NAČELA O RADU I POLOŽAJU SUDOVA I SUDIJA

USTAVNE I ZAKONSKE ODREDBE O POLOŽAJU SUDOVA I SUDIJA U REPUBLICI SRBIJI

NEZAVISNOST SUDSKE VLASTI
Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora
(čl. 142. st. 2. Ustava Republike Srbije)

Sudska vlast pripada sudovima i nezavisna je od zakonodavne i izvršne vlasti. Sudske odluke su obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole. Sudsku odluku može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku. Svako je dužan da poštuje izvršnu sudsku odluku.
(čl. 3. Zakona o uređenju sudova)

NEZAVISNOST SUDIJA
Sudija je nezavisan u postupanju i donošenju odluke. Sudija sudi i presuđuje na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata, potvrđenih međunarodnih ugovora, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava.
(čl. 1. Zakona o sudijama)

MEĐUSOBNA NEZAVISNOST SUDIJA
Sudija je slobodan u zastupanju svog shvatanja, utvrđivanju činjenica i primeni prava, u svemu o čemu odlučuje.
Sudija nije dužan da ikome, pa ni drugim sudijama i predsedniku suda, objašnjava svoja pravna shvatanja i utvrđeno činjenično stanje, izuzev u obrazloženju odluke ili kad to zakon posebno nalaže.
(čl. 22. Zakona o sudijama)

ODRŽAVANJE POVERENJA U NEZAVISNOST I NEPRISTRASNOST
Sudija je dužan da u svakoj prilici održi poverenje u svoju nezavisnost i nepristrasnost.
Sudija je dužan da nepristrasno vodi postupak po svojoj savesti, u skladu sa vlastitom procenom činjenica i tumačenjem prava, uz obezbeđenje pravičnog suđenja i poštovanje procesnih prava stranaka garantovanih Ustavom, zakonom i međunarodnim aktima.
Službe, poslovi i postupci nespojivi sa dužnošću sudije određuju se zakonom.
Sudije su dužne da se u svakoj prilici pridržavaju Etičkog kodeksa, koji donosi Visoki savet sudstva.
Svi državni organi i funkcioneri dužni su da svojim postupanjem i ponašanjem održavaju poverenje u nezavisnost i nepristrasnost sudija i sudova.
(čl. 3. Zakona o sudijama)

MATERIJALNA NEZAVISNOST SUDIJE
Sudija ima pravo na platu u skladu sa dostojanstvom sudijske funkcije i njegovom odgovornošću.
Plata sudije znači garanciju njegove nezavisnosti i sigurnosti njegove porodice.
(čl. 4. Zakona o sudijama)

STALNOST SUDIJSKE FUNKCIJE
Sudijska funkcija je stalna. Izuzetno, lice koje se prvi put bira za sudiju bira se na tri godine.
(čl. 146. Ustava Republike Srbije)

Sudijska funkcija traje neprekidno od prvog izbora za sudiju do navršenja radnog veka. Posle izbora sudijska funkcija može prestati pod uslovima predviđenim zakonom. Izuzetno, lice koje se prvi put bira za sudiju, bira se na tri godine.
(čl. 12. Zakona o sudijama)

NEPREMOSTIVOST SUDIJE
Sudija ima pravo da vrši sudijsku funkciju u sudu za koji je izabran i samo uz svoju saglasnost može biti premešten ili upućen u drugi sud. U slučaju ukidanja suda ili pretežnog dela nadležnosti suda za koji je izabran, sudija izuzetno može bez svoje saglasnosti biti trajno premešten ili upućen u drugi sud, u skladu sa zakonom.
(čl. 150. Ustava Republike Srbije)

Sudija samo uz svoju saglasnost može biti premešten ili upućen iz jednog u drugi sud, drugi državni organ, ustanovu ili međunarodnu organizaciju u oblasti pravosuđa. Saglasnost se daje u pismenom obliku i mora da prethodi donošenju rešenja o premeštaju ili upućivanju. Izuzetno, sudija može bez svoje saglasnosti biti premešten u drugi sud u slučaju ukidanja suda ili ukidanja pretežnog dela nadležnosti suda za koji je izabran, što dovodi do smanjenja priliva predmeta, na osnovu rešenja Visokog saveta sudstva.
(čl. 18 Zakona o sudijama)

Premeštaj
Sudija može, uz svoju saglasnost, biti premešten u drugi sud iste vrste i istog stepena, ukoliko postoji potreba za hitnom popunom upražnjenog sudijskog mesta, koja se ne može rešiti izborom ili upućivanjem sudije, uz pribavljenu saglasnost predsednika oba suda.
Sudija trajno nastavlja funkciju u sudu u koji je premešten.
Rešenje o premeštaju donosi Visoki savet sudstva.
(čl. 19. Zakona o sudijama)

Upućivanje u drugi sud
Sudija može biti upućen na rad samo u drugi sud iste vrste i istog ili neposredno nižeg stepena, najduže godinu dana.
Izuzetno, sudija može biti upućen u sud neposredno višeg stepena, ako ispunjava zakonom propisane uslove za izbor za sudiju suda u koji se upućuje.
Sudija se upućuje u sud u kome nedostatak, sprečenost, izuzeće sudija ili drugi razlozi otežavaju ili usporavaju rad suda.
Rešenje o upućivanju sudije, uz saglasnost sudije, donosi Visoki savet sudstva.
(čl. 20. Zakona o sudijama)

IMUNITET
Sudija ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja sudske odluke, osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane sudije. Sudija ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u obavljanju sudijske funkcije bez odobrenja Visokog saveta sudstva.
(čl. 151. Ustava Republike Srbije i čl. 5. Zakona o sudijama)

ODGOVORNOST ZA ŠTETU
Za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbija.
Kad je konačnom odlukom Ustavnog suda, pravnosnažnom sudskom odlukom, odnosno poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom, utvrđeno da je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom Republika Srbija može tražiti od sudije naknadu isplaćenog iznosa.
Kad je odlukom Evropskog suda za ljudska prava ili drugog međunarodnog suda, odnosno međunarodne organizacije čiji je Republika Srbija član, utvrđeno da su u toku sudskog postupka kršena ljudska prava i osnovne slobode i da je presuda zasnovana na takvom kršenju ili da je presuda izostala zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku, Republika Srbija može tražiti od sudije naknadu isplaćenog iznosa, ako je šteta učinjena namerno ili krajnjom nepažnjom.
O postojanju uslova za naknadu isplaćenog iznosa iz st. 2. i 3. ovog člana odlučuje Visoki savet sudstva, na zahtev ministarstva nadležnog za pravosuđe.
(čl. 6 Zakona o sudijama)

PRAVO NA UDRUŽIVANJE
Radi zaštite svojih interesa i očuvanja svoje samostalnosti i nezavisnosti, sudije imaju pravo da se udružuju.
(čl. 7. Zakona o sudijama)

PRAVO NA STRUČNO USAVRŠAVANJE I OBUKU
Sudija ima pravo i obavezu na stručno usavršavanje i obuku o trošku Republike Srbije, u skladu sa posebnim zakonom.
Obuka sudija je organizovano sticanje i usavršavanje teorijskih i praktičnih znanja i veština potrebnih za samostalno, stručno i efikasno vršenje sudijske funkcije.
Obuka je obavezna na osnovu zakona ili odluke Visokog saveta sudstva u slučaju promene specijalizacije, bitnih promena propisa, uvođenja novih tehnika rada i radi otklanjanja nedostataka u radu sudije uočenih prilikom vrednovanja njegovog rada.
Sadržaj programa obuke određuje se u zavisnosti od profesionalnog iskustva sudije.
(čl. 9. Zakona o sudijama)

JAVNOST RADA
Raspravljanje pred sudom je javno i može se ograničiti samo u skladu s Ustavom.
(čl. 142. st. 3. Ustava Republike Srbije)

ZBORNOST U SUĐENJU
U suđenju učestvuju sudije i sudije porotnici, na način utvrđen zakonom.
Zakonom se može propisati da u određenim sudovima i u određenim stvarima sude samo sudije.
Sud sudi u veću, a zakonom se može predvideti da u određenim stvarima sudi sudija pojedinac.
(čl. 142. st. 4, 5. i 6. Ustava Republike Srbije)

NESPOJIVOST SUDIJSKE FUNKCIJE
Zabranjeno je političko delovanje sudija. Zakonom se uređuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa sudijskom funkcijom.
(čl. 152. Ustava Republike Srbije)

Sudija ne može biti na funkcijama u organima koji donose propise i organima izvršne vlasti, javnim službama i organima pokrajinske autonomije i jedinica lokalne samouprave. Sudija ne može biti član političke stranke, niti politički delovati na drugi način, baviti se bilo kojim javnim ili privatnim plaćenim poslom, niti pružati pravne usluge ili savete uz naknadu.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, sudija može biti član organa upravljanja institucije nadležne za obuku u pravosuđu, na osnovu odluke Visokog saveta sudstva, u skladu sa posebnim zakonom.
Sa sudijskom funkcijom nespojive su i druge službe, poslovi i postupci koji su oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije ili štete ugledu suda.
Visoki savet sudstva odlučuje koji su postupci oprečni dostojanstvu i nezavisnosti sudije i štetni po ugled suda, na osnovu Etičkog kodeksa.
Sudija može, van radnog vremena, da se bez posebnog odobrenja bavi nastavnom i naučnom delatnošću, uz naknadu.
U slučajevima određenim zakonom, sudija može, u toku radnog vremena, da obavlja nastavnu i naučnu delatnost u instituciji nadležnoj za obuku u pravosuđu.
Sudija može biti upućen na studijsko, odnosno drugo stručno putovanje u inostranstvo, na osnovu odluke Visokog saveta sudstva, uz pribavljeno mišljenje predsednika suda, pri čemu se posebno uzimaju u obzir ocene o radu iz ličnog lista sudije, kao i poznavanje stranog jezika.
(čl. 30. Zakona o sudijama)

ZABRANA UTICAJA NA SUD
Zabranjeno je korišćenje javnog položaja, sredstava javnog obaveštavanja i bilo koje javno istupanje kojim se neprimereno utiče na tok i ishod sudskog postupka.
Zabranjen je i svaki drugi uticaj na sud i pritisak na učesnike u postupku.
(čl. 6. Zakona o uređenju sudova)

ODREĐIVANJE SUDEĆEG SUDIJE
Sudija koji sudi određuje se nezavisno od toga ko su stranke i kakve su okolnosti pravne stvari.
Samo sudska vlast može sudijama da raspoređuje predmete, po unapred utvrđenim pravilima.
(čl. 5. Zakona o uređenju sudova)

Raspodela predmeta slučajem
Sudija predmete prima prema redosledu nezavisnom od ličnosti stranaka i okolnosti pravne stvari.
Sudiji se predmeti poveravaju na osnovu rasporeda poslova u sudu, u skladu sa Sudskim poslovnikom, prema redosledu unapred utvrđenim za svaku kalendarsku godinu, isključivo na osnovu oznake i broja predmeta.
Niko nema prava da sudska veća obrazuje i predmete dodeljuje mimo rasporeda poslova i redosleda prijema predmeta.
(čl. 24. Zakona o sudijama)
Od redosleda prijema predmeta može se odstupiti samo zbog opravdane sprečenosti sudije, u skladu sa Sudskim poslovnikom.U skladu sa Sudskim poslovnikom, sudiji predmet može biti oduzet samo ako duže odsustvuje ili ako je sudiji pravnosnažno izrečena disciplinska sankcija zbog disciplinskog prekršaja neopravdanog odugovlačenja postupka.
(čl. 25. Zakona o sudijama)