• Increase font size
  • Default font size
  • Decrease font size
  • default color
  • cyan color
  • red color

grb-web-presude

Republika Srbija
APELACIONI SUD U NOVOM SADU
Gž2.120/16
22.02.2016. godine
NOVI SAD

    Apelacioni sud u Novom Sadu kao drugostepeni građanski sud u veću sastavljenom od sudija ovog suda Dušice Šalić kao predsednika veća, Verice Bajić i Olivere Pejak-Prokeš kao članova veća, u pravnoj stvari tužioca N. Š. iz S., ulica …………broj…..,  koga zastupa punomoćnik D. B. advokat iz S. protiv tužene M. Š. iz S., ulica………..broj….. koju zastupa punomoćnik Lj. Z. advokat iz S., radi izmene odluke o vršenju roditeljskog prava, odlučujući po izjavljenoj žalbi tužene protiv presude Osnovnog suda u Vrbasu poslovni broj P2.150/2015 od 18.12.2015. godine, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 22.02.2016. godine doneo je

R E Š E NJ E

    Žalba tužene se kao osnovana USVAJA pa se presuda Osnovnog suda u Vrbasu poslovni broj P2.150/2015 od 08.12.2015. godine UKIDA i spis VRAĆA prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

    Pobijanom prvostepenom presudom sud je izvršio izmenu ranije odluke Osnovnog suda u Vrbasu poslovni broj P2.2286/2013 od 18.02.2014. godine u delu koji se odnosi na vršenje roditeljskog prava pa je tako određeno da će nad maloletnim S. Š. Rođenim…………godine roditeljsko pravo ubuduće vršiti tužilac kao otac dok će nad maloletnom D. Š. Rođenom……….godine roditeljsko pravo nadalje vršiti tužena kao majka. Presudom je ukinuta obaveza  izdržavanju u iznosu od 7.000,00 dinara po detetu u odnosu na tužioca, te je određeno međusobno viđanje maloletne dece sa drugim roditeljem svakodnevno uz dogovor roditelja po željama i u najboljem interesu maloletne dece. Odluka o troškovima je doneta da svaka stranka snosi svoje troškove.

    Protiv navedene presude žalbu je izjavila tužena iz svih zakonskih razloga s predlogom da se po žalbi presuda preinači, zahtev tužioca odbije i tužilac obaveže na snašanje troškova postupka.

    Odgovor na žalbu nije dostavljen.

    Žalba tužene je dozvoljena, blagovremena i osnovana.

    Prema stanju u spisu i utvrđenju prvostepene presude a polazeći od razloga iz iste prvostepeni sud utvrđuje da su se stekli uslovi da se ranija sudska odluka kojom su maloletna deca parničnih stranaka data na samostalno vršenje roditeljskog prava tuženoj kao majci izmeni i to na taj način što će nad maloletnim Š. S. Rođenim……….godine ubuduće roditeljsko pravo vršiti tužilac kao otac a da će u odnosu na maloletnu D. Š. Rođenu………..godine i nadalje roditeljsko pravo vršiti tužena kao majka. U presudi se utvrđuje da s obzirom da će i jedan i drugi roditelj samostalno vršiti roditeljsko pravo u odnosu na sina odnosno na ćerku nema više osnova i razloga da se tužilac obavezuje da učestvuje u izdržavanju maloletne dece tako da je njegova obaveza da doprinosi izdržavanju u iznosu od 7.000,00 dinara po detetu odnosno 14.000,00 dinara za oboje dece a određena prethodnom sudskom odlukom ukinuta sa tih razloga, a presudom je određen i način održavanja ličnih odnosa između maloletne dece međusobno i roditelja i to na način bliže opisan u izreci prvostepene presude.

    Kod takvog stanja stvari u postupku odlučivanja po izjavljenoj žalbi tužene ovaj sud nalazi da je pobijana presuda zahvaćena pre svega bitnom povredom iz odredbe čl. 374. st. 2. tač. 12. a to sa razloga što presuda ima nedostatke zbog kojih se ne može ispitati, izreka presude protivreči sama sebi i razlozima u presudi,  u presudi nisu navedeni razlozi o bitnim činjenicama s obzirom da o bitnim činjenicama postoji protivrečnost između onoga što se u razlozima presude navodi i sadržine isprava iz kojih se činjenice utvrđuju tako da je presuda zahvaćena navedenom bitnom povredom odredaba parničnog postupka na koju se žalbom ukazuje pa je već sa tih razloga ista morala biti ukinuta i spis vraćen na ponovni postupak i odlučivanje.

    Prema stanju u spisu a osnovom provedenih dokaza prvostepeni sud je po oceni ovog suda prerano izveo zaključak o osnovanosti zahteva tužioca da roditeljsko pravo nad maloletnim S. Š. vrši tužilac s obzirom da je za donošenje ove odluke pored izveštaja Centra za socijalni rad koji pri tom nije decidirano dao predlog da roditeljsko pravo ubuduće vrši tužilac kao otac nad maloletnim detetom je bilo neophodno pribaviti i mišljenje samog maloletnog S. koji dokaz je sud odredio da će provesti ali isti do kraja postupka nije proveo a ovo sve u cilju pribavljanja i utvrđenja relevantnih činjenica za donošenje takve odluke. Naime u odredbi čl. 60. Porodičnog zakona stav 4. se kaže da dete koje je navršilo 15 godina života i koje je sposobno za rasuđivanje može odlučiti sa kojim će roditeljem živeti. Polazeći od ovakve zakonske odredbe obaveza suda je bila da pribavi mišljenje maloletnog S. u pravcu izjašnjenja sa kojim od roditelja bi želeo dalje da nastavi da živi, te da njegov iskaz ceni u sklopu svih drugih provedenih dokaza i da pre svega utvrdi da li se želji deteta može udovoljiti u pravcu odgovora na pitanje da li je ista potkrepljena i interesom samog deteta, a sve to u smislu odredbe čl. 266. Porodičnog zakona. Ovo s obzirom da je sud uvek u obavezi da kad odlučuje o vršenju, odnosno o lišenju roditeljskog prava dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta koju normu će sud u toku daljeg postupka primenjivati i u skladu sa istom utvrditi najbolji interes deteta u smislu njegovog opredeljenja da eventualno nastavi da živi u zajednici sa ocem. Sem iznetog, prvostepeni sud će zatražiti dodatna objašnjenja i mišljenje Centra za socijalni rad da li su na strani tužioca kao oca ispunjeni uslovi da se isti odredbi za roditelja koji će samostalno vršiti roditeljsko pravo, pri tom imajući u vidu činjenice koje su oca kao roditelja u prethodnom postupku diskreditovale da vrši roditeljsko pravo nad maloletnim sinom.

    Pobijanom presudom prvostepeni sud određuje da će nad maloletnom Š. D. roditeljsko pravo nadalje vršiti tužena kao majka i ako je o vršenju roditeljskog prava majke već odlučeno prethodnom odlukom istog suda donetom u predmetu P2. 2286/2013 presudom od 18.02.2014. godine i ako je tokom ovog postupka tužilac povukao svoj predlog u odnosu na maloletnu D. tako da nije bilo osnova i razloga da se ponovo odlučuje o vršenju roditeljskog prava u odnosu na istu kako je to prvostepeni sud učinio izrekom svoje presude.

    Što se tiče dela presude kojom je ukinuta obaveza tužioca da učestvuje u izdržavanju maloletne dece, a koja je bila određena prethodnom sudskom odlukom ovaj sud ukazuje da je i u ovom delu prvostepena presuda doneta pre svega pogrešnom primenom materijalnog prava, odnosno činjenično stanje nije dovoljno utvrđeno u tom pravcu tako da je usledila pogrešna primena materijalnog prava od strane prvostepenog suda.  Naime, obaveza je roditelja da učestvuje u izdržavanju svoje dece kako je to i predviđeno odredbom čl. 154. Porodičnog zakona, a da se pri tom kriterijumi za određivanje visine izdržavanja određuju smislu propisa iz čl. 160. Porodičnog zakona u kome se kaže da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnosti dužnika izdržavanja pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti zaposlenja i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveza da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

    Imajući u vidu ovakve zakonske odredbe obaveza prvostepenog suda je da ispita i utvrdi pre svega potrebe poverilaca izdržavanja, odnosno dece parničnih stranaka, kao i mogućnosti roditelja kao dužnika izdržavanja u odnosu na maloletnu decu, te da u zavisnosti od materijalnih mogućnosti dužnika izdržavanja u ovom slučaju pre svega od mogućnosti tužioca kao oca da učestvuje u izdržavanju svoje dece, pa time i maloletne D. bez obzira na činjenicu i ako maloletni S. pređe da živi kod oca, njegova obaveza samim tim apriori ne prestaje kako je to prvostepeni sud pogrešno utvrdio u pobijanoj odluci, nego naprotiv, u zavisnosti od potreba maloletne Š. D. i mogućnosti tuženog da učestvuje u njenom izdržavanju ovo izdržavanje se može i nadalje odrediti. Pri tome će se imati u vidu i obaveza tužioca da učestvuje u izdržavanju maloletnog Š. S., pa polazeći od činjenice da su njegove materijalne prilike prema stanju dokaza u spisu relativno povoljnije u odnosu na materijalne prilike tužene kao majke, za sada se ne može prihvatiti zaključak do koga je došao prvostepeni sud da ova obaveza tužioca prestaje samo sa razloga činjenica što se maloletni Š. S. poverava tužiocu kao ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava.

    I u delu odluke kojom je određeno viđanje maloletne dece kako međusobno, tako i sa roditeljima prvostepena presuda je neprecizna tako da se i u tom delu ukazuje prvostepenom sudu da je bez obzira na starost maloletne dece parničnih stranaka (oboje stariji od 10 godina) kao i na činjenicu da žive u neposrednoj blizini način održavanja ličnih odnosa neophodno regulisati na adekvatan način koji će odgovarati potrebama kako maloletne dece, tako i roditelja, a isti mimo utvrđenog načina održavanja ličnih odnosa uvek u svako doba mogu lični odnos održavati i na drugačiji način u zavisnosti od svojih mogućnosti želja i potreba.

    Prvostepeni sud će u nastavku postupka polazeći od svega iznetog u ovoj odluci doneti novu odluku o postavljenom tužbenom zahtevu tužioca pri tom vodeći apriori računa o potrebama maloletne dece i mogućnostima roditelja da adekvatno i svrsishodno vrše roditeljsko pravo u odnosu na svoju maloletnu decu.

    Imajući sve izneto u vidu valjalo je žalbu tužene kao osnovanu usvojiti, te pobijanu prvostepenu presudu ukinuti primenom odredbe čl. 392. ZPP-a.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
DUŠICA ŠALIĆ s.r.
zto: