• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

Republika Srbija
Apelacioni sud u Novom Sadu
Gž2.216/14
12. maj 2014. godine
Novi Sad

U IME NARODA

    Apelacioni sud u Novom Sadu u veću sudija Đure Tamaša, predsednika veća, Zdravka Vasilića i Ljiljane Cicmil, članova veća, u parnici tužilja mlt. B. I.1 i mlt. B. I.2 koje zastupa zakonska zastupnica majka B. A. iz O., .... .... ..... .., stan br. ., čiji je punomoćnik D. K., advokat u N. S., protiv tuženog B. D. iz N. S.,.... ..... ../.a, čiji je punomoćnik T. D., advokat u N. S., radi izmene visine izdržavanja, odlučujući o žalbi tuženog protiv presude Osnovnog suda u Novom Sadu P2.849/2013 od 05. februara 2014.g., u sednici veća održanoj dana 12. maja 2014.g., doneo je

PRESUDU

    Žalba tuženog se ODBIJA i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2.849/2013 od 05. februara 2014.g. u usvajajućem delu i delu odluke o parničnim troškovima POTVRĐUJE.

    ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Obrazloženje

    Pobijanom presudom je obavezan tuženi da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje mlt. B. I.1 plaća mesečno iznos od 3.000,00 dinara počev od 05. aprila 2013.g. do 04. februara 2014.g., a od 05. februara 2014.g. pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi iznos od 8.000,00 dinara, a za izdržavanje mlt. B. I.2 plaća mesečno iznos od 3.000,00 dinara počev od 05. aprila 2013.g. do 04. februara 2014.g., a od 05. februara 2014.g. pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi iznos od 7.000,00 dinara, isplatom dospelih rata odjednom, a ubuduće do 10. u mesecu za tekući mesec, sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos u slučaju zakašnjenja, uplatom putem poštanske uplatnice na adresu majke zakonske zastupnice B. A., u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja, pa je utoliko izmenjena visina izdržavanja utvrđena presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P.10942/08 od 22. jula 2009.g. Odbijen je deo tužbenog zahteva preko dosuđenih 3.000,00 dinara na ime doprinosa za izdržavanje mlt. B. I.1 do traženih 10.000,00 dinara počev od 05. aprila 2013.g. do 04. februara 2014.g., kao i od dosuđenih 3.000,00 dinara na ime izdržavanja mlt. B. I.2 do traženih 9.000,00 dinara počev od 05. aprila 2013.g. do 04. februara 2014.g. Nadalje, odbijen je i deo tužbenog zahteva preko dosuđenih 8.000,00 dinara na ime doprinosa za izdržavanje mlt. B. I.1 počev od 05. februara 2014.g. pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi do traženih 10.000,00 dinara i od dosuđenih 7.000,00 dinara na ime doprinosa za izdržavanje mlt. B. I.2 počev od 05. februara 2014.g. pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi do traženih 9.000,00 dinara. Obavezan je tuženi da mlt. tužiljama naknadi parnične troškove u iznosu od 76.500,00 dinara, u roku od 15 dana.

    Tuženi je izjavio blagovremenu žalbu protiv usvajajućeg dela navedene presude i odluke o parničnim troškovima, iz svih razloga propisanih odredbom čl. 373. st. 1. ZPP-a.

    Apelacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 386. ZPP-a u vezi čl. 202. PZ-a i našao da je žalba neosnovana.

    U prvostepenoj presudi ne postoje bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 374. st. 2. tač.1.-3., 5., 7. i 9. ZPP-a, na koje sud pazi po službenoj dužnosti. Nije osnovan nekonkretan žalbeni navod tuženog da u pobijanoj presudi postoji bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 374. st. 2. tač. 12. ZPP-a budući da presuda sadrži dovoljne, jasne i neprotivurečne razloge o bitnim činjenicama.

    U prvostepenom postupku je utvrđeno da je presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P.10942/08 od 22. jula 2009.g. tuženi obavezan da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje mesečno plaća za mlt. B. I.1 iznos od 5.000,00 dinara, a za mlt. B. I.2 iznos od 4.000,00 dinara, svakog 10. u mesecu, počev od 22. jula 2009.g. pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, na ruke zakonske zastupnice majke B. A. Od donošenja ove presude, majka mlt. tužilja je zasnovala novu vanbračnu zajednicu u kojoj je 2012. godine rođena mlt. N. Đ. U vreme donošenja prethodne odluke živela je sa mlt. tužiljama u N. S., ....... .., u stanu koji je vlasništvo nje i tuženog u po ½ dela, i na kom je utvrđeno pravo stanovanja mlt. tužilja do punoletstva. U toku je postupak sudske prodaje tog stana. Sada sa decom živi u O., u zajedničkom domaćinstvu sa vanbračnim suprugom, u stanu koji je njegovo vlasništvo. Račun za komunalne usluge za ovaj stan je iznosio za jun 2013.g. 2.080,00 dinara, a za maj 2013.g. 1.512,00 dinara, dok je za struju račun iznosio za jun 2013.g. 1.582,66 dinara. U vreme prethodne presude majka mlt. tužilja je na ime zarade primala 18.000,00 dinara mesečno, i od dodatnog rada oko 100 evra mesečno.  I sada je zaposlena, nalazi se na porodiljskom odsustvu i prima naknadu zarade u iznosu od neto 27.502,00 dinara. Mesečna zarada njenog vanbračnog supruga se kreće od 85.000,00 do 104.000,00 dinara. U vreme donošenja prethodne presude mlt. B. I.1 je imala 10 godina i pohađala je 5. razred osnovne škole, a sada ima 15 godina i učenik je 1. razreda srednje škole. Za mesečnu kartu za prevoz joj je potrebno u proseku oko 5.500,00 dinara, za užinu u školi 100,00-150,00 dinara dnevno, a knjige za ovu školsku godinu su koštale oko 10.000,00 dinara. Mlt. B. I. je u vreme donošenja prethodne presude imala 8 godina i pohađala je 1. razred osnovne škole, sa sada ima 12 godina i učenik je 6. razreda. Knjige dobija u školi, a za školski pribor je njena majka platila 6.000,00 dinara. Za užinu joj treba 60,00-80,00 dinara dnevno, a za odbojku 1.500,00 dinara mesečno. Nosi naočare sa velikom dioptrijom pa joj je neophodna zamena jednom godišnje. U tu svrhu je 21. januara 2014.g. plaćen iznos od 6.100,00 dinara, a naknada od socijalnog iznosi 900,00 dinara. Tuženi je u vreme donošenja prethodne presude ostvarivao zaradu od oko 17.000,00 dinara mesečno, ak u vreme presuđenja je zaposlen na određeno vreme, sa zaradom od 17.000,00 do 20.000,00 dinara. Suvlasnik je 1/2 dela stana i N. S., ...... ... Po osnovu nasleđa stekao je u svojinu ¼ dela zaostavštine preciznije određene u obrazloženju pobijane presude. U vreme donošenja ranije presude tuženi nije imao stalno mesto prebivališta već je povremeno spavao kod druga ili majke ili u zajedničkom stanu kada majka mlt. tužilja nije bila tamo. Sada povremeno živi kod svog prijatelja za šta plaća mesečnu zakupninu od 5.000,00 dinara. U međuvremenu, 2009. godine, dobio je kćerku mlt. B. M. za čije izdržavanje je sudskom odlukom obavezan da mesečno plaća iznos od 6.000,00 dinara, počev od 01. juna 2013.g. pa ubuduće.

    Na osnovu pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pravilnom primenom materijalnog prava, prvostepeni sud je doneo zakonitu odluku kada je odlučio kao u izreci pobijane presude.

    Shodno odredbi čl. 164. PZ-a, izmena visine izdržavanja je moguća ukoliko dođe do promene u okolnostima na osnovu kojih je doneta prethodna odluka ukoliko promenjene, postojeće okolnosti od značaja na strani primaoca i davaoca izdržavanja daju osnova promeni visine izdržavanja. Iz odredbe čl. 160. PZ-a proizlazi da su kriterijumi na osnovu kojih se određuje visina doprinosa za izdržavanje potrebe poverioca izdržavanja i mogućnosti dužnika izdržavanja uz obavezu suda da vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, pri čemu mogućnosti dužnika zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine i ličnih potreba, obaveze da izdržava i druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, a potrebe poverioca od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. U konkretnom slučaju, neosporna je izmena okolnosti na strani mlt. tužilja koje su starijeg školskog uzrasta (mlt. I.1 je krenula u srednju školu, dok je mlt. I.2 sada učenik viših razreda osnovne škole), kao i na strani tuženog koji je postao roditelj još jednog mlt. deteta i stekao zakonsku obavezu izdržavanja prema njemu. Ovaj sud je cenio nastale relevantne okolnosti na strani mlt. tužilja i tuženog i nalazi da je sud pravilno primenio odredbu čl. 160. PZ-a.

    Naime, iz čl.160. PZ-a proističe da je tuženi, kao i drugi roditelj-majka, dužan da doprinosi izdržavanju svoje maloletne dece, ne samo prema stvarnim prihodima, nego i prema svojim mogućnostima da iste ostvari, i u obavezi je da uz povećano zalaganje, i maksimalnim angažovanjem svih svojih radnih kapaciteta (kroz  dodatni rad, obavljanje privremenih i povremenih poslova i na svaki drugi podoban način) doprinosi njihovom izdržavanju u meri potrebnoj za obezbeđenje prosečnog životnog standarda. Tuženi je mlad, zdrav i radno sposoban. Kako se neposredno ne stara ni o jednom detetu, ta okolnost mu omogućava da se i dodatno vremenski radno angažuje radi obezbeđenje egzistencijalnih potreba svoje dece, pa se stoga ne mogu uvažiti njegovi navodi o nezaposlenosti i nekvalifikovanosti. Stoga je potrebno da tuženi kao dužnik izdržavanja iscrpi sve dostupne izvore prihoda radi izdržavanja mlt. dece. Sledstveno navedenim razlozima, ovaj sud je stanovišta da obavezivanjem tuženog na plaćanje utvrđenih iznosa, neće biti ugrožena ni njegova egzistencija, ni egzistencija mlt. M. koju je dužna da izdržava i majka. Pored tuženog, izdržavanju mlt. tužilja podjednako doprinosi i drugi roditelj, kako novčano tako i brigom i staranjem o mlt. tužiljama, pa se s tim u vezi ne mogu uvažiti navodi tuženog da je  njegov deo doprinos veći. Nadalje, neosnovano se žalbom ukazuje na okolnost da je materijalni položaj majke mnogo bolji, obzirom da i majka ima još jednu zakonsku obavezu izdržavanja (prema detetu iz sadašnje zajednice), dok njen suprug nije u obavezi da doprinosi izdržavanju mlt. tužilja. Ceneći sve napred izneto, po stanovištu ovoga suda, dosuđenim iznosom (uz doprinos majke) mlt. tužiljama će biti dostupna sredstva u iznosu potrebnom za zadovoljavanje egzistencijalnih potreba i omogućen prosečan životni standard.

    Sa navedenih razloga ovaj sud je potvrdio odluku o tužbenom zahtevu u delu u kojem je tuženi pobija žalbom.

    Potvrđena je i odluka o parničnim troškovima, koja je u skladu sa odredbama čl. 153. st. 2. i 154. ZPP-a i odredbama čl. 207. PZ-a, imajući u vidu uspeh u parnici i razloge pravičnosti, pri čemu je visina istih pravilno utvrđena na osnovu važeće Advokatske tarife.

    Tuženom nisu dosuđeni troškovi žalbenog postupka jer u istom nije uspeo, shodno čl. 153. st. 1. ZPP-a.

    Sa navedenih razloga, primenom odredbe čl. 390. ZPP-a, sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija
Đura Tamaš s.r.
zto

Napomena:
Rev 971/2014 od 01.10.2014.godine odbijena je kao neosnovana revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2. 216/14.