetne tužbe, nasuprot žalbenim navodima tuženog.

    Odredbom člana 3 stav 1 Konvencije o pravima deteta, koja je ratifikovana 1990. godine ("Službeni list SFRJ" br. 15/90) predviđeno je da u svim aktivnostima koje se tiču dece, bez obzira da li je preduzimaju javne ili privatne institucije od prvenstvenog značaja su najbolji interesi deteta. Stavom 2 istog člana predviđeno je da će se detetu obezbedititi takva zaštita i briga koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir pravo i obaveze njegovih roditelja ili drugih lica koji su za njega odgovorni, a ovakva obaveza predviđena je i članom 6 Porodičnog zakona Republike Srbije, po kome je svako dužan da se rukovodi najboljim interesima deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta.

    Za odlučivanje o održavanju ličnih odnosa roditelja i deteta moraju se ispitati svi modeli održavanja odnosa koji su u interesu deteta.

    Održavanje ličnih kontakata predstavlja pravo roditelja, ali pre svega, što je prioritet kojim se sud mora rukovoditi, predstavlja pravo deteta iz čl. 61 Porodičnog zakona. Stoga sud, prilikom odlučivanja i uređenja način održavanja ličnih kontakata, rukovoditi time šta je najprimerenije uzrastu deteta, njegovim navikama, njegovom zdravstvenom stanju, slobodnom vremenu, ali i kvalitetu dosadašnjih odnosa sa roditeljem sa kojim ne živi. U tom cilju se i pribavlja mišljenje organa starateljstva, Centra za socijalni rad, koji se koristi kao okvir koji će saobraziti činjenicama koje utvrdi u postupku.

    U situaciji kada zdravstveno stanje mlt. deteta to nalaže i kada se stručna lica u postupku izjasne o tome da je potrebno i u najboljem interesu mlt. deteta da se izmeni i konkretizuje način održavanja ličnih odnosa sa roditeljem sa kojim ne živi, svakako je neophodno udovoljiti zahtevu koji glasi na konkretno postavljen način održavanja ličnih odnosa mlt. L. i tuženog kao oca. Način održavanja ličnih odnosa mlt L. G. i tuženog kao oca primeren je svim specifičnostima u razvoju deteta, njegovim posebnim razvojnim potrebama u smislu specifičnosti u načinu komunikacije za koju je tužilja kao majka obučena u I. za m. z.. Pravilno prvostepeni sud odluku o osnovanosti tužbenog zahteva obrazlaže i time da tuženi nije obučen za stimulativni rad sa mlt. L. u I. za m. z. u B., jer nije pristupio u Institut, a kako dete ima problema u psihofizičkom razvoju neophodno je da se lični kontakti održavaju u prisustvu majke. Na ovaj način tuženi će imati mogućnost da vremenom uspostavi adekvatnu i kvalitetnu relaciju sa mlt. detetom.

    Imajući u vidu navedeno, a primenom odredbe čl. 375 ZPP („Sl.glasnik RS“ br. 125/2004 i 111/2009) u vezi sa čl. 506 st. 1 ZPP ("Sl. glasnik RS" br. 72/2011), odlučeno je kao u dispozitivu.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Dušica Šalić s.r.
zto:

Napomena:
Rev 837/2013 od 04.09.2013.odbijena kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 240/2013.