• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

Republika Srbija
APELACIONI SUD U NOVOM SADU
Gž2.232/14
16. maja 2014. godine
Novi Sad

U IME NARODA!

    Apelacioni sud u Novom Sadu, u veću za rešavanje sporova iz porodičnih odnosa, u sastavu sudija Jelice Bojanić-Kerkez, predsednika veća, Radoslave Mađarov i Nade Bačkalić, članova veća, u pravnoj stvari tužilja-protivtuženih I M. C. i II mlt.A. Đ., koju zastupa zakonska zastupnica majka M. C., obe iz S., zastupane po punomoćniku A. M., advokatu u S., protiv tuženog-protivtužioca Z. Đ. iz Č., koga zastupa punomoćnik S. N., advokat iz S., radi izmene odluke o održavanju ličnih odnosa i izdržavanju, odlučujući o žalbama parničnih stranaka protiv presude Osnovnog suda u Somboru broj 4.P2.671/13 od 21. februara 2014. godine, u sednici veća održanoj 16. maja 2014. godine, doneo je

P R E S U D U

    Žalbu tužilja-protivtuženih DELIMIČNO USVAJA, DELIMIČNO ODBIJA, žalbu tuženog-protivtužioca ODBIJA, presudu Osnovnog suda u Somboru broj 4.P2.671/13 od 21. februara 2014. godine

PREINAČAVA u delu kojim je odlučeno o načinu održavanja ličnih odnosa mlt.A. Đ. i tuženog-protivtužioca Z. Đ. tako što određuje da će se viđanje tokom zimskog i letnjeg školskog raspusta odvijati na način da će mlt.A. kod oca provoditi prvu polovinu, a kod majke drugu polovinu tih raspusta,

POTVRĐUJE u preostalom delu.

O b r a z l o ž e nj e

    Prvostepenom presudom određeno je da se menja presuda Osnovnog suda u Somboru broj P2.161/10 od 19. novembra 2010. godine u delu načina održavanja ličnih odnosa mlt.A. Đ. i tuženog-protivtužioca tako što je određeno da se lični kontakti deteta sa ocem održavaju prvog vikenda u mesecu u trajanju od petka u 12,00 časova do subote u 20,00 časova, trećeg vikenda u mesecu u trajanju od petka u 12,00 časova do nedelje u 20.00 časova, četvrte nedelje u mesecu petkom u trajanju od 12,00 do 20,00 časova, tokom zimskog raspusta naizmenično prvih i poslednjih 7 dana i tokom letnjeg školskog raspusta u dva dela po 7 i 12 tačno definisanih dana tokom meseca juna i avgusta, naizmenično svake druge godine kod oca za dan rođendana deteta, državnih i verskih praznika u trajanju od 09,00 do 20,00 časova i  za krsnu slavu oca u trajanju od 09,00 do 20,00 časova, uz obavezu tuženog da o svom trošku preuzima mlt.A. iz domaćinstva majke, odvodi je u svoje domaćinstvo i o svom trošku je ponovno vrati u domaćinstvo majke. Obavezan je  tuženi-protivtužilac da na ime izdržavanja mlt.A. plaća mesečno iznos od 8.000,00 dinara počev od dana podnošenja tužbe 09.09.2013. godine pa dok za to postoje zakonski uslovi, do 10. u mesecu za tekući mesec, a dospele rate odjednom u roku od 15 dana, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svake pojedinačne rate do isplate, pod pretnjom izvršenja, čime je izmenjena presuda Opštinskog suda u Somboru broj P.848/07 od 13.12.2007. godine u delu odluke o visini dečjeg izdržavanja. Preko dosuđenih do traženih 11.000,00 dinara mesečno, tužbeni zahtev je odbijen. Određeno je da svaka stranka snosi svoje parnične troškove.

    Protiv ove presude blagovremene žalbe izjavile su obe parnične stranke. Tužilje-protivtužene pobijaju prvostepenu presudu iz svih zakonom propisanih razloga. Predlažu da presuda bude preinačena, termini viđanja mlt.A. sa ocem u toku zimskog i letnjeg raspusta jasno precizirani, zahtev za idržavanje u celosti usvojen i tužiljama dosuđeni troškovi prvostepenog i ovog žalbenog postupka.

    Tuženi-protivtužilac prvostepenu presudu pobija u delu o načinu održavanja ličnih odnosa, iz razloga pogrešne primene materijalnog prava. Predlaže da presuda bude preinačena i određeno da zajednično dete stranaka boravi u domaćinstvu tuženog svaki drugi vikend počev od pravnosnažnosti presude pa dok za to postoje zakonski uslovi i to jedan vikend u trajanju od petka u 14,00 časova do subote do 20,00 časova, a drugi vikend u trajanju od petka od14,00 časova do nedelje do 20,00 časova, da boravi u domaćinstvu tuženog petkom od 12,00 časova do 20,00 časova u svakom onom vikendu kada dete ostaje u domaćinstvu tužilje, te da se obaveže da o svom trošku preuzima dete iz domaćinstva majke i dovodi ga u svoje domaćinstvo, uz obavezu tužilje da o svom trošku preuzima dete iz domaćinstva tuženog i vraća ga u svoje domaćinstvo, te da svaka stranka snosi svoje troškove žalbenog postupka.

    Žalba tužilja-protivtuženih je delimično osnovana, dok je žalba tuženog-protivtužioca neosnovana.

    Ispitavši prvostepenu presudu u granicama žalbenih razloga, kao i po službenoj dužnosti u smislu odredbe člana 386. stav 3. ZPP, ovaj sud nalazi da je prvostepeni sud bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. st.2. tač.1., 2., 3., 5., 7. i 9. ZPP, pravilno utvrdio sve relevantne činjenice, na koje je pravilno primenio materijalno pravo, osim u delu kojim je odlučeno o načinu i dinamici održavanja ličnih kontakata između mlt.A. i tuženog-protivtužioca tokom školskih raspusta.

    Prema utvrđenim činjenicama, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Somboru broj P2.161/2010 od 19.11.2010. godine određeno je da se menja prethodna presuda istog suda P.848/07 od 13.12.2007. godine u delu kojim je odlučeno o održavanju ličnih odnosa Z. Đ. sa zajedničkim detetom parničnih stranaka mlt.A. Đ.. Njome je ustanovljen redovan model viđanja oca sa detetom-jedan dan u toku svakog vikenda od 10,00 do 19,00 časova, jedan radni dan u toku nedelje od 12,00 do 19,00 časova, te detaljno regulisano viđanje po principu naizmeničnosti na dan pravoslavnih verskih i državnih praznika, krsne slave i detetovog rođendana, s tim da je otac obavezan da dolazi po dete i vraća ga na adresu majke po isteku termina za viđanje. U preostalom delu kojim je odlučeno o visini obaveze ovde tuženog-protivtužioca za dečje izdržavanje, prethodna presuda P.848/07 je ostala neizmenjena.

    Mlt.A. Đ., rođena ......... godine, je po prekidu zajednice života roditelja nastavila da živi sa majkom M. C. u S., u domaćinstvu majčinih roditelja. Sada pohađa prvi razred osnovne škole u S. Viđanje sa ocem je realizovano na osnovu sudskih odluka, budući da je roditeljska komunikacija bivših supružnika opterećena sudskim postupcima koji su obuhvatili i postupak, odnosno presudu koja je definisala nasilje oca prema majci sa merama zaštite od nasilja. Oba roditelja ukazuju na potrebu promene aktuelnog načina viđanja deteta sa ocem, uslovljenu novim životnim ciklusom deteta, uz prepoznavanje značaj nastavka viđanja deteta sa ocem.

    Tužilja-protivtužena M. C. sa mlt.A. stanuje sa svojim roditeljima u zajedničkom domaćinstvu. Roditelji su penzioneri sa mesečnim primanjima u iznosu od po 21.000,00-22.000,00 dinara. Zaposlena je u opštoj bolnici u S. sa prosečnom mesečnom zaradom od 42.127,00 dinara, iz kojih primanja učestvuje u plaćanju dela komunalnih troškova domaćinstva, u preostalom podmirujući potrebe mlt.A. koje na mesečnom nivou iznose oko 23.000,00 dinara. Dečje potrebe obuhvataju troškove ishrane na mesečnom nivou u iznosu od 15.000,00 dinara,  garderobu 3.000,00 dinara, školska davanja 1.000,00 dinara, te utrošak za grejanje i struju (416,00 dinara i 1.000,00 dinara mesečno), i letovanje 2.897,00 dinara mesečno.

    Tuženi-protivtužilac Z. Đ. stanuje u Č. u zajedničkom domaćinstvu sa roditeljima, bratom i njegovom porodicom. Zaposlen je u preduzeću „S.“ a.d. u restrukturiranju u S. i radi po smenama, za prosečnu mesečnu platu od 31.115,00 dinara. Njegovi roditelji su penzioneri sa primanjima od po 20.000,00 dinara, brat je zaposlen sa zaradom od oko 25.000,00 dinara. Bratovljeva supruga nije zaposlena već brine o dvoje dece. Prosečni mesečni troškovi tuženog obuhvataju trošak od oko 8.000,00 dinara na ime odlaska i vraćanja mlt.A. u S. (benzin za automobil), kreditna mesečna obaveza u iznosu od 5.000,00 dinara na ime kredita za kupovinu automobila, lekovi za astmu od koje boluje u iznosu od 3.000,00 dinara, troškovi komunalija (ogrev 416,00 dinara, voda 128,00 dinara, struja 1.714,00 dinara), mesečne aktivnosti sa ćerkom (izlet 250,00 dinara). Tuženi-protivtužilac ne poseduju imovinu, niti ima drugu obavezu izdržavanja kog lica osim mlt.A..

    Na osnovu utvrđenih činjenica, prvostepeni sud nalazi da ima mesta izmeni prethodne sudske odluke u delu o načinu održavanja ličnih odnosa tuženog-protivtužioca i mlt.A. na način da se oni održavaju tokom tri vikenda u mesecu (prvi vikend od petka u 12,00 časova do subote u 20,00 časova, treći vikend od petka u 12,00 do nedelje u 20,00 časova i četvrti vikend petkom od 12,00 do 20,00 časova), zatim tokom zimskog raspusta naizmenično prvih ili poslednjih 7 dana u mesecu, tokom letnjeg raspusta u dva dela po 7 i 12 tačno definisanih dana tokom juna i avgusta, naizmenično svake druge godine kod oca na dan rođendana deteta, državnih i verskih praznika od 09,00 do 20,00 časova i za očevu krsnu slavu od 09,00 do 20,00 časova, uz obavezu tuženog da mlt.dete preuzima i vraća u domaćinstvo majke. Osnovanim sud nalazi i zahtev za izmenu visine obaveze izdržavanja tuženog-protivtužioca na ime dečjeg izdržavanja, koju određuje po zahtevu poverioca na nominalni iznos od 8.000,00 dinara mesečno (umesto prethodno određenog procentualno određenog iznosa u visini od 20% od zarade tuženog-protivtužioca), dok tužbeni zahtev preko dosuđenog do traženog iznosa od 11.000,00 dinara odbija kao neosnovan.

    Ispitujući ožalbenu presudu po žalbama obe parnične strane, ovaj sud nalazi da je odluka prvostepenog suda u pogledu modela i dinamike održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem pravilno zasnovana na regulativi čl.61.st.1. i 272.st.2. Porodičnog zakona, osim  u delu kojim se reguliše način i dinamika viđanja tokom školskih raspusta. Pravilnom se po stanovištu ovog suda pokazuje i odluka o visini tuženikovog doprinosa izdržavanju mlt.A., koji je određen u svemu u skladu sa kriterijumima i pravilima iz čl.160., 161., 162. i 164. Porodičnog zakona.

    Interesi mlt.A. kao deteta školskog uzrasta, te tuženikov rad po smenama opravdanim čine zahtev za definisanje termina viđanja na način ustanovljen ožalbenom presudom, koji je postavljen kao redovan modela viđanja sa produženim boravkom deteta kod oca (noćenjem) i kao takav je široko određen, budući da tuženi-protivtužilac na raspolaganju za viđanje sa ćerkom ima čak tri vikenda na mesečnom nivou. Nejsnoće koje tuženi vidi u ovako određenom modelu viđanja ostaju neutemeljene, s obzirom na to da je sasvim jasno da na mesečnom niovu on ima na raspolaganju tri vikenda (nedelje kako prvostepeni sud navodi) za viđanje sa detetom, što je sa aspekta praktične realizacije njegovog prava, definisano na dovoljno određen i način podoban izvršenju, i ne vodi tome da, kako on u žalbi navodi, postoje meseci u kojima bi tom dinamikom dete video samo jednom mesečno. U svakom mesecu ponaosob vrši se određivanje prvog, trećeg i četvrtog vikenda za viđanje deteta sa ocem, što njegovo pravo ni u kom slučaju ne umanjuje jer su tri viđanja zagarantovana, koliko god da konkretni mesec obuhvati vikenda (tri, četiri ili pet). Pri tom, uobičajeni redovan model održavanja ličnih odnosa deteta sa roditeljem sa kojim ne živi podrazumeva viđanje tokom dva vikenda mesečno.

    U suprot navodima žalbe tuženog-protivtužioca, nema osnova da se njegovi troškovi odlaska po dete i njegovog vraćanja u majčino domaćinstvo, podele između parničnih stranaka. Pravo tuženog na viđanje sa detetom ustanovljeno je u njegovu korist, i on je dužan snositi troškove njegove realizacije.

    Sa druge strane, žalbom tužilje-protivtužene osnovano se ukazuje da je u definisanju načina i dinamike viđanja mlt.A. sa ocem u toku školskih raspusta ostalo nejasno u kojim periodima tokom tih raspusta ona boravi kod oca. U cilju razjašnjenja i olakšanja realizacije viđanja, ovaj sud nalazi neophodnim da ožalbena opresuda u tom delu bude preinačena određivanjem da će mlt.A. sa ocem provoditi prvu polovinu zimskog i letnjeg raspusta, a sa majkom drugu polovinu istog. U odnosu na ovako postavljen način viđanja, roditelji će planirati svoje godišnje odmore sa detetom. Ustanovljena dinamika je na benefit mlt.A. budući da joj je omogućeno da drugu polovinu raspusta provodi sa majkom kao roditeljem kojem je poverena i koji se neposredno stara o zadovoljenju njenih potreba, što je značajno sa aspekta pripreme za početak školskog polugodišta, odnosno nove školske godine.

    Žalbe parničnih stranaka neosnovane su u pobijanju visine obaveze izdržavanja tuženog-protitužioca. Imajući u vidu njegove sveukupne materijalne prilike, činjenicu da je tužilja-protivužena u nešto povoljnijoj finansijskoj situaciji i visinu ukupnih mesečnih potreba mlt.A., ovaj sud nalazi da je iznos od 8.000,00 dinara, na koliko je tuženi obavezan da izdržavanju deteta doprinosi, u skladu sa njegovim mogućnostima kao dužnika izdržavanja kao i sa potrebama poverioca izdržavanja, uz uvažavanje minimalne sume izdržavanja kao korektivnog faktora. Tuženikov novčani doprinos zahvata ne više od četvrtine njegove zarade, što mu ostavlja prostora da udovolji svojim ostalim izdacima koji u svakom slučaju ne mogu imati prioritet nad zakonskom obavezom izdržavanja deteta. Sa druge strane, dosuđenim iznosom udovoljava se principu da dete živi u skladu sa standardom svojih roditelja, pri čemu se teret izdržavanja ne prebacuje u pretežnoj meri na majku, koja činjenicom da joj je dete povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava, nije prestala biti solidarni dužnik dečjeg izdržavanja, zajedno sa ocem. U trenutnoj konstelaciji materijalnih prilika oba dužnika izdržavanja, ovaj sud smatra da najbolji interes deteta i razlozi pravičnosti opravdavaju visinu tuženikove obaveze izdržavanja. 

    Ukazuje se prvostepenom sudu da je u izreci ožalbene presude (st.3.) došlo do očigledne greške u označavanju datuma presude koja se menja-P2.161/10, koja je doneta 19.11.2010., a ne 2011. godine. Iako ova omaška ne dovodi u pitanje identitet navedene presude, ona se može u svako doba ispraviti po čl.362.ZPP. 

    Pravilno je prvostepeni sud odlučio o troškovima postupka primenom odredbe člana 207. Porodičnog zakona. Razlozi pravičnosti i žalbeni uspeh parničnih stranaka opravdavali bi odluku ovog suda da svaka stranka sama snosi troškove kojima se izložila vođenjem ovog žalbenog postupka. Kako stranke svoje žalbene troškove nisu po vrsti i visini opredelili u skladu sa regulativom čl.163.st.1.-4. ZPP, o istima nije odlučivano, jer je izostao zahtev po kojem bi ovaj sud bio dužan da postupi.

    Odluka kao u izreci doneta je na osnovu čl.390. i 394.tač.4. ZPP.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Jelica Bojanić-Kerkez, s.r.
Zto:

napomena:
Rev 1169/2014 od 01.10.2014.godine odbijene su revizije parničnih stranaka izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 232/14.