• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U NOVOM SADU
Poslovni broj Gž 2-622/13
Dana: 31.10.2013. godine
NOVI SAD

U   I M E   N A R O D A !

    Apelacioni sud u Novom Sadu, u veću sudije Đure Tamaša, predsednika veća, Ljiljane Cicmil i Zdravka Vasilića, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca mlt. B. B. koga zastupa zakonska zastupnica-majka M.B. i M. T. iz N. S., ul..... br. .., koje zastupa punomoćnik B. Š., advokat u N. S., protiv tuženog B. V. iz S., ul.... ... .... br. .., koga zastupa punomoćnik K. J., advokat u N. S., radi zaštite od nasilja  u porodici, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu poslovni broj P 2-2621/12 od 24.6.2013. godine, u sednici veća od 31.10.2013. godine, doneo je

P R E S U D U

    Žalba tuženog se ODBIJA i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu poslovni broj P 2-2621/12 od 24.6.2013. godine POTVRĐUJE.

O b r a z l o ž e nj e

    Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu poslovni broj P 2-2621/12 od 24.6.2013. godine prema tuženom su određene mere zaštite od nasilja u porodici tako što mu je zabranjeno da se približava tužiocima na udaljenosti manjoj od 500 metara, da pristupa oko mesta stanovanja tužilaca u N. S., ul..... br. .., da pristupa mestu rada tužilje M. T. na udaljenosti manjoj od 500 metara, da na bilo koji način dalje uznemirava tužioce, da se uzdrži od svakog drskog, zlonamernog i bezobzirnog ponašanja kojim ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo tužilaca. Mere zaštite određene su na period od godinu dana u kom periodu je tuženi lišen ličnih kontakata sa mlt. B. B. koji su utvrđeni presudom Opštinskog suda u Novom Sadu poslovni broj P 6102/06 od 11.9.2007. godine. Navedeno je da žalba ne zadržava izvršenje. Obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove postupka u iznosu od 87.445,00 dinara, u roku od 15 dana.  

    Protiv navedene presude žalbu je blagovremeno izjavio tuženi iz svih razloga predviđenih članom 373. stav 1. ZPP.

    Žalba nije osnovana.

    Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 386. ZPP, ovaj sud ustanovio je da je prvostepena presuda doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka, uz pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje na koje je materijalno pravo pravilno primenjeno.

    Prema činjeničnom stanju koje je utvrdio prvostepeni sud, presudom Opštinskog suda u Novom Sadu poslovni broj P 6102/06 od 11.9.2007. godine razveden je brak tužilje M. T. i tuženog, mlt. B. B. je poveren majci radi samostalnog vršenja roditeljskog prava, obavezna je tuženi V. B. da na ime dečjeg izdržavanja plaća iznos od 9.000,00 dinara mesečno počev od 11.9.2007. godine pa ubuduće, određen je način održavanja ličnih odnosa između mlt. B. B. i tuženog. Tužilja je rođena ..... godine, zaposlena u „Z.“. Tuženi je rođen ..... godine, zaposlen kao autoprevoznik u sopstvenoj firmi. Mlt. B. je rođen ....... godine i učenik je trećeg razreda osnovne škole.

    U toku braka tužilja je trpela nasilje od tuženog, a nakon razvoda braka nastavljeno je sa psihičkim nasiljem (psovke na nacionalnoj osnovi, upućivanje pretnji putem telefona). Kada tuženi maloletnog B. vraća majci nakon održavanja ličnih odnosa kaže da će doći za 15 minuta, a pojavi se posle nekoliko časova, dok tužilja sve vreme čeka ispred zgrade da preuzme dete. Mlt. B. se od oca vraća traumiran i govori „nemoj mama ništa da me pitaš, tata govori da će te ubiti“. Tuženi je jednom prilikom vozio dete kolima brzinom od 220 km/času zbog čega se dete upiškilo od straha. Tužilja je od deteta čula da se u stanu tuženog nalazi puno pornografskih časopisa, kao i pornografskih sadržaja u računaru. Od podnošenja tužbe nasilja nije bilo, a kontakti deteta i tuženog su prekinuti jer je dete od jula 2012. godine odbijalo da se viđa sa ocem sve do nedavno kada je mlt. B. boravio kod oca da bi video svog polubrata. Tuženi je u međuvremenu pozivao tužioca telefonom jednom u deset dana, ali je ovaj odbijao da mu se javi.  

    Tuženi ne pokazuje zainteresovanost za korigovanje svog odnosa prema detetu, niti za usvajanje adekvatnih roditeljskih veština, minimizira svoj uticaj na dečakovo ponašanje, ne uviđa detetove potrebe, izlaže dete opasnim situacijama prebrze vožnje kolima, jako viče na dete, zavrće mu uši, nekad ga ošamari, čini detetu dostupnim pornografske časopise. Kao posledice takvog ponašanja tuženog kod mlt. B. se razvio intenzivan strah koji ga sputava u svakodnevnom funkcionisanju. Mlt. B. B. ima negativan stav prema ocu koji je dodatno intenzivirala bizarna poruka koju je putem mobilnog telefona primio od oca, ne želi da ga viđa. Oca doživljava kao opasnu i strašnu osobu. Nakon viđanja sa ocem dete postaje agresivno i razdražljivo, nekontrolisano mokri u gaćice. Mlt. B. oseća strah i za majčinu bezbednost i sugeriše joj da promeni brave.   

    Na zajedničkom razgovoru u prostorijama Centra za socijalni rad dana 16.10.2012. godine tuženi je otvoreno pokazivao otpor, nervozu i nekulturnost, Izgubio je kontrolu i počeo da viče na M. i da je psuje i vređa, nakon čega je prekinut rad sa strankama. Tuženi se ponaša nezrelo u interpersonalnim odnosima, prioritetno sagledava svoje potrebe, bez spremnosti da empatiše sa članovima porodice, snižene je frustracione tolerancije, lako plane, svadljiv je i agresivan, sklon je svađi i necelishodnom dokazivanju.

    Identifikovani su oblici nasilja: fizičko (guranje, stiskanje, cimanje, davljenje, nasrtanje u toku trudnoće, razbijanje i uništavanje stvari po kući), psihološko (nazivanje supruge pogrdnim imenima, vređanje i omalovažavanje, pretnja trećim licima). Taktike uočenog nasilja su zastrašivanje, vikanje, psovanje, zaplašivanje pogledom i unošenjem u lice, lomljenjem i uništavnjem stvari po kući, negiranje, korišćenje mlt. B., vređanje i omalovažavanje tužilje u prisustvu deteta, podržavanje deteta da ne poštuje majku, ispitivanje deteta o majci, pretnje. 

    Psihičke posledice nasilja kod tužilje su nemir, osećaj iscrpljenosti, straha za dete i njegov psihički razvoj, osećaj bespomoćnosti i usamljenosti, problemi koncentracije.

    Prema mišljenju Centra za socijalni rad opravdano je odrediti mere zaštite od nasilja u porodici prema tuženom-zabrana približavanja tužiocima na udaljenosti manjoj od 500 metara, zabrana pristupa oko mesta stanovanja tužilaca i rada tužilje na udaljenosti manjoj od 500 metara, zabrana uznemiravanja tužilaca. Prema mišljenju Centra za socijalni rad nije svrsishodno predlagati održavanje lični odnosa mlt. B. sa tuženim. 

    Žalbeni navodi tuženog kojima se ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i na pogrešnu ocenu dokaza nisu osnovani. Ocena dokaza prvostepenog suda, to jest razlozi navedeni za utvrđene činjenice su jasni i logični, neprotivrečni međusobno i neprotivrečni sadržini izvedenih dokaza zbog čega ovaj sud nema razloga da sumnja u savesnost, brižljivost i sveobuhvatnost postupanja prvostepenog suda prilikom ocene dokaza. Dakle, činjenice o aktima tuženog prema tužiocima i o strahu koji tužiocu osećaju od tuženog sud je utvrdio na osnovu iskaza tužilje M. T.. Saslušanje tužioca B. B., suprotno neosnovanim žalbenim navodima, nije bilo potrebno za utvrđivanje bitnih činjenica i samo bi bespotrebno negativno uticalo na psihički integritete maloletnog deteta. Činjenica da li je tuženi slao spornu MMS poruku maloletnom B. nije od bitnog uticaja na presuđenje budući da je utvrđeno niz drugih akata tuženog koji su pravilno okarakterisani kao nasilje u porodici. Bez obzira što je sud činjenice utvrdio i iz krivične prijave i optužnice protiv tuženog, pobijana presuda je zakonita i pravilna budući da su činjenice koje su dovoljne za presuđenje utvrđene iz iskaza tužilje i potkrepljene nalazom i stručnim mišljenjem CSR. Prvostepeni sud je od nadležnog Centra za socijalni rad zatražio u skladu sa članom 286. PZ da se izjasni o svrsishodnosti određivanja traženih mera zaštite od nasilja u porodici i pravilno je postupio kada je uvažio predlog CSR, kao ustanove specijalizovane za problematiku porodičnih odnosa, da se mere zaštite od nasilja u porodici odrede prema tuženom. Navedeno postupanje suda je u sladu sa zakonskim ovlašćenjima i obavezama i suda i CSR, te su suprotni žalbeni navodi kojima se ističe da je bitne činjenice utvrdio CSR, a sud ih samo prepričao, neosnovani.    

    Kako je Centar za socijalni rad istakao da nije svrsishodno predlagati održavanje ličnih odnosa mlt. B. sa tuženim, prvostepeni sud je u skladu sa članom 61. stav 3. PZ, pravilno ograničio održavanje ličnih odnosa u periodu od godinu dana jer je to u najboljem interesu maloletnog B.. 

    Suprotno neosnovanim žalbenim navodima tuženog, prvostepeni sud nije imao mogućnost da zatraži nalaz i stručno mišljenje Centra za socijalni rad u B. jer se nadležnost Centra za socijalni rad određuje prema prebivalištu stranka. Pored navedenog, nije bilo ni potrebe da prvostepeni sud određuje izvođenje dokaza veštačenjem putem I. za p. KCV jer su utvrđene činjenice o ponašanju tuženog prema tužiocima, a iz tih činjenica je nedvosmisleno da akti tuženog predstavljaju nasilje, zbog čega nije bilo potrebe za ponovnom opservacijom parničnih stranaka od strane stručnih lica. Veštačenje se određuje kada je za utvrđivanje činjeica potrebno stručno znanje kojim sud ne raspoaže, a iz utvrđenih činjenica o ponašanju tuženog sud može da utvrdi da je tuženi vršio nasilje.      

    Suprtno neosnovanim žalbenim navodima, pobijana presuda nije zahvaćena bitnom poredom odredaba parničnog postupk aiz člana 374. stav 2. tačka 12) ZPP. Izreka presude je jasna, a obrazloženje sadrži razloge o svim činjenicama bitnim za presuđenje, to jest o aktima tuženog prema tužiocima i o strahu koji postoji kod tužilaca. Utvrđene činjenice saglasne su sadržini izvedenih dokaza. Shodno navedenom, pobijana presuda ne sadrži nedostatke zbog kojih se ne bi mogla ispitati. 

    Nasilje u porodici, prema odredbi člana 197. stav 1. PZ, jeste ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Stavom 2. istog člana navedena su ponašanja koja se neizostavno smatraju nasiljem u porodici. Nasilje u porodici postoji kada jedan član porodice fizički, psihički ili verbalno ugrožava ili narušava integritet drugog člana porodice i kada takvo ponašanje drugog člana porodice stavlja u neravnopravan položaj koji je praćen osećajem nemoći i straha. Kako je u konkretnom slučaju utvrđeno da akti tuženog prema tužiocima predstavljaju fizičko i psihičko nasilje i da tužioci osećaju strah i nemoć u odnosu na tuženog, pravilno je prvostepeni sud odredio mere zaštite o nasilja u porodici.

    U skladu sa napred iznetim, ovaj sud je, primenom odredbe člana 390. ZPP, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA- SUDIJA
Đura Tamaš s.r.

Napomena:
Rev 59/2014 od 30.01.2014.godine odbijena je kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 br. 622/13.