НАЧЕЛА О РАДУ И ПОЛОЖАЈУ СУДОВА И СУДИЈА

УСТАВНЕ И ЗАКОНСКЕ ОДРЕДБЕ О ПОЛОЖАЈУ СУДОВА И СУДИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

НЕЗАВИСНОСТ СУДСКЕ ВЛАСТИ
Судови су самостални и независни у свом раду и суде на основу Устава, закона и других општих аката, када је то предвиђено законом, општеприхваћених правила међународног права и потврђених међународних уговора
(чл. 142. ст. 2. Устава Републике Србије)

Судска власт припада судовима и независна је од законодавне и извршне власти. Судске одлуке су обавезне за све и не могу бити предмет вансудске контроле. Судску одлуку може преиспитивати само надлежни суд у законом прописаном поступку. Свако је дужан да поштује извршну судску одлуку.
(чл. 3. Закона о уређењу судова)

НЕЗАВИСНОСТ СУДИЈА
Судија је независан у поступању и доношењу одлуке. Судија суди и пресуђује на основу Устава, закона и других општих аката, потврђених међународних уговора, општеприхваћених правила међународног права.
(чл. 1. Закона о судијама)

МЕЂУСОБНА НЕЗАВИСНОСТ СУДИЈА
Судија је слободан у заступању свог схватања, утврђивању чињеница и примени права, у свему о чему одлучује.
Судија није дужан да икоме, па ни другим судијама и председнику суда, објашњава своја правна схватања и утврђено чињенично стање, изузев у образложењу одлуке или кад то закон посебно налаже.
(чл. 22. Закона о судијама)

ОДРЖАВАЊЕ ПОВЕРЕЊА У НЕЗАВИСНОСТ И НЕПРИСТРАСНОСТ
Судија је дужан да у свакој прилици одржи поверење у своју независност и непристрасност.
Судија је дужан да непристрасно води поступак по својој савести, у складу са властитом проценом чињеница и тумачењем права, уз обезбеђење правичног суђења и поштовање процесних права странака гарантованих Уставом, законом и међународним актима.
Службе, послови и поступци неспојиви са дужношћу судије одређују се законом.
Судије су дужне да се у свакој прилици придржавају Етичког кодекса, који доноси Високи савет судства.
Сви државни органи и функционери дужни су да својим поступањем и понашањем одржавају поверење у независност и непристрасност судија и судова.
(чл. 3. Закона о судијама)

МАТЕРИЈАЛНА НЕЗАВИСНОСТ СУДИЈЕ
Судија има право на плату у складу са достојанством судијске функције и његовом одговорношћу.
Плата судије значи гаранцију његове независности и сигурности његове породице.
(чл. 4. Закона о судијама)

СТАЛНОСТ СУДИЈСКЕ ФУНКЦИЈЕ
Судијска функција је стална. Изузетно, лице које се први пут бира за судију бира се на три године.
(чл. 146. Устава Републике Србије)

Судијска функција траје непрекидно од првог избора за судију до навршења радног века. После избора судијска функција може престати под условима предвиђеним законом. Изузетно, лице које се први пут бира за судију, бира се на три године.
(чл. 12. Закона о судијама)

НЕПРЕМОСТИВОСТ СУДИЈЕ
Судија има право да врши судијску функцију у суду за који је изабран и само уз своју сагласност може бити премештен или упућен у други суд. У случају укидања суда или претежног дела надлежности суда за који је изабран, судија изузетно може без своје сагласности бити трајно премештен или упућен у други суд, у складу са законом.
(чл. 150. Устава Републике Србије)

Судија само уз своју сагласност може бити премештен или упућен из једног у други суд, други државни орган, установу или међународну организацију у области правосуђа. Сагласност се даје у писменом облику и мора да претходи доношењу решења о премештају или упућивању. Изузетно, судија може без своје сагласности бити премештен у други суд у случају укидања суда или укидања претежног дела надлежности суда за који је изабран, што доводи до смањења прилива предмета, на основу решења Високог савета судства.
(чл. 18 Закона о судијама)

Премештај
Судија може, уз своју сагласност, бити премештен у други суд исте врсте и истог степена, уколико постоји потреба за хитном попуном упражњеног судијског места, која се не може решити избором или упућивањем судије, уз прибављену сагласност председника оба суда.
Судија трајно наставља функцију у суду у који је премештен.
Решење о премештају доноси Високи савет судства.
(чл. 19. Закона о судијама)

Упућивање у други суд
Судија може бити упућен на рад само у други суд исте врсте и истог или непосредно нижег степена, најдуже годину дана.
Изузетно, судија може бити упућен у суд непосредно вишег степена, ако испуњава законом прописане услове за избор за судију суда у који се упућује.
Судија се упућује у суд у коме недостатак, спреченост, изузеће судија или други разлози отежавају или успоравају рад суда.
Решење о упућивању судије, уз сагласност судије, доноси Високи савет судства.
(чл. 20. Закона о судијама)

ИМУНИТЕТ
Судија не може бити позван на одговорност за изражено мишљење или гласање приликом доношења судске одлуке, осим ако се ради о кривичном делу кршења закона од стране судије. Судија не може бити лишен слободе у поступку покренутом због кривичног дела учињеног у обављању судијске функције без одобрења Високог савета судства.
(чл. 151. Устава Републике Србије и чл. 5. Закона о судијама)

ОДГОВОРНОСТ ЗА ШТЕТУ
За штету коју судија проузрокује незаконитим или неправилним радом одговара Република Србија.
Кад је коначном одлуком Уставног суда, правноснажном судском одлуком, односно поравнањем пред судом или другим надлежним органом, утврђено да је штета проузрокована намерно или крајњом непажњом Република Србија може тражити од судије накнаду исплаћеног износа.
Кад је одлуком Европског суда за људска права или другог међународног суда, односно међународне организације чији је Република Србија члан, утврђено да су у току судског поступка кршена људска права и основне слободе и да је пресуда заснована на таквом кршењу или да је пресуда изостала због кршења права на суђење у разумном року, Република Србија може тражити од судије накнаду исплаћеног износа, ако је штета учињена намерно или крајњом непажњом.
О постојању услова за накнаду исплаћеног износа из ст. 2. и 3. овог члана одлучује Високи савет судства, на захтев министарства надлежног за правосуђе.
(чл. 6 Закона о судијама)

ПРАВО НА УДРУЖИВАЊЕ
Ради заштите својих интереса и очувања своје самосталности и независности, судије имају право да се удружују.
(чл. 7. Закона о судијама)

ПРАВО НА СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ И ОБУКУ
Судија има право и обавезу на стручно усавршавање и обуку о трошку Републике Србије, у складу са посебним законом.
Обука судија је организовано стицање и усавршавање теоријских и практичних знања и вештина потребних за самостално, стручно и ефикасно вршење судијске функције.
Обука је обавезна на основу закона или одлуке Високог савета судства у случају промене специјализације, битних промена прописа, увођења нових техника рада и ради отклањања недостатака у раду судије уочених приликом вредновања његовог рада.
Садржај програма обуке одређује се у зависности од професионалног искуства судије.
(чл. 9. Закона о судијама)

ЈАВНОСТ РАДА
Расправљање пред судом је јавно и може се ограничити само у складу с Уставом.
(чл. 142. ст. 3. Устава Републике Србије)

ЗБОРНОСТ У СУЂЕЊУ
У суђењу учествују судије и судије поротници, на начин утврђен законом.
Законом се може прописати да у одређеним судовима и у одређеним стварима суде само судије.
Суд суди у већу, а законом се може предвидети да у одређеним стварима суди судија појединац.
(чл. 142. ст. 4, 5. и 6. Устава Републике Србије)

НЕСПОЈИВОСТ СУДИЈСКЕ ФУНКЦИЈЕ
Забрањено је политичко деловање судија. Законом се уређује које су друге функције, послови или приватни интереси неспојиви са судијском функцијом.
(чл. 152. Устава Републике Србије)

Судија не може бити на функцијама у органима који доносе прописе и органима извршне власти, јавним службама и органима покрајинске аутономије и јединица локалне самоуправе. Судија не може бити члан политичке странке, нити политички деловати на други начин, бавити се било којим јавним или приватним плаћеним послом, нити пружати правне услуге или савете уз накнаду.
Изузетно од става 1. овог члана, судија може бити члан органа управљања институције надлежне за обуку у правосуђу, на основу одлуке Високог савета судства, у складу са посебним законом.
Са судијском функцијом неспојиве су и друге службе, послови и поступци који су опречни достојанству и независности судије или штете угледу суда.
Високи савет судства одлучује који су поступци опречни достојанству и независности судије и штетни по углед суда, на основу Етичког кодекса.
Судија може, ван радног времена, да се без посебног одобрења бави наставном и научном делатношћу, уз накнаду.
У случајевима одређеним законом, судија може, у току радног времена, да обавља наставну и научну делатност у институцији надлежној за обуку у правосуђу.
Судија може бити упућен на студијско, односно друго стручно путовање у иностранство, на основу одлуке Високог савета судства, уз прибављено мишљење председника суда, при чему се посебно узимају у обзир оцене о раду из личног листа судије, као и познавање страног језика.
(чл. 30. Закона о судијама)

ЗАБРАНА УТИЦАЈА НА СУД
Забрањено је коришћење јавног положаја, средстава јавног обавештавања и било које јавно иступање којим се непримерено утиче на ток и исход судског поступка.
Забрањен је и сваки други утицај на суд и притисак на учеснике у поступку.
(чл. 6. Закона о уређењу судова)

ОДРЕЂИВАЊЕ СУДЕЋЕГ СУДИЈЕ
Судија који суди одређује се независно од тога ко су странке и какве су околности правне ствари.
Само судска власт може судијама да распоређује предмете, по унапред утврђеним правилима.
(чл. 5. Закона о уређењу судова)

Расподела предмета случајем
Судија предмете прима према редоследу независном од личности странака и околности правне ствари.
Судији се предмети поверавају на основу распореда послова у суду, у складу са Судским пословником, према редоследу унапред утврђеним за сваку календарску годину, искључиво на основу ознаке и броја предмета.
Нико нема права да судска већа образује и предмете додељује мимо распореда послова и редоследа пријема предмета.
(чл. 24. Закона о судијама)
Од редоследа пријема предмета може се одступити само због оправдане спречености судије, у складу са Судским пословником.У складу са Судским пословником, судији предмет може бити одузет само ако дуже одсуствује или ако је судији правноснажно изречена дисциплинска санкција због дисциплинског прекршаја неоправданог одуговлачења поступка.
(чл. 25. Закона о судијама)